Вести

Резолуција Народне скупштине Републике Србије поводом Резолуције Европског парламента у вези са проглашењем 11 јула „Даном сећања на геноцид у Сребреници“

Srebrenica Historical Project, 08.07.2009
+++

Полазећи од чињенице да је 15 јануара 2009 Европски парламент у Штрасбуру изгласао резолуцију на тему догађаја у и око Сребренице у јулу 1995 године;

Полазећи од чињенице да су питања које се третирају у тој Резолуцији, и начин како се она третирају, од изванредног значаја за Републику Србију и њене грађане свих опредељења и националности;

Полазећи од чињенице да Народна скупштина Републике Србије, као највише заступничко тело грађана ове Републике, има посебну обавезу да штити суштинске интересе Републике и да са највећом пажњом прати и одражава расположење грађана;

Примећујући да је наведена Резолуција Европског парламента изазвала негодовање најширих слојева јавности у Републици Србији зато што се она перципира као једнострана и највећим делом чињенично неутемељена;

Примећујући декларативни став челника и установа Европске уније да је место српскога народа у Европи и позиве које му они упућују да пође „европским путем,“ али и да—уколико му га они тенденциозно поплочају незаслуженим увредама и понижењима—српски народ врло лако може да одлучи да тај пут потпуно заобиђе;

Имајући у виду своју обавезу, у оквирима који су примерени законодавном органу, да се огласи по свим питањима која се тичу интегритета, угледа и безбедности Републике Србије а поготову онда када се на тај начин одражавају плебисцитарна воља и расположење грађана Републике Србије;

Подсећајући да је српски народ на овим просторима сам био мета окрутних прогона и геноцидног сатирања, у Јасеновцу током Другог светског рата и у оквиру релативно недавне операције „Олуја“, коју су комбиноване хрватско-муслиманске снаге извеле на само пар седмица након догађаја у Сребреници, уз неупоредиво већи збир укупних жртава, а да то уопште није привукло пажњу Европског парламента, те да стога српски народ на основу властитог искуства има истанчану способност да препозна појаву геноцида, као и моралну компетентност да као жртва о тој појави расуђује;

Подсећајући да европски двадесети век обилује примерима масовног уништавања читавих народа, који по димензијама и стравичности на много премашују догађаје на које се усмерава Европски парламент, а то је масовно истребљење европских Јевреја оличено у Аушвицу, као и геноциди почињени над Ромима, Јерменима, Курдима и Пољацима, да поменемо само неколико најизразитијих;

Народна скупштина Републикие Србије на _______ седници одржаној _________ 2009 године донела је следећу

Резолуцију:

Народна скупштина Републике Србије осуђује све ратне злочине, без обзира на починиоца, и све повреде међународног ратног и хуманитарног права, и залаже се безусловно за кажњавање свих извршиоца таквих злочина и преступа. Самим тим, Народна скупштина Републике Србије спремна је да поздрави и да подржи сваку објективну и политички неутралну иницијативу у том смислу, и она позива Владу Републике Србије да у свакој прилици учини то исто.

Међутим, у односу на наведену Резолуцију Европског парламента од 15 јануара 2009 године, Народна скупштина Републике Србије са жаљењем констатује следеће:

(1) Европски парламент без икакве основе и без очигледног повода донео је једну контрадикторну Резолуцију где, с једне стране, у параграфима 1 и 4, заговара „помирење“ и изражава солидарност са „свим жртвама злочина почињених током ратова у бившој Југославији.“ Међитим, с друге стране, у параграфима А, Б и Ц, он наметљиво привилегише само једну групу жртава а починиоце, у том издвојеном случају, уз коришћење звучног епитета „геноцид“, тенденциозно везује за припаднике једне од главних етничких заједница у Босни и Херцеговини. При том, Европски парламент неоправдано игнорише жртве српског народа у и око Сребренице у трогодишњем периоду рата пре јула 1995 и он упадљиво пропушта да идентификује починиоце тих окрутних злочина. Ова ноторна недоследност Резолуцију Европског парламента лишава сваког привида моралне озбиљности и самим тим Народној скупштини Републике Србије онемогућава да јој се придружи.

