logo logo logo logo
Рубрика: Култура, Актуелно, Друштво    Аутор: новинарство    616 пута прочитано    Датум: 13.07.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ne daj ЋИРИЛИЦУ!ĆIRILICA je na izdisaju u Srbiji. Jedan od temelja nacionalnog identiteta Srba preživeo je mnoge udarce i pritiske u istoriji, ali je danas na korak od stradanja. I to od srpske ruke.

+++

I dok se narodi, poput Rusa, Bugara i Grka ponose svojim pismom, koriste ga na računarima, mobilnim telefonima, pri pisanju, štampanju knjiga i novina, upotreba slova iz azbuke Vuka Karadžića u Srbiji kao da je postala velika sramota. Dok su se Grci i Bugari izborili da evre štampaju na svom pismu, u Srbiji se ćirilica doživljava kao zastarela, prevaziđena stvar, koja služi za „nametanje srpskog nacionalizma“.

Tako je u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici, više od 86 odsto naziva firmi napisano je na latiničnom pismu ili engleskom jeziku, dok je tek poneki natpis na ćirilici.

- Ćirilica je danas u veoma nepovoljnom položaju u Srbiji i, nažalost, ne vidim način kako možemo da se odbranimo od opšte upotrebe latinice – pesimista je lingvista Ivan Klajn.

- Mi smo verovatno jedini narod koji upotrebljava dva pisma za svoj jezik. Latinica je evropsko i međunarodno pismo, koje se koristi u matematici, hemiji, za automobilske tablice i dokle god budemo imali dvoazbučnost, biće u prednosti nad ćirilicom. Ako se u budućnosti pokrene inicijativa za odabir samo jednog zvaničnog pisma, plašim se da bi izbor pao na latinicu.

Latinica je danas rasprostranjena i u prosveti. Mnogi profesori često na tabli pišu latinicom, dok su knjige na fakultetu takođe većinski na latinici.

- Mislim da bi makar knjige na fakultetu trebalo izdavati na ćirilici, a teško je očekivati da će se poslovni svet odreći latinice. Ne mislim da će ćirilica da nestane kao pismo u Srbiji, ali će se teško rehabilitovati, jer mnogi Srbi latinicu doživljavaju kao svoju, a ne nešto hrvatsko. Dvoazbučnost je trenutno naša sudbina, a ćirilicu moramo makar određenim zakonima da zaštitimo od daljeg propadanja – smatra Klajn.

Kada rukovodioce velikih domaćih firmi upitate zbog čega na omotima isključivo štampaju latinicu, odgovor je da njihove proizvode kupuju i hrvatske, bošnjačke i mađarske porodice. Postavlja se pitanje, kako je onda moguće da građani zemlje, čiji Ustav izričito ističe ćirilicu kao jedino zvanično i obavezno pismo, ne koriste istu i kome ona može da smeta?

O kršenju prava nacionalnih manjina ovde nema ni govora, jer su ona zagarantovana upotrebom jezika i pisma nacionalne pripadnosti. Latinicu manjinama niko ne zabranjuje, ali ako je jedino ćirilično pismo zvanično u Srbiji, njegova upotreba bi trebalo da važi za sve, a ne da se shvata kao nametanje srpskog nacionalizma. Ćirilični računi za plaćanje, novine i ambalaža u Bugarskoj ili Rusiji, sigurno se od strane nacionalnih manjina ne tretiraju kao šikaniranje.

Slična je situacija i u izdavaštvu. Mnogi radije novine i knjige štampaju na latinici jer zauzima i do 20 posto manje prostora od ćirilice, ali i minimalne zarade od nekoliko prodatih primeraka u Hrvatskoj ili BiH. Poslednja istraživanja pokazuju da je od ukupnog tiraža izdatih knjiga na srpskom jeziku, samo 25 posto štampano ćirilicom.

- Sudbina srpskog jezika i pisma nije u rukama domaćih stručnjaka, već političara – upozorava lingvista Mihajlo Šćepanović. – Sve ovo što nam se sada dešava samo pokazuje neozbiljnost države, koja navodno ima preča posla od čuvanja nacionalnog identiteta. Ali to opet i ne treba da čudi, ako pogledate kako se naši političari potpisuju. Sve će vam biti jasno.
Svakodnevno ubijanje ćirilice predstavlja i svakodnevno kršenje Ustava Srbije, smatra Šćepanović.

- Stavovi kako su i ćirilica i latinica srpska pisma jednostavno nisu tačni. Ćirilica je pravo i jedino srpsko pismo, dok je latinica samo pismo srpskog jezika. Latinica koja se danas koristi nije Gajeva, kako je mnogi zovu, već latinica Đure Daničića, koji ju je prilagodio za srpski jezik. Bez obzira na to, ona ne može da zameni svetski jedinstveno ćirilično srpsko pismo – kategoričan je Šćepanović.

Pisanje ćirilicom ima i dodatnu prednost, jer čuva srpski jezik od prevelikog uvođenja stranih reči. Ipak, poslednjih godina sa sve većom upotrebom latinice, mnoge strane reči su „trasferovane“ (a ne prebačene) u srpski jezik. Tako se više niko ne obrazuje, svi se edukuju. Ne izdaju se dozvole nego licence. Više nemamo diplomirane i magistre, već bečelore i mastere…
- Upotreba ćirilice je i odbrambeni mehanizam od tuđica, jer na našem pismu one izgledaju rogobatno, pa se moraju naći odgovarajući prevodi i zamene – objašnjava Šćepanović.

I moderna tehnologija i ćirilica idu ruku pod ruku, iako se čini da u Srbiji i nije postojala volja da se kompjuterski programi prilagode za naše pismo, već su to kompanije poput „Majkrosofta“ i „Gugla“, onako usput to uradile za srpsko tržište, kada su već morale za rusko ili bugarsko. Odnedavno se i odlukom Evropske komisije EU, internet domeni mogu registrovati u ćiriličnom i grčkom pismu.

