Вести

Redakciji Novinar.de Poštovani gospodine Uredniče,

Protojerej Dragan Saračević, paroh kanberski pri hramu Sv. Velikomučenika Georgija

+++

Imajući u vidu da se protiv mene i dalje vodi prljav rat i svojevrsna agitpropovska propaganda, nebiranim i neprimerenim sredstvima, najučtivije Vas umoljavam da ovo moje pismo objavite zajedno sa priloženim prepisom pisma g. Ilije Veselinovića, mome parohijaninu gospodinu Jovanoviću, iz koga javnost treba da sazna nešto malo više o tome ko su združeni progonitelji, a ko su po Hristovim rečima „prognani pravde radi“.

U analizu teksta episkopa g. Irineja, koji je objavljen kako na svim znanim i neznanim portalima, u nekim „srpskim“ novinama, pa čak i u grčkoj etničkoj štampi, za sada ne želim da ulazim, budući da će se o tome konačno raspravljati na za to merodavnom mestu.

Ovim pismom skrećem pažnju pojedincima koji me neargumentovano napadaju, posebno onima koji me klevetaju i iznose neistine, bilo usmeno ili pismeno, da imaju na umu da je Australija pravna država, sa jednim od najmla|ih i najmodernijih pravnih sistema u svetu. Unapred hvala.

Protojerej Dragan Saračević, paroh kanberski pri hramu Sv. Velikomučenika Georgija

Kanbera
na dan Svetih apostola Vartolomeja i Varnave
24/11 juna 2009. godine

+++

Dragi moj brate Krunoslave (KRUNO) Jovanoviću nerođeni kao i rođeni, evo ti dokumenat što sam ti obećao u subotu na sahrani Ostoja Batara na manastirskom imanju. Ne budi neveran nego veran, pa nazovi i sv. Sinod u Beogradu radi svoga uverenja ili bilo koga iz Beograda obavesti o ovim dokumentima da upita da li je ovo istina. A adresa Sv. Sinoda ili Patrijaršije je na br. 5. Kralja Petra – Beograd.

Celi verujući narod u Australiji zna za ovaj proces, osim onih koji neće da znaju svoj mestek kao ni ti moj brate Krunislave. Zato ćeš morati mnogo da stradaš radi onog u koga veruješ u samoga Boga.

Tvoj brat Ilija Veselinović

+++

Protojerej Dragan Saračević
32 National Circuit, Forrest, ACT 2603
Tel. 02 6260 7532
Mobil 0417 408 842
Email: saracevic@primus.com.au

Gospodinu Iliji Veselinoviću,
Manastir Svetog Save
Hol, kod Kanbere

Uvaženi gospodine Veselinoviću,

Dugo godina se poznajemo, gotovo četvrt veka, što ne znači da smo jedan drugog dovoljno i upoznali. Naime vi mene svakako niste, ali ja vas jesam i to vrlo dobro. Možda primećujete da sam u mome obraćanju izostavio ono uobičajeno „poštovani“, jer ste me i kao moj bivši parohijanin i dugogodišnji poznanik, duboko razočarali i tako prisilili, da prestanem da Vas i poštujem.
Ostalo je za sada, samo da Vas samo uvažavam i to iz dva razloga; prvo, zato što Vam je Bog darovao život, i jer ste Božije stvorenje koje još uvek gmiže po ovoj, isto tako Božijoj tvorevini – planeti što se zemlja zove; i drugo, što mi je dužnost kao sveštenika, da se za vas Hristu Bogu molim, i jer još uvek, barem po krštenju, ako ne i po delima i ponašanju, pripadate Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.

Ne bih vam se nikada obratio da mi nije došao do ruku propagandni letak koga ste poslali mome parohijaninu g. Jovanoviću, a kome je episkop g. Irinej samovoljno dao neistiniti naslov, budući da u pomenutoj odluci Svetog arhijerejskog sinoda nigde ne piše da je Sinod „potvrdio raščinjenje Dragana Saračevića“. Zato vam preporučujem da ponovo nekoliko puta pročitate odluku Sinoda koju ste poslali, a sve u nameri da dokažete da me je eto i Sveti Sinod raščinio. U odluci se vrlo jasno navodi da je Sinod „sa odobrenjem“ uzeo na „znanje“ deklaratornu odluku episkopa Irineja, a nigde nije napisano da je Sinod doneo i svoj sud, da je potvrdio ili da je presudio.

Da bi ovde stvar bila jasnija i razumnija, onome ko želi da je razume, ni vi, a isto tako ni srpska javnost uopšte, nije upoznata da je episkop g. Irinej svoju ličnu deklaratornu odluku izneo i na svoj Eparhijski crkveni sud, koji je imao zadatak da istu potvrdi. Tako je tu njegovu odluku naravno „njegov“ crkveni sud i potvrdio svojim rešenjem, ili da ga nazovemo „presudom“, pošto je dužnost suda da presuđuje. Tu „presudu“ nije potpisao samo episkop gospodin Irinej kao predsednik Crkvenog suda, nego i moj glavoseča i grobar g. Đuro Đurđević. Naravno ova presuda Eparhijskog crkvenog suda nije bila legitimna, pošto osnovna pravila svakog sudskog postupka zahtevaju da se optuženom – okrivljenom pošalje optužnica, i da mu se omogući da dadne odgovor kao i da se brani. To sudska procedura nalaže još od doba Rimskog građanskog prava, pa od vremena Hristovog, kome je isto suđeno, ali je naravno pre presude, mislim da vam je iz Svetog Pisma poznato, bio i saslušan. A i od vremena kada je sveti apostol Pavle izvođen na sud koji mu nije bio merodavan, pa su morali da ga kao rimskog građanina – državljanina sprovedu da odgovara na odgovarajućem sudu Rimske imperije. Moj slučaj je više nego jasan; u njemu su razni „Đure Đurđevići“ koji su se u zadnje vreme prilično nakotili, bili i kadije – tužioci i kadije – sudije i kadije – egzekutori. Više je nego očigledno da za njih, pošto imaju „vlast“, sveti kanoni i državni zakoni ne važe, jer su oni sami sebi zakon. Spasitelj na jednom mestu u Svetom Jevanđelju doslovce kaže da “ da su neznabošci sami sebi zakon“. No i to nije ništa novo u hrišćanskoj eri; tako je svoj zakon srpovodila i Papina inkvizicija, tako je radio i Staljin, tako je radio i Broz.

Uvaženi gospodine Veselinoviću, kao što vidite ovu „presudu“ Eparhijskog crkvenog suda, Sveti arhijrejski sinod nije uzeo u razmatranje, nije o njoj odlučivao i nije u skladu sa njom doneo nikakvo rešenje, niti svoju presudu, čak ni kao sud koji može da sudi u drugoj instanci, pre Velikog crkvenog suda. Iz odluke Sinoda koju ste poslali kao svedočanstvo na uvid, vidi se jasno da je ceo slučaj ostao i dalje isključivo u delokrugu rada i nadležnosti episkopa g. Irineja, pošto Sinod da još jednom ponovim nije uzeo u razmatranje odnosnu „presudu“ Eparhijskog crkvenog suda njegove eparhije.

Nadam se da ste ovo razumeli. Ukoliko niste znali za „presudu“ Eparhijskog crkvenog suda eparhije g. Irineja, zatražite kopiju na uvid od njega lično, ili od vašeg velikog prijatelja, gore pomenutog g. Đura Đurđevića, pošto ja zbog predstojećeg sudskog procesa nisam u mogućnosti da vam je pošaljem.

Istovremeno uvaženi gospodine Veselinoviću, koristim priliku da vam napišem još nekoliko paragrafa koji se tiču vas lično, nekih naših dosadašnjih međusobnih odnosa, i vašeg ponašanja u odnosu na mene, kao onog posebno vezanog za „slučaj Blektaun“.

Neposredno po mome dolasku u Australiju, upoznao sam Vas kao svoga „parohijanina“, sad moram da priznam da bi za mene mnog bolje bilao da vas nikada u životu nisam sreo. @elim ovoga puta da vas podsetim na ono prvo vreme, a specifično na kupovinu stana u Manastiru u kome trenutno živite. Obratili ste se pismom Eparhijskom Savetu koje sam vam ja lično napisao a sa molbom da vam odobri da jedan od manastirskih stanova doradite svojim sredstvima i da ga uzmete u zakup po onda regulisanoj proceduri. Budući da tada niste još bili u penziji, da ste bili još relativno mlad čovek, negde u kasnim četrdesetim, na sednici Saveta protiv toga da vam se dodeli stan bili su pokojni gg. Dragan Trivan i Dobrivoje Marijanović, i još nekoliko članova. Ali pošto ste vi u vašem pismu, koga sam vam, da ponovo podsetim, ja lično pisao, izjavili – obećali, Eparhijskom Savetu, da isti stan nećete koristiti do svoje penzije, i da će te ga dotle staviti na raspolaganje manastiru i po potrebi svome parohijskom svešteniku iz Kabramate, što je onda značilo meni, kada sa svojom porodicom budem dolazio u manastir. Doradili ste taj stan, i neposredno posle toga, ja sam prilikom jedne proslave došao sa namerom da tu i prenoćimo. Međutim imali smo šta da vidimo: ključeve od vašeg stana nije imao niko od odgovornih iz Eparhijskog Saveta ili Properti Trasta?! Imao ih je „vojvoda“ Rajko Vukojčić i on je sa svojim društvom tamo boravio i šenlučio. Naravno ključeve nikom drugom od odgovornih u manastiru nikada niste ni dali. Tako smo ja, protinica i deca tada a i ubuduće bili prinuđeni da tražimo konak u nekom od kanberskih motela.

Želim da vas upitam uvaženi gospodine Veselinoviću, da mi odgovorite, da li je ovaj vaš postupak bio obmana i prevara, ne mene lično, jer ja u ovom slučaju nisam uopšte važan, nego prevara onih koji su vam poverovali? Dali ovo znači da ste svojim lažnim obećanjem slagali Eparhijski savet i tako vaš sadašnji stan u kome živite na prevaru zadobili.
No što se tiče vašeg stana, ni tu nije kraj. Bez dozvole opštinskih – državnih vlasti, a isto tako i bez dozvole Eparhijskog saveta, sagradili ste na manastirskom imanju i garažu, koja nigde nije predviđena ugovorom po kome je Properti Trast izdavao stanove. Odgovorite mi šta mislite, dali i ovaj vaš postupak nije bio još jedno vrlo jako izraženo, obično bezakonje?

Ne znam dali ste se kao „dobar vernik“ i „pobožan“ „bogo moljac“ bivšim episkopima kao i sadašnjem ispovedili da ste vi svojevremeno bili treći potpisnik na listi, kojom je zabranjen ulaz bivšem, sada pokojnom episkopu Vasiliju u Manastir. Naravno i danas još uvek vlada mišljenje, i optužba sračunata samo na moj račun, da sam ja bio glavni u „progonu“ episkopa Vasilija. Kao što vidite nisam, a ni na tome spisku isto tako nema ni moga imena. Ja sam onda samo vršio svoju dužnost eparhijskog sekretara i ništa više. Episkop Vasilije je nažalost svojim postupcima i svojom nebrigom o svojoj eparhiji, sam sebe prognao.

Preskočio bih ovde jedno veliko razdoblje, što bi uzelo dosta vremena za opisivanje, i osvrnuo bih se na ove naše dane iz neposredne prošlosti.

Interesuje me kako i čime gospodine Veselinoviću opravdavate, i dali uopšte možete da opravdate vaš izbor u Eparhijski savet na onom razbojničkom Crkvenonarodnom saboru, koji je predstavljao ništa drugo, nego jednu običnu lakrdiju? I to izbor na mesto „prvog podpredsednika“?! A prihvatili ste da budete „vlast“! Bio sam prisutan i čuo, inače možda ne bih ni poverovao da mi je neko drugi pričao, kako vas jedan episkop bez blagodati i duhovnik bez duše, a koji se prema meni mojoj porodici poneo i kao čov ek bez srca, a koga je okolni šljam njegovih savetnika bio potpuno uzeo pod svoje, proglasi čak i za „igumana“. Odgovorite mi koga ste vi na tom Saboru predstavljali? Koju Crkveno [kolsku Opštinu da bi ste mogli biti izabrani u Eparhijski Savet? A iguman, to je sasvim sigurno da niste bili. Naravno, vi ovde niste bili izabrani, nego nezakonito postavljeni i to od onoga koji treba da vodi račun da se sve radi po zakonu. On je sa svojim bezakonicima i bezakonjem inaugurisao novinu u Australiji, da je episkop oslobođen svake odgovornosti, da može da donosi svojevoljno odluke i mimo Kanona, i mimo Crkvenog Ustava i mimo Državnih zakona. Od toga veremena ova branža previđa odgovornost, odnosno ne brine brigu o osnovnom u zakonu ove države, odnosno o onome što se ovde zove; Duty of care. Da uvaženi gospodine Veselinoviću, kao što vidite i u ovom vašem slučaju sve je bilo bezakonje do bezakonja, sve laž do laži i prevara do prevare. Odgovorite mi na još jedno pitanje: ima li ovo i ovakvo bezakonje ikakve veze sa Crkvom Božijom, sa Svetim Pravoslavljem kao sa verom u Boga i dali ovako treba da postupaju ljudi koji kažu da u Boga veruju?

[to se tiče vašeg angažmana u slučaju spora u Blektaunu, vrlo dobro sam znao i to od samog početka da ste vi gospodine Veselinoviću bili ađutant vašem imenjaku Vitoroviću u njegovom razbojništvu, kao i ostalim bezakonicima, koji su Sveti Hram zaključali i to u toku Velike Nedelje i Vaskrsa, i da ste kod „pokojnog“ tadašnjeg episkopa, da mu opet ime ne pominjem, pošto mi se utroba prevrne kad se njega samo i setim, odigrali jednu od glavnih uloga u mojoj likvidaciji i otimačini blektaunske parohije. Ovde koristim priliku da vam kažem da ste i vi sa njima, ne do lakata, „nego do ramena okrvavili svoje ruke u mojoj nevinoj krvi.“ Zato koristim ovu priliku da vam kažem da i za vas važi isto ono što je važilo i za moga, sada pokojnoag „velikog inkvizitora“, i što danas važi za moga duhovnog sina Vladislava Đorđevića, što važi i za moga „naslednika“ u Blektaunu, i još poneke; nemojte nikada, dok ste živi, ili dok sam pak ja živ, ako se ikada igde sretnemo, da mi pružite svoju ruku, jer kada ugledam ruke mojih dželata, ovakvih neviđenih prevaranata, otimača i lažova, na njima uvek ugledam „tregove moje nevino prolivene krvi“.

Podsetite se gospodine Veselinoviću, ako ste slučajno smetnuli sa uma, da i vi imate sina sveštenika?! A isto tako podsetite se da i ja nisam tikva bez korena, niti sveštenik – skorojević. Moja jedina rođena sestra je udata za sveštenika, a jedini rođeni brat moje protinice je isto sveštenik. U naše dve porodice imamo danas preko dvadeset istinskih sveštenika, a ne najamnika.

Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos je kazao u svome Svetom Jevanđelju ove dobro poznate reči: „Neće svako koji govori Gospode, Gospode, ući u Carstvo Nebesko, nego samo onaj koji tvori volju Oca Mojega koji je na Nebesima.“ Sveti apostol Pavle kaže da se „vera delima opravdava“, i da je „vera bez dobrih dela mrtva“. A šta da radimo gospodine Veselinoviću sa onima koji ovako otvoreno i javno lažu? [ta recimo da kažemo o onim „ljudima“, ili „spodosobama“ koji nose pravoslavne mantije, a koji su ništa drugo, nego obični najamnici a pord toga i patološki lažovi? A ima ih! Ne kaže li Spasitelj naš da je „satana laža i otac laži, i ljudski ubica od iskoni“? Ne kaže li na jednom mestu u Svetom Jevanđelju „da kad laž govori svoje govori“?

Uvaženi gospodine Veselinoviću, jedno je istina, da će svako svome „Bogu“ dati odgovor. Oni kojima je bog „laža i otac laži“, njemu će dati odgovor, a ja se čvrsto nadam da ću Onome koji je „Put Istina i @ivot“. Jer, moj Bog kome verno i u istini služim, i bog onih koji lažu, kao što vidite naravno da nije isti.

Zato vas pozivam i prozivam gospodine Veselinoviću, i to ne samo vas, napišite i potpišite, i objavite javno, i naravno dokažite; koga je i kada je sveštenik Dragan Saračević ikada prevario, ikada obmanuo ili ikada slagao, za ovih četvrt veka njegovog sveštenosluženja u Australiji?

Najsvežije: Prošle nedelje 14. juna 2009. godine, odslužio sam pomen dugogodišnjem trudbeniku u eparhijskim poslovima, počivšem g. Savi Stankoviću na manastirskom groblju, i istovremeno prelio još nekoliko grobova. Sa udovicom pokojnog Stankovića i mojom parohijankom iz Sidneja gospođom Anđelom Marinković, čiji su roditelji dobrotvori i utemeljivači hrama Svetog Đorđa na Forestu, došli smo pred vaš stan sa namerom da gospođa Marinković poseti manastirski hram. Gospođa Marinković je prevalila put iz Sidneja do Kanbere i nije toga dana mogla da uđe u manastirsku crkvu. Dali to znači da se i dalje nastavlja „istraga poturica“ odnosno nepoželjnih, ili „moralno politički nepodobnih“, kako je to bilo za vreme groznog Broza? Došla je do vašeg stana i tražila da otvorite sveti hram. Ali pošto vam je rekla da nije sama i da sam tu i ja prisutan, rekli ste da nemate ključ od crkve. Dali ste slagali gospodine Veselinoviću, to vi sami vrlo dobro znate? Ali naravno vi u svome bezakonju nemožete od „onoga“ kome verno služite, da istovremeno mislite i o Onome koji Sve Zna i Sve Vidi, zato što je On Sveznajući i Svevideći.

Zato uvaženi gospodine Veselinoviću, nemojte ubuduće davati nikakve savete verskog karaktera mojim parohijanima, budući da ne posedujete na to moralno prafvo i jer za to nemate ingerencije, a posebno ovakvima kakav je čestiti i pravi istiniti vernik, gospodin Jovanović sa celom svojom porodicom.

Za sada i o ovome toliko. Samo bih vas na kraju podsetio da imate na umu, a što se odnosi i na sve one koji budu čitali ove redove; da tvrdnja da ja više nisam sveštenik i da su moji obredi nevažeći, predstavlja prvo akt diskriminacije a onda i besprimerenu uvredu časti, budući da ja iza sebe imam Sinod, koji priznaje i moj sveštenički čin i sve moje sveštenoradnje. Isto tako, pred zakonom ove države, ja sam još uvek zvanično i priznat pravoslavni sveštenik, pravoslavne crkve.

Protojerej Dragan Saračević
paroh kanberski

U Kanberi 18. juna 2009. godine