Вести

У циљу олакшавања читања многобројног и разнородног штива о нестанку бивше Југославије саставили смо ову кратку сумарну хронологију најважнијих

Владислав Б. Сотировић, 31.05.2009

+++

културно-филолошко-политичких збивања која су довела до растурања југословенске државности, као и најбитнија политичка збивања из доба Отаџбинског рата 1991-1995. г., тј. српског одбрамбеног рата који је последично уследио након покушаја планског затирања Срба западно од Дрине тамо где се стало маја 1945. г.

•q  1967. г. донета Декларација о називу и  положају хрватског књижевног језика

•q  1967. г. Предлози за размишљање српских лингвиста и филолога

•q  1967. г. изашао незванични Хрватски правопис

•q  1968. г. масовне шиптарске демонстрације на Космету

•q  1968. г. хрватски академик Људевит Јонке тврди на славистичком конгресу у Прагу да ијекавица припада само хрватском а екавица само српском књижевном језику

•q  1968. г. захтев групе српских лингвиста и филолога за заштиту културних и језичких права и идентитета Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини

•q  1969. г. Загребачки споразум

•q  1970. г. Исламска Декларација Алије Изетбеговића у којој се залаже за исламизацију југословенских муслимана

•q  1971. г.-1972. г. Хрватско пролеће

•q  1971. г. Матица хрватска отказује све заједничке (хрватско-српске или југословенске) лингвистичке и филолошке пројекте

•q  1974. г. доношење нових устава (савезни, републички и покрајински). Kонфедерализација југословенске федерације

•q  1981. г. масовне антисрпске и антијугословенске шиптарске демонстрације на Космету

•q  1986. г. Меморандум САНУ („Криза југословенске привреде и друштва“ и „Положај Србије и српског народа“). У септембру исте године лист Вечерње новости објављује делове недовршеног текста меморандума са оценом да он позива на „братоубилачки рат и ново проливање крви“. Овај меморандум је искоришћен у пропагандне сврхе словеначке и хрватске сепаратистичке машинерије да оптуже српску страну за почетак распада Југославије и стварање тзв. Велике Србије од Ђевђелије до Карловца

•q  1987. г. (април) посета Слободана Милошевића Косову и Метохији и његов говор косовскометохијским Србима у Косову Пољу

•q  1987. г. (23.-24. септембар) Осма седница ЦК СКС на којој Милошевић преузима потпуну контролу над републичком партијском организацијом и самим тим и над СР Србијом

•q  1988. г. суђење тројици словеначких новинара и једном капетану ЈНА у војном суду у Љубљани

•q  1988. г. Јогурт револуција – промена покрајинских власти у Војводини политичком гарнитуром оданом С. Милошевићу

•q  1989. г. (10. јануар) Жута греда – промена републичких власти у Црној Гори промилошевићевском политичком гарнитуром

•q  1989. г. (фебруар) штрајк шиптарских рудара, студената и радника на Косову и Метохији

•q  1989. г. (28. фебруар) демонстрације Срба у Книну у циљу давања подршке косметским Србима

•q  1989. г. (28. март) проглашен нови Устав СР Србије

•q  1989. г. (17. јун) на тајном скупу основана Хрватска демократска заједница (ХДЗ) у Загребу са Фрањом Туђманом као председником

•q  1989. г. престанак рада Савеза књижевника  Југославије

•q  1989. г. (28. јун) прослава 600-годишњице Косовске битке на Газиместану

•q  1989. г. (август) Хрватски Сабор доноси „Закон о језику“ у којем се српски језик, као језик српског народа у Хрватској, више не спомиње

•q  1989. г. (1. децембар) неодржан „Митинг истине“ у Љубљани

•q  1989. г. (6. децембар) С. Милошевић изабран за председника СР Србије

•q  1990. г. (20.-22. јануар) 14.-ти (ванредни) конгрес СКЈ у Београду који словеначка и хрваћанска делегација напуштају

•q  1990. г. (17. фебруар) у Книну основана Српска демократска странка (СДС) са Јованом Рашковићем као председником

•q  1990. г. (24. фебруар) у Загребу одржана Прва општа скупштина ХДЗ-а на којој преовлађују крајњи националисти

•q  1990. г. (4. март) на Петровој Гори одржан митинг Срба

•q  1990. г. вишепартијски избори у свим југословенским републикама на којима побеђују националне и националистичке странке или страначке коалиције (савези)

•q  1990. г. (26. мај) основана у Сарајеву (муслиманска) Странка демократске акције (СДА) на челу са Алијом Изетбеговићем

