Вести

Početkom Prvog svetskog rata Nikola Pašić šalje tada jeromonaha Nikolaja Velimirovića u Englesku sa nalogom, da o. Nikolaj upozna Engleze a sa time i ceo svet o stradanju koje je zadesilo srpski narod.

Nenad Jovanović, predsednik Centralne Uprave SNO za Australiju, o Vidovdan 2009 godine

+++

U svojim delima sada Sveti Vladika Nikolaj žički, beleži da je došao u čuveni Hajd Park koji je i dan danas mesto u Londonu za okupljanje naroda i gde su ljudi slobodni da drže govore . Razmišljajući i pitajući se kako će privući narod da bi ga čuo šta ima da im kaže, odlučio je da uzme frulu i počeo je da svira.

Kad su se Englezi počeli okupljati oko čoveka u crnoj mantiji i sa neobičnim instrumentom, počeo je da im govori o jednom viteškom narodu, o narodu koji zna da ceni svoju veru i svoju slobodu više nego sopstvenu bezbednost. Rekao im je da je na Kosovu 1389. godine, srpski narod izgubio bitku, ali da je taj srpski narod faktički zaustavio proširenje turskog Otomanskog carstva u Zapadnu Evropu. Rekao im je da je tada, po broju stanovnika Srba i Engleza bio isti broj. Uporedite današnju statistiku sa ovim podatkom.

Govoro im je o svetom knezu Lazaru, o Milošu Obiliću, Kosančić Ivanu, Toplici Milanu i Orlović Pavlu, govorio im o Kosovski devojci. Govorio im je o tamnici srpskog naroda koja je trajala pet stotina godina. Rekao im je i to da dok su Turci vladali Srbijom, da Turčin nije smeo da se prošeta kroz srpsku šumu u sred svog takozvanog carstva. Pričao im je o Karađorđu i rekao im je; da i ako je crni Đorđe pao, da ih je bila puna Srbija a za Turčina svaki crnji od crnjega.
Na Kosovu je na Vidovdan palo sve sto je u našem narodu bilo najbolje.

A sve ono što se nije tada na Kosovu pojavilo, sveti knez Lazar je prokleo i ta nam kletva i dan danas stoji iznad glave, iznad duše i dan danas nam je Kosovo isto ono i onako, kao što je bilo i 1389.

I dan danas se uvek možemo zapitati; ko je vera a ko je nevera, i to opet po pitanju Kosova.
Od Kosovske bitke, pa do današnjeg dana, Srbija je imala svoje najsvetlije dane za vreme vladavine Kralja Petra prvog Karađorđevića.

Kosovska bitka nije bila samo borba za odbranu teritorije, odbranu krune ili vlasti. To je bila bitka za odbranu vere, identiteta i za bukvalan fizički opstanak jednog naroda i zbog toga ona ima za nas svoj veliki i sudbonosni značaj .
Danas je na sceni sličan scenario, jer na Kosovu i dalje bitka traje, mozda ne u bukvalnom smislu ali ta bitka ipak postoji. Narodi iste vere kao tadašnji Turci, oduzimaju nam kolevku našeg postojanja, oduzimaju duh srpskog naroda oduzimaju nam čast i oduzimaju nam identitet.

Danas na kosovu nemamo kneza Lazara ali zato imamo vladiku Artemija. Imamo našu braću koji svoja ognjišta, svoju zemlju, svoju veru nedaju, i koji neće ni korak popustiti šiptarima, koji bez struje i hrane bez zaštite svojom golom egzistencijom opet na Kosovu brane srpsku veru brane temelj srpskog postojanja i srpskog bića. Dok na drugoj strani, isto tako ima mnogo i onih što su prodali svoju zemlju, ili bolje reći, prodali su svoju veru za današnju večeru.
Žalosno je reći i konstatovati, da nam je danas Kosovo po celoj Srbiji, a što je još žalosnije, i u srpskoj emigraciji.
Na Kosovu polju 1389. sveti knez Lazar je pričestio vojsku. Ovo nam svedoči da nam je vera tad bila čvrsta. Duh sveštenstva, i oni koji trebaju biti prvi među nama, bili su onda prvi i davali su svom narodu primer i ulivali hrabrost da se žrtvovanjem zaslužuje carstvo nebesko, jer se žrtvuju u odbrani Hrista i Hristove crkve. I na tom Kosovu polju, bili su u pravom smislu Hristovi ratnici i sveti ratnici, jer nisu oduzimali tuđe, ili napadali tuđina, nego su branili ono što im je bilo najdraže: krst časni i slobodu zlatnu.

Isto zlo što nam danas oduzima Kosovo hoće da nam oduzme i današnju Srbiju – nudeći nam bezbožnu Evropu. Moramo biti svesni činjenice, da ono što je nekad bio mač ili puška, danas je kredit ili ekonomska manipulacija. Pojedine Vladike srpske crkve, ti koji bi i danas trebali biti prvi među nama, propagiraju globalizaciju, u koju će se neminovno utopiti i srpska država i srpska crkva. Šta je to globalizacija? Mi dobro znamo da srpska crkva nije dućan koji treba da se orijentiše i okrene na zapad da bi se prodalo što više opanaka. Pojedini Vladike i sveštenici skidaju ikonostase i otvaraju svete dveri i onda kad one trebaju da budu zatvorene. Drugi celivaju ruku srpskih krvopija i gaze na grobove jasenovačkih novomučenika da bi došli do papinih srebrnjaka . Celivaju istu ruku koja blagosilja kardinala Stepinca za svetca. Drugi se okreću za vreme bogosluženja ka zapadu, možda ka vatikanskoj banci, a ne prema Istoku kako valja i trebuje. Ne okreću se prema Hristu koji je Sunce pravde, nego ka papi i njega posećuju. Dok drugi potpisuju dogovore sa papistima iza zatvorneih vrata, drugi se već sastaju i saradjuju sa ženskim vladikama i sa takozvanim crkavama – mada sektama, koje venčavaju lezbejke i homoseksualce.

