logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    1.096 пута прочитано    Датум: 3.05.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Slika 10. Sa desne strane ep. Nikanora, Prof. dr Miodrag PetrovićDana 19. aprila / 2. maja 2009. godine, u organizaciji Eparhije banatske, a sa blagoslovom i uz duhovno pokroviteljstvo Njegovog Preosveštenstva Episkopa banatskog G. G. Nikanora, u manastiru Vojlovica je

Borba za veru, 03.05.2009
+++

u okviru svečanosti „Dani Svetog Vladike Nikolaja“ održan veliki crkveno – narodni sabor.

Sabor je počeo u 8 časova Svetom Arhijerejskom Liturgijom, koju je služio Episkop banatski G. Nikanor uz sasluživanje prisutnih sveštenika i sveštenomonaha. Velika većina vernika, pristiglih u manastir Vojlovicu iz svih krajeva Srbije, ali i iz rasejanja, stajala je u manastirskoj porti, jer je hram bio pretesan da primi sve one koji su želeli da u njemu budu za vreme Svete Liturgije.

Po završetku Svete Liturgije ljubavlju domaćina, igumana manastira Vojlovice oca Dimitrija, prisutni su bili posluženi, a potom je u manastirskoj porti nastavljeno saborovanje. Na samom početku, po blagoslovu Episkopa Nikanora, prisutni su jednodušno i jednoglasno otpevali Vaskrsni tropar i bogomoljačku pesmu Svetog Vladike Nikolaja „Pomozi nam, Višnji Bože!“, posle čega je skup pozdravio domaćin, Njegovo Preosveštenstvo Episkop banatski Nikanor. Vladika Nikanor je u svojoj besedi rekao:

„Hristos Voskrese!

Posle Svete Liturgije, braćo i sestre, narode svetosavski, narode Crkve Božije, narode Božiji, znamo i radujemo se što smo danas ovde. U tom znanju i prepoznavanju onoga što neko hoće da zaboravimo, svedočimo najpre Vaskrsloga Gospoda, Njegove Svete, Svetog Vladiku Nikolaja, koji nas je blagoslovio i koji nas blagosilja. Stojeći ovde, ispred njegove ikone, koja nas čuva i blagosilja, ja verujem da on razmišlja o našoj nameri, a naša namera nije drugačija nego namera njegova. Kako doživljamo njega, tako želimo i mi da živimo, i tako doživljavamo Crkvu našu.

Rekao sam već u crkvi da je veliki samo onaj podvig koji je vezan za veliku žrtvu. I žrtva svih vas, koji ste ovde danas, je velika. Svi ste vi učesnici u ovom našem velikom i značajnom događaju. Velikom događaju, iznad svega, za Crkvu srpsku. I to nam je prvi cilj. Ovo je veliki događaj i za Eparhiju banatsku, i za ovaj manastir i za svakakoga pojedinca. Mi niti hoćemo, niti želimo, bilo šta mimo Crkve naše, mimo odluka Svetog arhijerejskog sabora Crkve naše, mimo blagoslova našeg Patrijarha, Sabora i Sinoda. I, svakako, u tome duhu moramo ostati do kraja, dok Vaskrsli Hristos, Koji je Glava Crkve naše, sa Ocem i Duhom Svetim ne donese odluku da je došao kraj ovome svetu onakvom kakav on jeste.

Na ovom našem značajnom današnjem događaju, najpre prinesosmo Beskrvnu žrtvu Gospodu našem, a sada otpočinjemo i ovaj skup naš – svesaborski. Sa našim eminentnim i uvaženim profesorima, naučnicima i duhovnicima porazgovaraćemo o onome zbog čega smo se danas i sastali. Mi smo i napisali jedno saopštenje, kojim je naša čitava javnost, svesrpska i svepravoslavna, mogla da se upozna (oni koji su to hteli) sa ovim našim saborovanjem, a takođe i o onome o čemu ćemo danas razgovarati.

Razgovaraćemo i o našem Zborniku, skoro izdatom, koji svedoči o našem prošlogodišnjem skupu ovde u Pančevu, i koji govori o važnosti svega onoga što se u našoj Crkvi danas događa. O tome će govoriti stručni ljudi, koji su danas ovde sa nama. Što je najvažnije, biće reči i o današnjem Saboru i o tome zašto smo se mi danas ovde sabrali i šta ćemo danas, ali i ubuduće raditi na ovakvim sabranjima. Moramo reći da se radujemo svakom uspehu, ali da ćemo ovde porazgovarati i o svemu što muči našu Crkvu i nas pojedinačno. Svi koji su zainteresovani moći će postavljati i pitanja.

Znamo da su mnogi danas putem vezani i za manastir Lelić, gde su mošti Svetog Vladike Nikolaja, pa i njih molimo da ponesu odavde blagoslov, a i da se, u isto vreme, pomole i za nas nad grobom i moštima Svetog Nikolaja.

Čestitamo vam i želimo da vam ovaj Sabor bude blagosloven. Njegovom održavanju je svakako predhodila velika priprema, tako da ovom prilikom zahvaljujemo upravi manastira, ocu Dimitriju i njegovim saradnicima. U isto vreme, zahvaljujemo svim učesnicima koji su nam pomogli pripremanjem tema i materijala vezanim za njih, da bismo mogli danas pred sve vas da izađemo.

Zahvaljujemo, takođe, i Gospodinu komandantu Pančevačkog garnizona, koji nam je pomogao i stavio na raspolaganje sve ono što smo od njega zatražili, da bi svima nama danas ovde bilo prijatnije i da ne bi bilo kakvih iznenađenja.

Naročito zahvaljujemo i prisutnim predstavnicima sredstava informisanja i molimo ih da slobodno sve ono što danas ovde bude rečeno i učinjeno, prenesu i svojim kućama i svojim gledaocima i slušaocima širom sveta.

Posebno se radujemo što su nas u našem današnjem radu podržala i naša braća Srbi iz rasejanja: iz Kanade, Amerike, Australije. Oni su poslali telegrame podrške, jer su oni ljudi koji u nas gledaju kao što dete gleda u majku. Oni tako gledaju u našu Crkvu. I kad god se ovde nešto dobro događa, verujte da je to za njih sugubo, a to znači: duplo radosnije i veće i značajnije, jer njima nema tamo ko da pomogne, ako oni sami sebi ne pomognu. Ja sam bio tamo i sa njima živeo i znam šta im je potrebno. Njima je potrebno da mi ovde živimo u slozi i jedinstvu. To je za njih najvažnije. Jer onda će oni lako da postignu tamo ono što žele, i da ostanu i u zajednici sa majkom Crkvom i sa svima nama ovde u otadžbini. I njima, dakle, zahvaljujemo, a ujedno ih i pozdravljamo sa ovog našeg saborovanja. Poručujemo im da čuvaju jedinstvo, da čuvaju slogu i mir, da čuvaju sva ona nacionalna obeležja koja su poneli odavde iz otadžbine.

Sve vas pozdravljamo i molimo, nemojte zameriti ako je nešto sa naše strane u organizaciji propušteno. Potrudićemo se drugom prilikom da, uz vašu pomoć, bude bolje. Takođe, poručujemo svima vama koji ste danas ovde, da, ako Bog da, na sledeći Sabor koji će se isto u dane Vladike Nikolaja održavati na ovome mestu, dovedete još po jednoga, pa ćete videti kakav ste vi doprinos dali našem Saboru i ovim ljudima koji se zaista brinu da ni jedna ljudska duša ne propadne, nego da svi idemo putem Istine, to jest života večnoga koji nam je sam Vaskrsli Gospod pokazao.

Pozdravljamo vas sve! Srećni bili! Blagosloveni bili! Bog neka blagoslovi sve vaše namere! Molite Svetog Nikolaja da svagda bude sa nama i mi sa njim.

Još jednu poruku želim da vam uputim, poruku koju govorim i u radosti i u iskušenjima, a to je: Nikada mi, pravoslavni hrišćani, ne smemo biti skeptici, već uvek optimisti, bez obzira kako nam bilo ovde u ovome svetu. Jer, ako je Hristos vaskrsao, uzalud je sve oružje protiv hrišćana, protiv Crkve Hristove, protiv Hrista Vaskrsloga. Jer i apostol Pavle govori: Gde ti je smrti žalac, gde ti je pakle pobeda? Hristos je vaskrsao, i to je naša opšta radost, makar ovde imali iskušenja koja nam se čine teška. Hristos je vaskrsao, i tu je naša pobeda i naša radost i u ovome životu i u budućem!