•q  1990. г. (27. јун) одлука српских власти у Книну да оснују Заједницу општина Северне Далмације и Лике са српском већином

•q  1990. г. (5 јул) србијанска Народна скупштина прогласила укидање владе и скупштине АП Космета

•q  1990. г. (12. јул) у Сарајеву основана СДС са Радованом Караџићем на челу

•q  1990. г. (25. јул) у Србу у Лици велики митинг СДС-а

•q  1990. г. (17. август) почела Балван револуција Срба у Книнској Крајини

•q  1990. г. (18. август) у Сарајеву основана ХДЗ Босне и Херцеговине на чије чело убрзо стаје Стјепан Кљуић

•q  1990. г. (19. новембар) у Београду основан Савез комуниста – Покрет за Југославију

•q  1990. г.-1992. г. донети устави новопроглашених независних држава на тлу бивше СФР Југославије. Уставни национализми (државни суверенитет припада једној нацији)

•q  1991. г. (28. фебруар) Српско национално вијеће Српске аутономне области Крајина усваја Декларацију о одвајању од Хрватске. САО Крајина остаје у оквирима Југославије са Србијом и Црном Гором и српским народом у Босни и Херцеговини као и са свим другим народима и народностима који желе да живе у заједничкој Југославији

•q  1991. г. (15. март) проглашена независна САО Крајина у Книну

•q  1991. г. (1. април) руководство САО Крајине донело одлуку о уједињењу САО Крајине и Србије

•q  1991. г. (25. јун) парламенти Словеније и Хрватске прогласили суверенитет и независност својих држава

•q  1991. г. (27. јун-7. јул) оружани сукоб ЈНА и ТО Словеније

•q  1991. г. (12. септембар) СДС прогласила у Требињу оснивање Српске аутономне области Источне Херцеговине    

•q  1991. г. (25. септембар) ОУН изгласала Резолуцију 713 којом се уводи међународни ембарго на извоз наоружања и ратног материјала у све републике СФР Југославије

•q  1991. г. (14.-15. октобар) Скупштина Босне и Херцеговине изгласала Декларацију о Босни и Херцеговини као сувереној и недељивој држави у којој живе нације са равноправним статусом

•q  1991. г. (24. октобар) српски делегати из Скупштине Б-Х формирали Скупштину српског народа Б-Х

•q  1991. г. (9.-10. новембар) српски народ у Б-Х се на референдуму определио да остане у Југославији заједно са свим другим народима који то желе

•q  1991. г. (17. новембар) Народно Собраније Македоније усвојило нови Устав којим се Република Македонија декларише као независна и суверена држава

•q  1991. г. (18. новембар) у Грудама проглашена Хрватска заједница Херцег-Босна као „политичка, културна, економска и територијална целина“ хрватског народа у Б-Х а која је била састављена од 38 општина у којима су Хрвати чинили већину или пак у којима је ХДЗ Б-Х добио већину на изборима, са центром у Мостару

•q  1991. г. (19. децембар) проглашена Република Српска Крајина као независна држава са центром у Книну

•q  1991. г. (21. децембар) Скупштина српског народа у Б-Х усвојила одлуку да се формира Српска Република Б-Х

•q  1992. г. (9. јануар) проглашена Српска Република Б-Х са изјавом Р. Караџића да „јединствена Б-Х више не постоји“

•q  1992. г. (15. јануар) ЕУ признала независност Словеније и Хрватске и позвала Б-Х да организује референдум о независности и суверености

•q  1992. г. (3. март) Влада Б-Х прогласила независну Б-Х

•q  1992. г. (24. март) Скупштина српског народа Б-Х на Палама прогласила одлуку о независности Б-Х за неважећу

•q  1992. г. (27. март) формално основана Српска Република Б-Х

•q  1992. г. (28.-29. март) у Сарајеву организован конгрес српских интелектуалаца (око 500 учесника) о судбини Б-Х. Већина се заложила за поделу Б-Х на етничкој основи. У званичној Декларацији се наглашава да је за Б-Х једино решење њено формално јединство засновано на подели на три или две етно-политичке целине од којих би једна сигурно била суверена српска политичка јединица

•q  1992. г. (6. април) ЕУ признала независност Б-Х

•q  1992. (27. април)-2003. г. постојање Федеративне Републике Југославије

•q  1992. г. (30. мај) Савет безбедности ОУН донео Резолуцију 757 којом се уводи трговачки ембарго и економске санкције против ФР Југославије

•q  1992. г. (12. август) Српска Република Б-Х променила име у Република Српска

•q  1993. г. Влада Републике Српске прогласила екавицу за службени изговор у Републици Српској

•q  1993. г. референдумом усвојен национални назив Бошњаци за босанскохерцеговачке муслиманске вернике

•q  1993. г. (25. мај) Савет безбедности ОУН усвојио Резолуцију 827 којом се оснива Међународни суд за ратне злочине на територији бивше Југославије са седиштем у Хагу

•q  1993. г. (30. мај) Сабор Републике Хрватске признао политички суверенитет и територијално јединство Републике Босне и Херцеговине

•q  1993. г. (15.-16. јун) С. Милошевић и Ф. Туђман се договорили о подели Б-Х на „три национално-уставне целине“ које би заједно чиниле слабу конфедерацију Б-Х

•q  1993. г. (20. јун) представници ЕУ изјавили да се територијални интегритет Б-Х мора поштовати

•q  1993. г. (9. јул) Председништво Б-Х одбило предлог Срба и Хрвата да се Б-Х прогласи за државну конфедерацију састављену од три републике (српске, хрватске и бошњачке)

•q  1993. г. (28. август) у Грудама Хрватска Заједница Херцег-Босна преименована у Хрватску Републику Херцег-Босну као држава Хрвата у Б-Х са Мостаром као главним градом и Мате Бобаном као председником

•q  1993. г. (7. септембар) Сабор Републике Хрватске признао Хрватску Републику Х-Б као једну од могућих политичких решења за признавање суверенитета хрватском народу у Б-Х

•q  1993. г. (27. септембар) Фикрет Абдић, члан Председништва Б-Х, прогласио Аутономну Област Западне Босне која не признаје власт централних државних органа у Сарајеву

•q  1994. г. (18. март) споразум о формирању Федерације Б-Х потписан у Вашингтону којим се завршава хрватско-бошњачки рат (почео маја 1993. г.)

•q  1994. г. (13. мај) Контакт Група (САД, Велика Британија, Русија, Немачка и Француска) донела принципе на основу којих ће се извршити унутрашња подела Б-Х: 51% териториј䐵 Б-Х припада бошњачко-хрватској Федерацији Б-Х а 49% Републици Српској

•q  1994. г. (13. јул) С. Милошевић прихватио план Контакт Групе. Република Српска одбила план. ФРЈ увела санкције против Републике Српске

•q  1994. г. (18. јул) Влада Федерације Б-Х прихватила план Контакт Групе

•q  1994. г. (9. децембар) Генерална Скупштина ОУН изгласала резолуцију којом се признаје неповредивост граница Републике Хрватске а територије у оквиру Републике Српске Крајине су проглашене као „окупиране“

•q  1995. г. (30. јануар) обелодањен План З-4 којим би формално РСК постала држава у држави у оквиру Републике Хрватске. РСК одбила план

•q  1995. г. (31. март) Истекао мандат УНПРОФОР-а у Хрватској

• 1995 (почетак августа) етничко чишћење Крајине од стране редарствено-војних постројби неофашистичке владе у Загребу

•q  1995. г. (8. септембар) министри спољних послова Хрватске, Босне и Херцеговине и Федералне Републике Југославије, под покровитељством Контакт Групе, постигли договор у Женеви да Б-Х међународно буде третирана као једна држава али са унутрашњом територијалном (административном) поделом на Федерацију Б-Х (51%) и Републику Српску (49%)

•q  1995. г. (1.-21. новембар) преговори око коначног решења кризе у Б-Х у америчкој ваздушној војној бази у Дејтону који су завршени Дејтонским споразумом

•q  1995. г. (14. децембар) у Паризу А. Изетбеговић, Ф. Туђман и С. Милошевић формално потписали Дејтонски споразум којим се завршава војно-политички распад бивше Југославије

На крају треба закључити да су разбијање Југославије плански започели хрватски академици 1967. г. покушајем да културну баштину написану ијекавицом присвоје за Хрвате што за собом повлачи и политику да су сви ијекавци етнолингвистички Хрвати па стога и све ијекавске земље треба да уђу у састав Независне Државе Хрватске уз третирање православног живља као „Хрвата грчко-източне цркве“. Шта могу да очекују сви они који не прихватају овакву квази-знанствену политику видело се почетком коловоза 1995. г. приликом олујног чишћења Липе Њихове од свих непослушних елемената.

Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

„Serbian Patriotic Front“

http://srbskipatriotskifront.webs.com