Latinica je prvi put u Srbiju zvanično stigla zajedno sa austrougarskim topovima 1915. godine. Pre toga, Vatikan i vladari zapadnih carstava su kroz nekoliko vekova Srbima nametali latinicu kao „prečicu“ za širenje katoličke vere među pravoslavnim Slovenima. Mitropolit dabrobosanski Sava Kosanović u 19. veku je bio jedan od najžešćih protivnika nametanja latinice i unijaćenja Srba.

Za latinizaciju Srbije poslednjih godina odgovorni su i pomodari koji su na ovaj način želeli da „postanu bliži zapadnoj kulturi“, ne shvatajući da upravo originalnost i različitost obogaćuju evropsku kulturu. Naši euroforisti kao da žele da svi na Starom kontinentu govorimo istim jezikom, koristimo isto pismo, isto mislimo, isto se oblačimo, čitamo iste knjige… Problem je u tome što ovakvo nametanje više liči na orvelizam i komunizam, nego na zapadnu demokratiju.
Od mnogih današnjih Srba, ćirilicu je više cenio Bernard Šo. Slavni engleski dramski pisac testamentom je ostavio novac kao nagradu onome ko uspe da izvrši reviziju engleske abecede po uzoru na srpsku azbuku. Vukovu ćirilicu je Šo smatrao najboljim, najlogičnijim i najjednostavnijim pismom na svetu.

ZBILjIĆ IZA BRAVE

ZBOG ćirilice se može završiti u „marici“, pa u policijskoj stanici. To se u petak i dogodilo Dragoljubu Zbiljiću i Jovici Vucelji iz novosadskog Udruženja „Ćirilica“, koje je policija privela na informativni razgovor jer su na trotoaru ispred glavnog ulaza u zdanje Izvršnog veća ispisali poruku „Vratite nam ćirilicu.“

Dok je legitimisanje trajalo, ljudi iz pokrajinskog obezbeđenja su brže-bolje izbrisali „Vratite nam ćirilicu“.
- Pa, mi pokušavamo da spasemo naše pismo, ne remetimo vaš rad, ovo je trotoar, ovuda slobodno prolaze ljudi – objašnjavao je Zbiljić koji je prošle nedelje u „Novostima“ upozoravao šta čeka sve one koji stanu u odbranu ćirilice.
- Što baš ovde? Sad, kad čekamo visoke goste! – brecnuo se službenik.
- Zato što vaši šefovi uvodeći latinicu u Statut, krše Ustav, zatiru srpsko pismo! – odgovara Zbiljić i pokazuje na krupnog čoveka iz obezbeđenja koji mu je nekoliko minuta ranije odbrusio da je ovo Vojvodina i da može da ide u Srbiju i piše svoju ćirilicu.

Po izlasku iz policije, Zbiljić nam je rekao:
- Bili su korektni, ali mi nećemo odustati od naše akcije za vraćanje ćirilice među Srbe.

A. PALIĆ, 11.07.2009 20:05:21

UNESKO

KADA je UNESKO u pitanju, latinicu, toliko popularnu u Srbiji, ova svetska organizacija je okarakterisala kao hrvatsko pismo, što znači da bi jednog dana, sva dela napisana na latinici, mogla da se okarakterišu kao hrvatska kulturna baština. Za srpsko pismo, UNESKO jedino priznaje srpsku ćirilicu.

KOMUNISTI

LINGviSTA i filolog Ivan Klajn ističe da za latinizaciju Srbije nisu krivi samo komunisti, kako se to često tumači.
- Latinica je u Srbiju uvedena još u Kraljevini Jugoslaviji. Iako se ona tada nije masovno koristila, Srbi su je usvojili zbog bratskog osećanja prema Hrvatima i Slovencima, nadajući se da će i oni prihvatiti ćirilicu. Nada je bila uzaludna – konstatuje Klajn.

Ipak, za razliku od sovjetskih komunista, koji su sačuvali ćirilicu, njihove jugoslovenske kolege su je u najmanju ruku gušile i stavile u potpuno podređeni položaj. Na popisima, za nacionalnost Jugosloven, najviše prijavljenih je bilo iz Srbije, koji su olako prisvojili i latinično pismo.

Čini se da je upotreba latinice u Srbiji još veća posle 2000. godine, nego u vreme komunističkog režima.
- Pomodarstvo je sigurno imalo ulogu u novom talasu latinizacije poslednjih godina – ne sumnja naš sagovornik.

HRVATSKA

ĆIRILICA je jedno vreme bila i hrvatsko pismo. U 17. veku, katolička „Kongregacija de propagande fide“ (sa zadatkom širenja katoličanstva), istraživala je koje je pismo najzastupljenije u južnoslovenskim narodima, a to je bila ćirilica. Na ćirilici su napisani Dubrovački zbornik, srednjovekovne pesme, zvanični akti i testamenti, kao i Vinodolski statut.

Sačuvana je i tabla o dogradnji katoličke crkve Gospinog rođenja u Ravni, 15 km od Dubrovnika, koja je isklesana na srpskoj srednjovekovnoj ćirilici. I danas postoje matične knjige iz krajeva sa hrvatskim stanovništvom, napisane na ćirilici.
U Zagrebu, poslednja firma sa ćiriličnom tablom bio je hotel „Beograd“ iz 1937. godine. Zatim je poglavnik nacističke NDH Ante Pavelić, 25. aprila 1941. godine, potpisao zakonsku odredbu o zabrani upotrebe ćirilice na teritoriji hrvatske države.

J. SIMIĆ, 11.07.2009

Izvor: VE





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo