Вести

У извештају Pressmagazin-а под насловом “Ekskluzivno: Draža Mihailović na strašnom sudu“, извештени смо о новом документарно-играном филму о суђењу Дражи Михаиловићу, у режији

Часлав М. Дамјановић, 24.06.2009

+++

Божидара Зечевића. Сходно извештају, филм је холивудска продукција америчког продуцента Раше Драшковића (“добитника четири Еми награде“), који управо завршава за амерички ТВ канал “History“, верзију истог филма по насловом „Последња неиспричана прича Другог светског рата“.

„Ко умије лагати, не умије веровати“
(Из Његошеве бележнице)

По наведеним Зечевићевим речима, срж теме филма je “вихор светски однео је Дражу и његов рад. Генерал Михаиловић био је сломљен до поjаве адвоката Јоксимовића, тада почиње одлучна одбрана коју, захваљујући Стаљиновим снимцима из Москве које видимо први пут…“

Покушај да се Дража прикаже “сломљен“ – и то “сломљен“ због тога што је наводно схватио да није био у праву, јесте заправо давно планирано систематско продубљивање мржње против Срба од стране америчког Државног секретаријата. Та перверзна обмана поготово је актуелна данас када је Хилари Клинтон, “задужени“ мрзитељ Срба, поглавник Државног секретаријата.

Наравно, у питању је лаж:

Иако је на такозваном суђењу Дража заиста изгледао “сломљен“ – он није био “сломљен“ ни због каквог схватања да није у праву!

Дража је био “сломљен“ због антиљудског мучења, садистичког понижавања, и систематског дрогирања. Постоје чак врло озбиљне тврдње да је био лоботомиран!

Разлог због којег су комунисти уништили Дражин дух био је по налогу Запада – зато да би се то такозвано суђење доцније искористило у лажној историји да се будуће генерације кљукају лажима да је Дража био “сломљен“ баш због тога јер је чак и он сам наводно схватио да није био у праву!

Да у чему то није било у праву?
Да Равна Гора и Србија нису били у праву јер Српско Слободарство и Српско православно Светосавство – наводно нису у праву!

Наравно лаж је да је Дража чак и са насилно помућеним му умом уопште могао чак и да помисли нешто тако а камоли да схвати!

Образлoжење “сломљености“, како Pressmagazin објашњава холивудску продукцију режисера Божидара Зечевића и продуцента Раше Драшковића, тиме да је Дража то схватио зато што је био “издан од свих“ – једнако је лажи усредсређења филмске приче на адвоката одбране – јер то доказује да се у филму доказани правни линч покушава да прикаже као некакво законски правно суђење.

Дража јесте био издан од оних које је Озна унаказила малтретирањем – али и Равногорци преживели у избеглиштву и отаџбини, и српски народ ондашње Србије, и огромна поштена ондашња светска јавност – нису издали ни Дражу, ни Равну Гору, нити Српство. Напротив, огромној документацији равногорских историчара у избеглиштву, учесника Њујоршког паралелног процеса за поштено суђење Дражи Михаиловићу, најистакнутијих интелектуалаца и војних стручњака западног света, савести српског народа и насупрот ондашњој савести српске Цркве – не може се данас супродставити доста неуко написана књига Радоја Вукчевића “На страшном суду“!

Иако, јесте чињеница да је он у тој књизи поменуо да је Дражин дух у тамници био извитоперен мескалином, и да то заиста “поткрепљује“ Дражину изјаву на правном линчу – вероватно једину коју је Озна дозволила да остане упамћена – “Ја не знам шта је са мном. Често хоћу да кажем не, а кажем јесте…“

Као и српски народ, преживели Равногорци у избеглиштву и отаџбини – нису издали Дражу. Колико год да је био ошаламућен, Дража је то знао. Упркос страви коју је био принуђен да преживљава, његова огромна интелигенција била је свесна да су само малобројни појединци подлегли Озниној садистичкој страви и претворили се у комунистичке провокаторе.

