logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Политика, Актуелно    Аутор: новинарство    1.277 пута прочитано    Датум: 1.08.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Srpska štampaBEČ – Medijska organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO) izrazila je zabrinutost zbog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju u Srbiji.

+++

U saopštenju je SEEMO, čije je sedište u Beču, navela da je zabrinuta što srpska vlada podržava zakon koji potencijalno može zaustaviti demokratski razvoj zemlje.

SEEMO podržava zahteve novinara i novinarskih udruženja u Srbiji da se promene odredbe predviđene izmenama Zakona o javnom informisanju.

U saopštenju se pozdravlja želja da se stvori pravni sistem u kojem će mediji doprineti demokratskom razvoju Srbije, ali se izražava zabrinutost zbog prevelikih kazni predviđenih izmenama i dopunama zakona.

Ocenjuje se da bi te kazne mogle da odvrate medije od istraživačkog novinarstva, dovedu do samocenzure i zatvaranja nekih medija.

Države moraju biti oprezne pri donošenju propisa, posebno kod veličine novčanih kazni, kaže se u saopštenju i dodaje da su medijska samoregulacija i promena kodeksa rešenje za odgovorno novinarstvo.

U saopštenju se izražava zabrinutost što srpska vlada nije vodila transparetnu i javnu debatu o nacrtu zakona i što poznati srpski i međunarodni medijski stručnjaci nisu kontaktirani tokom njegove izrade.

FoNet
[objavljeno: 31/07/2009]

+++

Cenzorske vežbe u Srbikistanu
( petak, 31. jul 2009. 12:27 )

Zakon o informisanju u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i zakonima Srbije

Ukoliko se usvoji Predlog zakona o informisanju i počne da se sprovodi, sloboda medija u Srbiji biće u istom rangu sa Uzbekistanom, Tadžikistanom Belorusijom, Kazahtanom i Ruskom federacijom, zaključila je advokatska agencija „Kovington i Berling“ iz Vašingtona koja je analizirala Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju.

Ova kancelarija koja je u svetu jedna od najpriznatijih u oblasti medijskih prava, uradila je i pre 11 godina analizu tadašnjeg Zakona o informisanju koji je nazvala „neustavno vežbanje cenzure“.

Pravnom analizom ova advokatska kuća je utvrdila da se obaveza upisa u Registar i drastično povećanje novčanih kazni koje predviđa novi Predlog zakona o informisanju, ne uklapaju u zakon Republike Srbije, kao ni u Evropsku Konveciju o ljudskim pravima.

„Uspostavljanjem registra koji ne bi bio u dovoljnoj meri nezavisan od države, što bi rezultovalo nametanjem nadzora nad medijima, i propuštanjem da se navedu smernice u pogledu pojedinosti koje bi se određivale na sprovođenje zakona i određivanje kazne, ovi amandmani nepropisno i bez ikakve potrebe ometaju pravo medija na slobodu izražavanja“, zaključila je advokatska kancelarija „Konvington i Berling“.

Na okruglom stolu o Predlogu zakona o informisanju koji je juče organizovalo Udruženje novinara Srbije, profesor Fakulteta politič kih nauka Rade Veljanovski rekao je da će usvajanje Predloga zakona o informisanju vratiti novinare i zemlju korak u nazad.

„Za to je odgovoran onaj koji tu proceduru gura, znači Ministarstvo kulture, Vlada Srbije i Skupš tina, ako usvoji zakon. Dakle, odgovoran je ceo vrh vlasti i treba zabeležiti sve aktere koji su učestvovali u donošenju zakona. Može se desiti da je ovaj zakon samo vrh ledenog brega i da se iza njega nešto krupnije valja, a to može biti disciplinovanje medija“, rekao je Veljanovski.

On kaže da će zakon počistiti medije koji loše stoje na ekonomskom tržištu bez obzira što dobro rade svoj posao.

„Više nije tajna da Vlast želi javnu scenu na kojoj će biti smanjeni kritički potencijali onih koji mogu da kritikuju vlast. Kako će urednik da radi svoj posao ako mu iznad glave stoje kazne. Niko od nas nije rekao da u medijima u Srbiji nema lošeg rada, kršenja zakona i etičkih normi. Treba se boriti protiv toga, ali ovo nije način da se problemi istisnu iz medijske sfere“, kategoričan je Veljanovski.

On je dodao da odredba o upisu medija u registar krši član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

„Mi u zakonu nemamo odredbu da se mediji moraju upisati u registar, ali za to postoje kazne za one koji to ne urade.Kada je 2003. godine rađen Zakon o informisanju i tada smo razgovarali da li mediji treba da se upisuju u registar. Odlučili smo da ne bude registar jer imamo Zakon o medijskim koncentracijama koji propisuje registrovanje medija, ali ne vuče posledice“, objasnio je Veljanovski.

Prema njegovim rečima, nedopustivo je da vlasnicima medijima preti kazna zabrane obavljanja delatnosti.

„U normalnim evropskim zemljama o takvoj odredbi zakona ne sme ni da se pomisli, a kamo li izgovori. Najgora kazna je da medij koji pogreši mora da prekine izdavanje. To vam je kao kad bolesnika držite na aparatima, pa onda isključite i posle 5-6 dana posle konsultacija doktora odlučite da ga vratite na aparate. Gde to postoji u Evropi“, zapitao je Veljanovski i dodao da predstavnici Ministarstva kulture uporno tvrde kako ovaj zakon nije u suprotnosti sa evropskim standardima, a nemaju nikakve argumente za to.

Prema rečima direktora Pravnog foruma Vladimira Todorića, priča o Zakonu o informisanju neće se zaustaviti glasanjem u Skupštini.

„Verovatno će se pred Ustavnim sudom pokrenuti pitanje njegove ustanovnosti, a zatim će uslediti i žalbe Evropskom sudu pravde u Strazburu. Odluke tog suda će nekim medijima doneti korist jer će odšteta biti veća nego kazna koju im je država naplatila“, rekao je Todorić.

On je dodao da je neverovatno koliko je zakon ostavio diskreciono pravo sudijama da sami određuju visinu kazne.

„U zakonu ne postoje nikakve odredbe i smernice koje bi sudijama pomogle da odrede visinu kazne. Ove izmene zakona će uticati negativno na funkcije koje mediji treba da obavljaju u društvu, a ovaj zakon samo pokazuje kakvi ljudi se bave slobodom izražavanja“, smatra Todorić.

Direktor Pravnog foruma je rekao da rešenja za efikasnu naplatu kazni za prekršaje u medijima, ne treba tražiti u Zakonu o informisanju, već u izmenama sistema registracije privrednih subjekata koji je, kako je rekao, previše liberalan.

„Takav zakon otvara polje za zloupotrebe. Prebacivanje prava s jedne firme na drugu, gde se prva gasi, nije samo karakteristično za medije već za celu našu privredu. Kazne ne mogu da se naplate, a firme na taj način izbegavaju da plate poreze i tako sve u krug“, rekao je Todorić.

On dodaje da država velikom broju preduzeća gleda kroz prste, a među medije hoće da uvede red i uvede kazne za insolventnost.

„Ukoliko je preduzeće 12-13 dana mesečno pod blokadom, ono će biti ugašeno. To ne postoji ni u jednoj državi. Ovaj potez vlasti je poziv dužnicima da ne plaćaju svoje dugove medijima jer će oni biti ugašeni ako im je račun blokiran više od 90 dana, a njihov dug će onda biti oprošten“, upozorio je Todorić.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić rekao je da prilikom pisanja zakona postoje pravila i standardi koji se moraju poštovati.

„Prilikom određivanja kazni mora se voditi računa o prosečnoj plati jer su ove cifre zastrašujuće za novinare i više su i od kazni propisanih Krivičnim zakonikom za mnogo teža dela. Te kazne takođe izazivaju i autocenzuru, što ne bi smelo da se dogodi, rekao je Šabić i dodao da Ustavom nisu predviđeni finansijski razlozi za zabranu rada medija, što je predloženo novim zakonskim izmenama. Advokat UNS-a Zoran Lakićević kaže da su zaprećene kazne drakonske i nisu odgovarajuće.

„Zakon o prekršajima predviđa najveću kaznu za pravno lice od milion dinara, a ovaj Zakon o informisanju čak 20 miliona dinara, a kazne mogu biti i veće ako se uzme sedmodnevni novac od tiraža i oglašavanja. Čak su kazne za krivično delo blaže od ovih koje propisuje Zakon o informisanju. Ove kazne nisu donete u svrhu kažnjavanja već zastrašivanja“, upozorio je Lakićević.

Najmoćniji mediji učestvovali u izradi zakona Rade Veljanovski je rekao da iako nije pozntao ko je pisao zakon, u njegovoj izradi su konsultovani neki mediji.

„Ako dublje zagrebemo, videćemo da su to finansijski najmoćniji mediji. Trebalo je pronaći trenutak i ljude i staviti zakon u proceduru. Ovde je iskorišćen napad jednog medija na novinarku druge kuće, a vlasti je to bio signal da će imati celu profesiju na svojoj strani kako bi izmenili zakon“, rekao je Veljanovski, ali je odbio da kaže koji su mediji konsultovani prilikom izrade zakona.

Antrfile : Marketinške agencije oblikuju medijsku scenu

Vladimir Todorić kaže da ne postoje precizni podaci koliko vredi tržište oglasa u Srbiji.

„Sigurno je da je to tržište nedovoljno veliko da finansira ovoliki broj medija. Većina medija funkcioniše kao specijalni politički program koji se izdržava od oglasa koje daju markentiš ke agencije i javna preduzeća. U Srbiji postoje dve velike markentiške agencije koje zajedno sa javnim preduzećima mogu da utiču na reklamiranje u medijima. Ukoliko država ne bude pomogla medijima videćemo sve veće tonjenje medija“, zaključio je Todorić.

M. Obradović
Izvor:Borba

+++

Zakon uzdrmao većinu
( petak, 31. jul 2009. 13:26 )

U zajedničkom saopštenju DS i LDP ističe se da je sastanak održan na inicijativu LDP i da ove tri stranke smatraju da je potrebno da sadašnji Zakon o javnom informisanju bude promenjen. Takođe smatraju da je neophodno unaprediti medijsku scenu u Srbiji, i zaštititi je od medija koji zloupotrebljavaju javnu reč ali i od političara koji kroz zloupotrebu medija usporavaju demokratske procese.

Osim usvajanja Zakona o javnom informisanju na sednici zakazanoj za 31. avgust, za usvajanje tokom jesenjeg zasedanja Skupštine neophodno je pripremiti i set ostalih medijskih zakona.

Potrebno je, kako se navodi u saopštenju, doneti Zakon o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, izmeniti Zakon o radiodifuziji, Zakon o oglašavaju, unaprediti rad Javnog servisa kroz dalju profesionalizaciju i depolitizaciju i kroz zakonska rešenja omogućiti efikasniji rad Republičke radiodifuzne agencije.

Zakon o javnom informisanju mora biti samo prvi korak u uređenju haosa koji vlada medijskom scenom Srbije, ističu u saopštenju DS, LDP i G17 Plus.

Prema nezvaničnim informacijama pak, ovom sastanku prethodio je sastanak vrha vladajuće koalicije. Navodno, odluka o odlaganju proizvod je pregovora lidera DS, G17 i SPS Borisa Tadića, Mlađana Dinkića i Ivice Dačića.

Beograd-Odlučila sam da dan za glasanje o svim zakonima o kojima smo raspravljali poslednjih dana bude 31. avgust u 10 sati.

Jedan od najbitnijih razloga za to je moje uverenje da ćemo do tada imati predlog za još jednu vanrednu sednicu, koja će se nastaviti odmah sutradan – rekla je juče Slavica Đukić Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, konačno prekinuvši dilemu da li će glasanja biti danas ili ne.

Predsednica je ponovila „da u avgustu poslanici treba i da se odmore, ali i da se obezbede bolji tehnički uslovi u Domu Narodne skupštine“. Ona je negirala da ova odluka ima veze sa nesuglasicama u vladajućoj koaliciji oko izmena i dopuna Zakona o informisanju.

- Nema nijednog zakona koji posebno utiče na termin odlaganja sednice, jer rezultat glasanja će biti isti 31. avgusta, kao i da je glasanje održano danas, rekla je predsednica parlamenta, dodajući da je tokom dana imala i kontakte sa predstavnicima Vlade i da zakoni doneti tog datuma obezbeđuju nesmetano funkcionisanje svih planova Vlade.

Odgovarajući na pitanje zar ona još u četvrtak nije znala da je 31. avgust idealan termin za glasanje, Slavica Đukić Dejanović je rekla da je to znala i tada, ali da je čekala da vidi da li postoji mogućnost da Vlada pripremi određena akta kako bi se 1. septembra krenulo u novu vanrednu sednicu.

- Da nije bilo plana o toj sednici glasanje bi najverovatnije bilo završeno danas – naglasila je predsednica Skupštine, a na pitanje ima li istine u tvrdnji poslanika G17 plus da je sednica odložena, jer su „socijalisti i dalje ostali pri tvrdoglavom stavu da će tokom glasanja o izmenama zakona o informisanju i dalje biti uzdržani“, Đukić Dejanović je lakonski odgovorila da o tome govore oni koji nisu na funkciji predsednika parlamenta.


Dačić saziva Glavni odbor stranke?

Nezvanično saznajemo da su poslanici SPS juče održali i sastanak sa predsednikom stranke Ivicom Dačićem, da je SPS tražio dodatno vreme od vladajuće koalicije, kako bi bio sazvan Glavni odbor, koji bi se ponovo izjasnio oko Zakona o informisanju. Dodatan problem ovoj stranci pravio je zahtev Milutina Mrkonjića da se odmah glasa o sporazumu vezanim za kredite, čija sredstva su neophodna za nastavak radova na putevima.

Opozicioni poslanici vraćani sa letovanja

Zbog „mobilizacije“ za glasanje o Zakonu o informisanju, pojedini opozicioni poslanici čak su vraćeni sa letovanja u Beograd. Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SNP-a naložio je juče svom poslaniku da se hitno večernjim letom vrati sa Krfa, a sa letovanja iz Hrvatske u Beograd je stigao Zoran Šami, poslanik DSS-a, dok se njegov stranački kolega Nenad Popović vratio sa službenog putovanja.

U punoj pripravnosti juče su bili i poslanici Nove Srbije, kao i poslanici SRS. Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS kaže za naš list da se dan za glasanje držao u tajnosti, jer je jasno kao dan da vladajuća koalicija nema potrebnu većinu. Sličnog mišljenja je i Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS koji navodi da se predsednica parlamenta o danu za glasanje nije dogovarala sa šefovima poslaničkih grupa, već da su se konsultacije održavale negde drugde, mimo Skupštine.

R. D. – M. R. M.
Izvor:Danas





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo