Вести

Šta Jelena Dragićević i dr Jasmina Knežević-Tasić nisu rekle u preksinoć emitovanoj emisiji RTS-a

+++

Trenutak u kojem Jelenu Dragićević, majku višegodišnjeg heroinskog zavisnika, nije prepoznala dr Jasmina Knežević-Tasić, koja je njenog sina lečila tri godine, jedan je od najupečatljivijih utisaka koji je ostavila emisija „Da. Možda. Ne“, prikazana preksinoć na RTS-u. Mnogi gledaoci su se zapitali da li je moguć takav površan odnos između doktora koji bi po prirodi stvari trebalo da kroz duge seanse pronikne u dušu pacijenta, čija porodica to i plaća jer se sve dešava u privatnoj zdravstvenoj ustanovi?

Dr Jasmina Knežević-Tasić, psihijatar u privatnoj ordinaciji „Lorijen” u Beogradu, tvrdi da je, uprkos opštem utisku, prepoznala majku svog pacijenta, ali da joj u emisiji nije data prilika da odgovori.

– Naravno da se sećam pacijenta, a i njegove majke. Tri godine su dolazili kod mene i on je sve to vreme dobijao blokator. Bila sam za trenutak zatečena njenim pitanjem i nije mi data prilika da joj odgovorim – izjavila je dr Knežević-Tasić za naš list.

Budući da je Jelena Dragićević spomenula da je u toku tri godine u „Lorijenu” platila više od 5.000 evra, doktorka odgovara da su cene u njenoj ordinaciji slične kao u ostalim iz privatnog sektora. Kao što stomatolog koji radi privatno naplaćuje svoje usluge, kako kaže doktorka – tako to rade i psihijatri.

– Suma od 240 evra koju je ona spominjala odnosi se na injekcije blokatora koje su najskuplji vid zaštite od delovanja droge. Pacijent ne mora da se odluči na ovaj vid zaštite jer postoje i tablete blokatora koje su dosta jevtinije i kupuju se u apoteci – objašnjava doktorka i dodaje da svako može da bira gde će i na koji način da se leči.

Međutim, Jelena Dragićević, majka ovisnika i predsednica Udruženja građana za borbu protiv narkomanije u Novom Sadu, kaže da nije želela nikoga od lekara kojima se obraćala da „proziva” pojedinačno, ali emocije su učinile svoje.

– Kada je počela emisija i kada sam videla doktorku kroz glavu mi je prošla sva muka koju sam prošla u proteklih 10 godina, koliko sam sina pokušavala da izlečim. Ne želim da izdvajam nijednog lekara pojedinačno. Potražili smo pomoć kod mnogih u državnom i privatnom sektoru i ništa nije urodilo plodom sve dok moj sin nije otišao u manastir „Crna Reka”. Tamo je osam meseci i nikada nije bolje izgledao – objašnjava naša sagovornica i dodaje da se njen sin lečio najduže upravo kod dr Jasmine Knežević-Tasić u klinici „Lorijen”, i to pre dve godine.

J. Popadić

———————————————–

Liberalne metode lečenja nisu pomogle

Zavisnicima od droge i te kako je potreban čvrst režim, smatra protojerej Vojislav Petrović

Šabac – Protojerej Vojislav Petrović iz Šapca tvrdi da je buka koja se podigla oko centra „Crna Reka” uvertira za smenu episkopa raško-prizrenskog Artemija, kao pripadnika takozvanog tvrdog krila Srpske pravoslavne crkve. Petrović je na porodičnom imanju u Banji Badanji (tromeđa Šapca, Loznice i Krupnja) osnovao Centar za rehabilitaciju zavisnika „Sveti velikomučenik Pantelejmon”, ali je posle uskršnjih praznika doneo odluku da ga zatvori.

– Pravila koja smo mi postavili bila su mnogo liberalnija od onih u „Crnoj Reci” i nisu se pokazala kao efikasna. Za njegovo dobro i rođeno dete ponekad istučete, a zavisnicima od droge i te kako je potreban čvrst režim. Mnogi od njih bili su po zatvorima i znaju razne trikove da se domognu narkotika. U našem centru pokušavali smo da ih kažnjavamo izolacijom, ali im je to dobro dolazilo da se izvuku od fizičkog rada – kaže Petrović.

Šabački sveštenik ističe da narkomane tuku i tehničari po bolnicama, ali se o tome ne priča. Kada su dvojica štićenika iz centra u Banji Badanji pobegla na Veliki petak i došla u sukob sa meštanima, dobili su „debele” batine od lozničke policije. Sudija za prekršaje izrekao je jednom mesec i po dana zatvora i on se još nalazi na izdržavanju kazne.

– Vladika Artemije je dobro razumeo probleme sa kojima se suočavamo. Pogotovo, pošto je uskratio blagoslov poseti američkog potpredsednika, pa je „Crna Reka” iskorišćena za početak obračuna. Nas su učili da se borimo za spas svakog čoveka, bez obzira na to da li je on vernik ili nije – kaže protojerej Vojislav Petrović.

M. M.

————————————————-

Metoda dr Vorobjeva za lečenje narkomanije čeka dozvolu

Reč je o autorskoj metodi lečenja bolesti zavisnosti koja je patentirana u Rusiji a u Srbiji nije odobrena

Privatna ruska Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti „Dr Vorobjev” u Zemunu već dve godine čeka dozvolu za primenu „autorskog metoda lečenja zavisnosti od narkotika dr Vorobjeva”.

Kako je „Politici” zvanično saopšteno iz Ministarstva zdravlja, ovoj zdravstvenoj ustanovi 2007. godine zabranjena je primena te metode.

– Ova zabrana i dalje važi sve dok bolnica „Dr Vorobjev” ne dobije saglasnost za rad od Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija – navodi se u dopisu „Politici”.

Reč je o autorskoj metodi lečenja bolesti zavisnosti koja je patentirana u Rusiji, a u našoj zemlji još nije odobrena.

Dr Igor Boljbuh, glavni lekar u bolnici „Dr Vorobjev”, naglašava da metodu koja je zabranjena i dalje ne primenjuju, već lečenje sprovode korišćenjem specijalnih aparata i metoda za koje su dobili dozvolu nadležnih institucija Srbije.

– Gotovo dve godine čekamo odluku Komisije za procenu zdravstvenih tehnologija. Reč je o uobičajenom birokratskom problemu. Dešava se da je upotreba određenog aparata koji koristimo dozvoljena, ali kada pitamo da li možemo da ga koristimo na način na koji se radi u Rusiji, dobijemo odričan odgovor – objašnjava dr Boljbuh.

Naš sagovornik kaže da razume da država ne može da ulaže mnogo u lečenje narkomanije, jer je velika količina novca neophodna za borbu sa drugim bolestima koje odnose mnoge živote.

– Kada bi neko birao između toga da li da spasi život bolesnog deteta ili narkomana, sigurno bi mnogi izabrali bolesno dete. Baš iz tog razloga trebalo bi da budu ubrzane procedure za dobijanje dozvola za primenu novih aparata i metoda koji su već priznati u drugim zemljama i daju pozitivne rezultate – smatra ovaj lekar.

J. Popadić

[objavljeno: 29/05/2009]; POLITIKA