Међутим, спектакуларни злочин над Дражом Михаиловићем у Дому Гарде у Топчидеру – уопште није био никакво суђење. Кажем спектакуларан, јер иако дечак, вирио сам иза шибља и посматрао и слушао арлаукање “задужене“ гомиле. Зато не верујем у Тајмсову “тишину“ некаквог достојанства некаквог Суда који нам се данас сервира… а и зато, јер упркос покушају најављеног америчког филма да докаже лаж да се ради о суђењу – због тога је у први план филма стављена улога адвоката одбране – једини заиста правни и законски процес одржан је на Паралелном процесу у Њујорку.

Титова диктатура одбила је два млака захтева америчког Државног секретаријата да процесу у Гарди присуствују сведоци из САД. Поготово данас може се устврдити да су ти млаки захтеви били заправо лицемерно замазивање очију америчкој и светској јавности од стране америчког Државног секретаријата јер је Титова диктатура у својим медијима званично објавила да намерава да почини злочин – да ће Дража Михаиловић бити стрељан после “поштеног суђења“ – а амерички Државни секретаријат је истовремено забранио пилотима спасеним са Прањана и свим осталим заинтересованим грађанима САД – одлазак у Београд да сведоче у корист Драже Михаиловића.
Истовремено, амерички државни секретаријат, и америчке медије и историјски институти под његовом контролом – поништиле су Њујоршки паралелни процес, у којем су учествовали врхунски правни стручњаци и историчари, главнокомандујући учесници операција иза непријатељских линија, спасени авијатичари, па чак и тадашњи чувени књижевници, на пример Џон Дос Пасос и Синклер Луис…

А данас нас убеђују да ће у новом филму злочин бити приказан као некакво суђење… јер, какво је то суђење некоме ко је већ осуђен да буде стрељан после некаквог наводно поштеног наводног суђења?

Очигледно је према томе да је филм, судећи бар по извештају Pressmagazin-a, покушај директног настављања обмане коју је смислио и коју спроводи амерички Државни секретаријат и завереничке антисрпске клике – да се под маском некакве лажне сензационалистичке наводно ново откривене истине – да је Дража био “сломљен“ наводно све до појаве адвоката одбране Јоксимовића – који јесте Дражу бранио од почетка, и прилично добро, уколико је то било уопште могуће у ондашњим – а и садашњим околностима – зато да би се срушила Истина о Дражи и Истина о Равној Гори – и зато да се тим рушењем ликвидирају и последње сумње да је мржење Срба оправдано.

Pressmagazin тврди да се у филму тврди да је “Генерал Михаиловић био сломљен до поjаве адвоката Јоксимовића“! То је потпуна измишљотина! Судећи по комунистичким ондашњим новинским извештајима, Дража је био подједнако “сломљен“ од првог до последљег тренутка комунистичког злочиначког спектакла. Нити се “појавио адвокат Јоксимовић“ – он је такође учествовао на процесу – и није било никакве “промене“!
Сећам се, 16 година доцније, када је Политика поново објављивала “записнике“ са такозваног суђења, баш о томе сам разговарао са Цигом Чолак-Антићем, са којим ме је упознао, иако то звучи запраvо невероватно – чувени комунистички филмски режисер, Радош Новаковић…

Доказ злонамерности рекламираног филма такође је и не стављање у први план огромног документарног материјала Њујоршког паралелног процеса, а поготово, не стављање у први план доказа пуковника Роберта Мекдауела, и такође прогањање и претње које је претрпео од стране америчког Државног секретаријата.

“Ја не знам шта је са мном. Често хоћу да кажем не, а кажем јесте…“

„Последња неиспричана прича Другог светског рата“ је серија која се појављује на ТВ каналима “History“ и “Discovery“, а такође и у ТВ серији пуковника Оливера Норта.

Чињеница је да пуковник Норт није успео да емитује већ направљен наставак о спасавању америчких ваздухопловаца са Прањана, иако је наставк навелико био рекламиран када ће бити приказан!

С друге стране, позната је чињеница да су и “History“ и “Discovery“ под снажним утицајем, ако не и под искључивом контролом, такозваног “Jesus Seminar-а“, који нам наивистичким исценацијама наводно дочарава давну прошлост, и историјска, па чак и праисторијска збивања – а уствари – систематски нам руши веровање у Исуса Христа као Сина Божијег, и тиме систематски руши Хришћанство – и у крајњој инстанци, систематски руши Веровање у Бога – јер наивистичке иснценације проглашава за некакве историјске и археолошке наводно документоване чињенице. А пошто су прикупљени експерти који на овим каналима дају наводно ауторитативне изјаве – углавном експонати Римокатолицизма – логично је закључити да иза ове огромне пропагандне кампање стоји и Ватикан.

Међутим, извесно је да иза ове кампање, осим америчког Државног секретаријата, стоји и National Geographic, што заправо значи моћна Smithsonian Institution. National Geographic је већ у више наврата доказао свој изразито антисрпски став каљајући српску историју путем замењивања историјских и географских чињеница својим антисрпским измишљотинама. О томе се најбољи пример може видети у најновијем јулском броју National Geographic-а о Ћеле Кули.

Ова кратка анализа неких од активних пропагандних “чимбеника“ – наравно под контролом здружених ватиканских, блискоисточних и балканских центара антисрпске мржње – изискује одговор на логично питање – ако поменути филм уопште буде дозвољен – какав ће то филм дозволити здружена мржња?

Дозволиће свакако тачно онакав филм – заправо тачно онакву лаж – какву су дизајнирали они који су организовали издају Равне Горе, издају Србије, наместили Тита на власт, на превару ухватили Дражу Михаиловића зато да би га предали га КНОЈ-у… баш зато да на такозваном суђењу сруше Равну Гору и Српски национални, верски, и духовни идентитет – зато да под привидом “сензационалистичке истине“ накљукају нове генерације тачно оном лажи коју је њихова мржња одредила да буде запамћена уместо истине.

„Оном кога волиш мораш дати слободу…
То је права љубав…
Тешко ми људи, то схватамо,
али се учимо… полако…“
(Игуман Амвросије Алимпијевић, манастир Ковиље, Мондо, 06/22/09)

Мајк Сујдовић, или Шујдовић, је све до средњих 80-тих година сакупљао фотографије, филмски материјал, изјаве и интервјуе од пилота спасених на Прањанима, од учесника Њујоршког паралелног процеса, и наравно од преживелих учесника Другог светског рата. Сећам се колико је био одушевљен када је добио интервју са енглеским бригадним генералом Армстронгом, кога је раних седамдесетих на гостовање у Њујорк успео да доведе покојни Душан Петковић.

Онда је у позним 80-тим Сујдовић наговестио да ће направити филм о Дражи Михаиловићу и Равној Гори за шта је скупљао новчане прилоге.

Онда је нестао.
Многи који су дали ночане прилоге били су љути на њега и сматрали га лажовом.
Последња вест која се о свему појавила – и на коју, узгред речено, такорећи нико није обратио пажњу – била је да ће продуцент тог филма бити Раша Драшковић из Калифорније.
Шта значи то што је Мајк Сујдовић нестао?

Мајк, са којим сам малтене свакодневно разговарао телефоном, и који је чешће био у Вашингтону него у Калифорнији – после сакупљеног новца, и вести да ће Раша Драшковић бити продуцент – престао је да долази у Вашингтон, нестала му је адреса, нестао телефон. Тада још живи амерички пилоти, ја, и други који су са Мајком били у непрестаној вези – питали смо се где је.

Ни речи од Мајка.
Онда ми се Мајк јавио телефоном после отприлике 20 година.

Питао ме је да ли спремам филм. Одговорио сам да спремам књигу. Поновио је питање, као да је желео да буде апсолутно сигуран да ли спремам филм! Чинило ми се као да је то био разлог позива.

Пошто ми се обраћао као да смо јуче резговарали – а не пре 20 година – питао сам где је и зашто је нестао. Прешао је преко тога без одговора и рекао ми да се јавља из Србије. На моје питање колико је дуго у Србији – рекао ми је три месеца. На питање па где си био свих ових 20 година – одговорио ми је да припрема играни филм о Прањанима, али да ће прича бити комерцијализована и да на то морам да будем спреман.
И тачка.
Поново је нестао.

Ускоро се појавило у штампи да ће на основу америчке књиге о Операцији Halyard – спасавању са Прањана – The Forgotten 500 – бити снимљен холивудски филм са Џорџ Клунијем и Шарон Стоун. Иако је прича поменуте књиге била понајмање о јунаштву Равне Горе, ипак, многи наши, чак и врло добри и искрени Срби, били су одушевљени.
Онда је, наравно… и та прича замрла.

Не знам да ли је Мајк Сујдовић био део тог покушаја, али знам да је књига дозвољена да буде публикована баш таква каква јесте:

Књигом доминира сентиментална прича о супрузи једног од америчких агената српског порекла, у Србији, за време Другог светског рата – чији су напори у Вашингтону били пресудни да се организује Операција Halyard.
Чак и ако је истина да су њени напори били значајни у Вашингтону, из прича америчких учесника произилази да су се “пресудне“ одлуке доносиле у савезничким командама у Европи, јер је претседник Рузвелт био свим срцем за извршење Операције Halyard, што у доброј мери ставља под знак питања важност поменуте супруге америчког агента српског порекла на терену у окупираној Југославији.

Међутим, чак и таква холивудизирана верзија Прањана, исто као и покушај пуковника Оливера Стона – пала је у заборав… наравно неостварена!

Следећи догађај у вези филма је јављање Милослава Самарџића који ме је молио да за филм о Равној Гори, у режији Божидара Зечевића, пронађем из америчког Државног архива материјал о пуковнику Роберту Мекдауелу и његовој Мисији Ranger код Драже Михаиловића.

Материјал сам тражио и нашао у оделењу америчког Државног Архива за визуелни материјал које је лоцирано близу Вашингтона, у College Park-у.

Документарни филмски материјал Мекдауеловог бивања на Равној Гори био је у америчком државном Архиву заведен под – “Тито“!

Осим ове гнусне обмане која је типична за амерички Државни Архив, значајно је да ми је тада Милослав Самарџић рекао да је сарадник на филму Божидара Зечевића и да је то домаћи филм. Уопште није споменуо да је филм холивудски, нити да је продуцент Американац српског порекла Раша Драшковић.

По логици, испоставља се да је холивудски филм који данас рекламира Pressmagazin уствари тај исти филм, јер режисер и овог филма је такође Божидар Зечевић.

По логици, поставља се проблем где је огроман драгоцени материјал који је скупио Мајк Сијдовић… материјал који је као и Мајк – “нестао“ тачно оног тренутка када је поменуто да ће продуцент Сујдовићевог филма (за које је скупио новчане прилоге од емиграције) бити Раша Драшковић, који се данас најављује као продуцент филма о сензационалистичкој али злокобно обмањивачкој инсценацији некаквог суђења Дражи Михаиловићу – суђења које је историјски документован злочин.

И најзад… по истој тој логици, ако уопште постоји логика у нашим наводно националним поступцима – поставља се итекакав проблем – да ли смо уопште одговорни?

Да ли смо уопште одговорни као савесни и поштени Срби?

Као што на супрот чињеници да је на удару Православље – најчешће залазимо у наклапања која су тричава оговарања – тако и у односу на Равну Гору – као да нас је баш брига за извитоперавање суштинске историјске Истине – суштинске зато што је баш на њој изграђена најмонструознија Лаж којом нас данас систематично гурају у тоталну пропаст.

Часлав М. Дамјановић, 24.06.2009