(2) Сврха и права позадина ове Резолуције Парламента Европске уније, као и њена унутрашња противуречност, огледају се још сликовитије у параграфу Е где стоји да „у пркос огромним напорима….досадашње истраге не дозвољавају потпуну реконструкцију догађаја у и око Сребренице.“ Оваква констатација, која је заправо тачна, апсолутно искључује самоуверено доношење коначних закључака о том сложеном догађају, а посебно чини проблематичним—и за Народну скупштину Републике Србије—неприхватљивим олако коришћење најтежих правних квалификација у односу на један народ који се борио за своју слободу и имплицитно бацање љаге на његове институције, као што је Република Српска, које су на темељу неприкосновених међународних уговора настале из те борбе.

(3) Народна скупштина Републике Србије енергично се супроставља свакој злоупотреби људске патње и трагедије у политичке сврхе. Такви поступци су посебно забрињавајући када потичу од стране оних који вербално заговарају највише људске и демократске вредности, али чија пракса најчешће није у складу са тим декларативним начелима. Тај раскорак се огледа и у начину како је ова Резолуција парламента ЕУ била импровизована и изгласана, у ноторном нескалду са правилником тела које га је усвојило. У Правилнику Европског парламента [Rules of procedure, 16th edition, October 2008], правило 96 (1), стоји: „Парламент ће обезбедити највећи степен транспарентности у свом раду…“, а правило 114 (2) гласи: „Предлози (политичких група) доставиће се одбору који је задужен за њихово разматрање“ и (3) предвиђа да одбор затим, уз свој коментар, тај предлог шаље Парламенту. Народној скупштини Републике Србије није познато да је било који одбор Европског парламента по овом врло значајном питању одржао јавну расправу било какве врсте или да је упутио позив свим заинтересованим странама да у њој узму учешћа и да изложе своје аргументе и изнесу чињенице које сматрају битним за правилно и објективно сагледавање догађаја у и око Сребренице током ратног сукоба од 1992 до 1995 године. Уколико Европски парламент није испоштовао ни ставке сопственог Правилника, које му изричито налажу транспарентност у поступању, нити је пружио могућност да се огласе онима који по овом питању имају различито мишљење од подносиоца Резолуције о Сребреници, онда је на тај начин прогурана Резолуција лишена моралног ауторитета. Чињеница да је у пленарној „дискусији“, од неколико стотина чланова Европског парламента, учешће узело само десетак посланика, и то углавном из редова предлагача, додатно појачава утисак да се ради о симулакруму, а не о правом парламентарном поступку који би могао послужити за пример младим демократијама источне Европе.

(4) Из свих горе наведених разлога, Народна скупштина Републике Србије одлучује да напред наведена Резолуција Европског парламента од 15 јануара 2009 године ни суштински ни процесно не задовољава минималне услове за један озбиљан и морално одговоран парламентарни акт. У колико тај докуменат садржи ставке које не одговарају историјским чињеницама и које наносе штету угледу Републике Србије и њених грађана, ова Народна скупштина га не може позитивно оценити нити усвојити. Једини став у тој Резолуцији који Народна скупштина Републике Србије безусловно прихвата садржан је у тачки 3, где стоји да „привођење правди оних који су одговорни за масакре у и око Сребренице представља важан корак у правцу мира и стабилности у региону.“ У том смислу, ова Народна скупштина захтева од међународних правосудних установа, које су основане у ту сврху, да прекину са политиком суштински једнонационалног кривичног гоњења за ратне злочине и апелује на Европски парламент да суспендује своју на брзину донету и импровизовану Резолуцију и да коришћењем сопствених институционалних механизама закаже исцрпну и транспарентну јавну расправу по овом значајном питању пре него што буде донео било какву резолуцију или закључак.

(5) Ову резолуцију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије.“

Београд, _________ 2009.

Народна скупштина Републике Србије

Стефан Каргановић је председник холандске невладине организације Srebrenica Historical Project чија се интернет презентација налази на www.srebrenica-project.com

Srebrenica Historical Project
Postbus 90471,
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (Холандија)
+381 64 403 3612 (Србија)

Интернет презентација: www.srebrenica-project.com
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com