Вести

Vaseljenski patrijarh Vartolomej I

Poruka Šesnaestoj generalnoj skupštini Međuparlamentarne konferencije Pravoslavlja; (Beograd, 24-28. jun 2009.)

+++

Veoma časnoj gospodi g. Sergeju Popovu, predsedniku, i g. Aristotelu Pavlidisu, sekretaru Međuparlamentarne konferencije Pravoslavlja, ljubljenim u Gospodu čedima naše Smernosti, blagodat i mir od Boga.

Od srca blagodarimo na pozivu koji ste Nam uputili da prisustvujemo radu Šesnaeste generalne skupštine Međuparlamentarne konferencije Pravoslavlja koja će se ordžati u Beogradu od 24. do 28. juna tekuće godine.

Žalimo što ne možemo da lično prisustvujemo, ali vam čestitamo ovu Generalnu skupštinu, a posebno vam čestitamo na temi odabranoj za razradu, koja glasi: Svetska ekonomska kriza i njene posledice za društvenu, duhovnu i kulturnu tradiciju Evrope – uloga Pravoslavlja. Tema svedoči o pravoslavnoj osetljivosti i odgovornosti ukupnoga članstva vaše Međuparlamen-tarne konferencije za savremene i aktuelne probleme čoveka današnjice.

Prateći iz ovdašnjeg Sveštenog Središta Pravoslavlja sa nepodeljenim zanimanjem vaše programe i dostignuća, upućujemo srdačan pozdrav i očinski blagoslov Generalnoj skupštini i svakom od vas ponaosob, uz molitvenu želju da rad Skupštine bude krunisan punim uspehom.

Ljudi našeg doba zaista prolaze kroz veoma ozbiljnu krizu. To nije samo ekonomska kriza nego su posredi rezultat i posledica krize osnovnih vrednosti, u nastavku još ugroženijih.

Savremeni čovek ponavlja sagrešenje svojih predaka tako što sebe proglašava autonomnim, samostalnim u odnosu na Boga, i što sebe smatra svemoćnim, sposobnim da i bez svoga Tvorca sve postigne. Osnovne ljudske vrednosti, posebno pak dostojanstvo ljudske ličnosti, ne nalaze se više na sceni. Glavna briga moćnikâ postala je briga kako što više uvećati svoju moć, a glavno staranje bogatašâ kako što bezočnije uvećati svoje bogatstvo. Ne ignorišemo, naravno, izuzetke. Kriza savremene epohe ne predstavlja, dakle, slučajno događanje, praćeno i premnogim žrtvama kao posledicom. Crkva, svakako, ne osuđuje unapred bogatstvo i ekonomiju, ali osuđuje zloupotrebu i iskorišćavanje. Oci Crkve naglašavaju da smo mi rukovaoci i ekonomi Božjih dobara. Ova osnovna načela su, nažalost, zaboravljena, a rezultat je – kriza. Ljudi su obmanuti jer obećanja nisu ispunjena, a njihove nade su izneverene, te stoga očekuju oslonac i pomoć.

Naša Crkva u ovom trenutku ulaže sve napore i stara se da pruži oslonac i kompas koji bi pokazao pravac izlaska iz bezizlaza. Ovde ćemo ponoviti ono što smo kazali za vreme posete Blaženjejšega Patrijarha Rumunije gospodina Danila našem sedištu: „U ovim teškim danima pada idolâ ekonomije, ideologije, prazne prevare1) filosofije i ostalih mnogorazličnih prigodnih barjaka onih koji smatraju da su nešto2), oči svih naših bližnjih koji se trude i koji su obremenjeni, oči svih gladnih i žednih Istine i Pravde, uprte su u nas kao oči sluškinje u ruku gospodarice njene,3) po reči psalma.“

Poruka Jevanđelja stavlja na prvo mesto, a naša Crkva, verujući da je čovek stvoren po liku Božjem, svagda naglašava prvenstvo ljudske ličnosti i njenog dostojanstva, a za osnovu društvenog života ne postavlja ekonomiju nego osnovna načela Jevanđelja: ravnopravnost ljudi nezavisno od boje njihove kože, rase, narodnosti, religije i jezika; svetost života i tvorevine Božje uopšte; zajedništvo i mir u životu narodâ; mirenje i ljubav. Pravoslavlje, dakle, veruje da čovek, „bez obzira na boju kože, veru, rasu, narodnost i jezik, jeste nosilac lika Božjeg, naš brat ili sestra, ravnopravan član ljudske porodice“, kao što je naglašeno i u tekstu Treće svepravoslavne predsaborske konferencije u Ženevi (1986) pod naslovom Doprinos Pravoslavne Crkve miru, pravednosti, slobodi, bratstvu i ljubavi među narodima i ukidanju rasne i svake druge diskriminacije.

Naša Crkva ujedno naglašava, predlaže i promoviše svaki vid iskrenog i ozbiljnog
dijaloga – dijalog sa drugim Crkvama (ikumenski dijalog), sa religijama (međureligijski dijalog) i sa političkim snagama (dijalog Crkve i države).

Sa tog razloga vam preporučujemo i dokumente, nastale kao plod saradnje, u kojima se zapaža i značajan udeo pravoslavnih iz zemalja što ih vi predstavljate. Takav dokument jeste, primera radi, Završna poruka Druge evropske ekumenske skupštine, održane u Gracu (Austrija) juna 1997. godine, poruka kojom su se sve evropske Crkve obratile odgovornim političkim ličnostima i svim građanima Evrope i u odlučnom tonu im preporučile, između ostalog,

– da ističu dostojanstvo ljudske ličnosti i svetinju ljudskog života;

– da vaspostave i očuvaju preimućstvo ljudske ličnosti nad ekonomskim interesima, a da se, između ostalog, bore i protiv nezaposlenosti, naročito među mladima;

– da pokažu zanimanje za dostojanstvo i za poštovanje ljudskih prava izbeglicâ, doseljenikâ i izgnanikâ, a u tom okviru i za pravo izbeglicâ na azil i slobodan izbor mesta boravka;

– da preduzmu potrebne mere da se zaustavi sadašnji proces uništavanja čovekove okoline i obustavi bezobzirna eksploatacija svetskih prirodnih resursa, kako bi se stvorili stabilni životni uslovi za čitavu tvorevinu Božju.

U dokumentu se zaključuje:

Obznanjujemo svoje ubeđenje da etička dimenzija pravde u oblasti politike, ekonomije, tehnike i sredstava masovnog izveštavanja igra ulogu koja je neophodna da bi pomirenje postalo stvarnost u životu svih ljudi.

I Ekumenska povelja (Charta Oecumenica), potpisana u aprilu 2001. u Strazburu kao rezultat saradnje svih evropskih Crkava – suštinski, dakle, i Pravoslavnih Crkava – i radi podsticanja saradnje među njima, nedvosmisleno se zalaže za dostojanstvo ljudske ličnosti kao stvorenja Božjeg, a protiv ekonomske i društvene nepravde. U njoj se naglašavaju duhovne vrednosti kao što su mir, pravda, sloboda, tolerancija i altruizam, poštovanje života, svetinja braka i porodice, pomoć sirotinji, praštanje i samilost. Sve su to načela koja su oslabila ili su pak iščezla iz ekonomskog i političkog sistema naših dana.

Ovo, dakle, zajedničko uverenje svih Crkava Evrope, ovo svedočanstvo hrišćanske i pravoslavne poruke i ove konkretne zvanične dokumente, kako svepravoslavne tako i ekumenske, ne bi smeli da ignorišu oni koji su odgovorni za regulisanje života čitavih naroda. Možda bi, štaviše, bilo moguće i korisno da ti dokumenti budu i predmet zajedničke obrade na vašim budućim okupljanjima.

Poznata je, najzad, i inicijativa naše, Vaseljenske Patrijaršije, na osnovu koje se već godinama uspešno ostvaruje dijalog Pravoslavlja sa poslanicima Evropskog parlamenta.

Ponovo želeći potpuni uspeh vašoj Skupštini, upućujemo vam iz sve duše svoj očinski i patrijaraški blagoslov, na ukrepljenje, i prizivamo na vas blagodat i beskrajnu milost Božju.

Dano u Vaseljenskoj Patrijaršiji,
15. juna 2009.

Vaš usrdni molitvenik pred Bogom
+ konstantinopoljski Vartolomej

(Sa grčkog: episkop bački Irinej)

1) Kol. 2,8.

2) Gal. 2,6.

3) Ps. 122,2.

izvor: spc.rs; 26. jun 2009 – 15:33

ilustracija: novinar.de