Zašto je toliko teško i neukusno da budemo ono što smo bili vekovima, što smo bili hiljadu godina? Zbog čega to danas neodgovara? Ako se već molimo Svetome Savi za spasenje srpskog naroda, zašto onda nebi nastavili da se molimo bogu onako, kako mu se i Sveti Sava molio?

Danas Srpski predsednik i vladajuća stranka preko novina preporučuju sinodu srpske pravoslavne crkve, i urgiraju ko bi trebao da bude patrijarh, a taj isti predsednik ne sme da ode na srpsko Kosovo dok mu šiptar ne izda odobrenje?! Vladiku Artemija kosovskog mučenika i branioca srpske vere i srpskih svetinja terete crkvenim sudom i optužuju zato što on sme da kritikuje i optužuje one, što su tako uspešno branili srpske bogomolje na kosovu kojih je danas vise od 140 sravnjeno sa zemljom.

Podpredsednik Amerike koji je takve bljuvotine protiv srpskog naroda izlajao – i ako ga danas pitate potvrdio bi svaku svoju reč, zato što je svakom političaru teško da povuče reč a kamoli rečenicu. I on dolazi u Srbiju u posetu? Srpska vlada se sprema i zalizuje i doterava isto kao najobičnija kamenjarka da dočeka svoga „dobrotvora“ koji joj državu rastura.
Hoće i na Kosovo, hoće u svete Dečane. Jedino Vladika Artemije, kome ne daju da bude gospodar u svojoj kući, kaže NE.
Danas kad srpski narod izađe na ulice Sidneja da upozori Australijsku vlast i Australijance o srpskom stradanju na Kosovu i da optuži sa svim pravom američku imperiju koja nam otima Kosovo, nijedan član srpskog sveštenstva neće da izađe, i neće da bude sa svojim narodom.

Ali su zato spremni da svoje neistomišljenike proteruju iz vere, isključuju iz članstva crkveno-školskih opština, i da ih nazivaju kriminalcima čak i javno u novinama i da ih optužuju kako poseduju zastarelu ideologiju.
Nazivaju kriminalcima čak i one što su za vreme najnovijeg rata napustili Australiju i ratovali pod srpskim barjakom i branili srpsku decu u Bosni i Hercegovini.

Pojedinci se danas sprdaju sa Srbima koji zapevaju patriotsku četničku pesmu na srpskom imanju, na srpskom skupu ili proslavi. Koliko ja znam i general Draza Mihailović je branio srpsku veru, i srpsko sveštenstvo, i srpski narod. Neshvatljivo je da njegovi današnji potomci budu tako tretirani i to od sveštenika – za koje bi Dražin četnik svoj život dao. Čemu to dolikuje i kud to vodi?

Ponovo danas koriste reč „raskolnik“ za one koji dignu glas ka nepravdi ili se jednostavno ne slažu sa pojedinim postupcima, za koje svaki slobodan čovek poseduje svoje pravo da se ne slaže, i pravo da razmišlja sa svojom glavom i da dođe do sopstvenog zaključka, pa makar on bio i pogrešan.

Ja neznam da je u pedeset godina istorije srpske crkve u Australiji bilo toliko kažnjavanja i isključivanja iz vere i crkvenog članstva kao u zadnjih 5 godina?! Pitam se dali je moguće das mo mi prost verujući narod, ovako naglo postali toliko loši?
Dali je moguće da se zahteva od upravnih odbora crkveno-školskih opština ili srpskih nacionalnih organizacija, da preduzmu „kamenjarsku“ politiku današnje srpske vlade?

Dali je neslaganje ili neistomisšljenje toliki greh. Ja sam uvek mislio da je neslaganje i neistomišljenje najobičnije elementarno demokratsko pravo svakog pojedinca. Zato postoji dijalog i razgovor i dogovor. Zato sam uvek bio i mišljenja, da tamo gde se moram složiti sa nečim ili moram nešto uraditi slagao se ili ne, to vodi više ka diktaturi, ka fašizmu ili komunizmu ili možda i ja posedujem neku zastarelu ideologiju?

Zato braćo i sestre uzmimo današnji dan kao upozorenje i opomenu, da od nas postoji nešto veće, i da smo potomci naroda koji nije poklekno ni Turčinu ni švabi ni šiptaru, i da smo narod koji se uvek borio za pravdu.

Neka nam Kosovski boj i Vidovdan uvek bude upozorenje da se ne pokorimo, da budemo časni i torelantni a da sa puta Svetog Save, sa puta svetog kneza Lazara, sa puta kralja Petra, sa puta Čiča Draze ne smemo skrenuti, jer onda skrećemo sa puta branioca naše vere, sa čime gubimo svoj identitet.

I to nesmemo dozvoliti ne samo radi nas, nego i radi naše dece a sve u interesu našeg naroda. Hvala vam.

+++

Vidovdan 2009 – Sidnej, dom Srpske Narodne Odbrane
Nenad Jovanović, predsednik Centralne Uprave SNO za Australiju