Вести

„Niko tamo ne zarezuje našeg ministra policije i ono što je obećao, jer su me u Aranđelovcu šikanirali upravo zato što dolazim iz dijaspore“ – tvrdi sagovornik „Vesti“

+++

Nedeljko Šegrt iz Augzburga jedan je od desetine hiljada naših ljudi iz dijaspore koji brinu kako da reše pitanje dobijanja novog pasoša Srbije. Prateći informacije iz medija i nekoliko poziva iz otadžbine ljudima u dijaspori da dođu i za mnogo kraće vreme izvade novi crveni pasoš Srbije, poverovao je da je to zaista tako. NJegova rodbina zakazala mu je termin u nadležnoj službi u Aranđelovcu, gde je prijavljen i ima kuću od 1974. godine. On posle svega kaže da je pomalo naivno poverovao u ta obećanja iz otadžbine, pa i u poziv ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića.

– Imao sam termin koji je ranije zakazan i kada sam došao u Aranđelovac, u maju, predao sam svu dokumentaciju. Rečeno mi je da će pasoš biti gotov za desetak dana. Došao sam posle tih skoro dve sedmice i u redu pred kancelarijom otvorenih vrata čekao 45 minuta iako nije bilo mnogo gužve. Kada sam konačno došao na red, službenica mi je zatražila potvrdu da sam predao dokumente, jer bez te potvrde ne mogu podići pasoš. Nažalost, zaboravio sam tu potvrdu, pa sam žurno otišao kući po nju i potom opet čekao duže od pola sata.

Osveta uvređene službenice

Konačno dobijanje novog pasoša nije označilo i kraj njihovih problema, jer je supruga trebalo da zakaže termin za njihovu kćer koja živi u Augzburgu.

– Molila je da to bude početkom septembra dok deca još ne krenu u školu. Službenica je rekla da to ne može, nego samo krajem septembra. Imam osećaj da je to bio revanš meni za ono što sam joj rekao kad sam preuzimao pasoš. Time je našoj kćerki napravila problem, jer biće joj gotovo nemoguće da putuje u Aranđelovac kad počne školska godina, ali neumoljiva službenica hoće tako – ističe Šegrt.

Za to vreme u kancelariju je ušao neki momak i tamo se povela nadugo i naširoko priča o svemu, samo ne o poslu. Bio sam na granici strpljenja, a kada sam konačno došao na red, službenica koju odranije poznajem, rekla mi je da pasoš nije gotov i da dođem sutradan. I to sam nekako izdržao i sutra ponovo došao, pa sam sa suprugom čekao duže od pola sata pred kancelarijom otvorenih vrata u koju su ulazili ljudi koji nisu čekali u redu, ali su ćaskanjem trošili naše vreme – ogorčeno govori Nedeljko Šegrt.

Međutim, pravo razočaranje je tek nastupilo onog časa kada nije mogao da izdrži, a da ne stavi primedbu na način rada te službenice, čekanje i izigrano obećanje dijaspori da će u otadžbini imati razumevanja za ljude koji žive u inostranstvu.

– Rekao sam joj da to nema smisla kako oni rade i da je ministar Dačić rekao da će se to efikasno i brzo rešavati za nas iz dijaspore. Uvređena službenica mi je odbrusila da to kod njih ne važi i ako sam nezadovoljan, da idem u Beograd i tamo vadim pasoš. Upitala me je i zašto ne idem u svoju ambasadu da vadim pasoš? Kada sam joj rekao da takav njen odnos nije u redu, ona mi je odgovorila da uzmem drugi pasoš, verovatno znajući da pored pasoša Srbije imam i pasoš Bosne i Hercegovine. Na kraju je izrazila svoje čuđenje mojim ponašanjem rečima „da su svi Šegrti koje ona poznaje, fini ljudi“. Tada mi je zaista „pukao film“ i rekao sam joj da sam znao za sve ovo, ne bih ni vadio crveni pasoš, nego bih uzeo pasoš bilo koje države. Imao sam utisak da joj je svejedno šta ja govorim – žali se Šegrt.

Dok je prepričavao svoju muku u Aranđelovcu, Nedeljko Šegrt se čudio moći birokratije, osionosti pojedinaca i izostanku razumevanja za specifičan položaj ljudi iz dijaspore. Pogotovo, na ignorisanje onoga što su javno rekli nadležni obećavajući brže dobijanje pasoša u otadžbini nego u konzulatima u inostranstvu gde se termini zakazuju i za kraj ove godine.

B. MILIČIĆ,27.06.200; VESTI