Živeli i srećni bili! Hristos vaskrse!“

Posle pozdravne besede Episkopa Nikanora, skupu se obratio profesor Vladimir Dimitrijević, koji je pročitao tekst Obraćanja Vojlovičkog crkveno – narodnog sabora SA Saboru SP Crkve i pravoslavnoj javnosti.

Na Vojlovačkom crkveno – narodnom saboru besedili su: Željko Kotoranin, otac Nikolaj, iguman manastira Crna Reka, otac Simeon, iguman manastira Rukumija, Dr Miodrag Petrović i Prof. dr Ljubomir Protić.

Vojlovički crkveno – narodni sabor jeste kopija bogomoljačkih sabora održavanih sa blagoslovom Crkve, a uz duhovno pokroviteljstvo Svetog Vladike Nikolaja. Suština i smisao ovog Sabora je da se potomcima prenese ono što smo od naših svetih predaka primili, da bi i oni činili onako kako je Crkva pravoslavna svagda činila.

Po proceni kompetentnih, na Saboru u manastiru Vojlovici bilo je prisutno oko hiljadu ljudi.

„Borba za veru“ će u narednim danima objavljivati besede besednika na Vojlovičkom crkveno – narodnom sabranju.

+++

OBRAĆANjE SA SABORU SP CRKVE I SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ JAVNOSTI VOJLOVIČKOG CRKVENO – NARODNOG SABORA

Vaša Svetosti,

Vaša Visokopreosveštenstva,

Vaša Preosveštenstva,

Oci naši sveštenici i đakoni,

draga braćo i sestre hrišćani,

kao učesnici Svete Liturgije i pripadnici naroda Božjeg, odani Hristu i Crkvi Njegovoj, a poslušni SA Saboru Srpske Pravoslavne Crkve, s bolom preklinjemo da se stane na put daljoj razgradnji svetosavskog mira i sloge u SPC, koji su nastali na osnovu neposlušnosti saborskim odlukama vezanim za bogosluženje.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve pokazao je odlučnost u očuvanju vekovnog liturgijskog poretka. Svojom odlukom od 23. maja 1986. godine (br. AS br. 8/zap. 92) naložio je: „Ubuduće na području Srpske Pravoslavne Crkve može se služiti na crkveno-slovenskom i srpskom govornom jeziku. Na “srpskom jeziku može se služiti samo uz upotrebu Služebnika u izdanju Svetog Arhijerejskog Sinoda”. Istog tog datuma doneta je i sledeća odluka (AS br. 51/ zap. 103): „Umoliti preosvećenu G. G. eparhijske arhijereje da skrenu pažnju područnom im parohijskom sveštenstvu da se, u cilju reda i discipline u Crkvi, u svom uzvišenom i odgovornom radu drže crkvenih propisa, i na taj način, sa svoje strane, pomognu da se sačuva vekovni poredak u našoj Crkvi”. A 21. maja 1991. godine SA Sabor SPC je podsetio arhijereje na svoju odluku iz 1968. godine (AS br. 1024/ zap. 592):

„U pogledu bogoslužbene prakse Srpske Pravoslavne Crkve, držati se odluka Svetog Arhijerejskog Sabora AS br. 24/ zap. 46 od 16/3. maja 1968. godine, koja, između ostalog, glasi: … bez obzira na praksu u drugim pravoslavnim Crkvama… ostati pri našoj bogoslužbenoj praksi, držeći se tradicije i propisa „Arhijerejskog činovnika”.

SA Sabor SPC je, svojom odlukom od 6. oktobra / 23. septembra 2006 (ASbr. 8, zap. 55) rešio sledeće: „Na osnovu člana 70. tačka 6. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve obrazovati Komisiju za proučavanje liturgijskih pitanja. U komisiju se imenuju: Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Gospodin Jovan – za predsednika; i za članove Njegovo Preosveštenstvo Episkop kanadski Gospodin Georgije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop žički Gospodin Hrizostom, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački Gospodin Irinej, Njegovo Preosveštenstvo Episkop bihaćko-petrovački Gospodin Hrizostom i Njegovo Preosveštenstvo Episkop braničevski gospodin Ignjatije.

Umoliti Visokopreosvećenu i Preosvećenu Gospodu eparhijske arhijereje da se, u pogledu služenja Svete Liturgije i drugih bogosluženja, drže – do daljnjeg – ustaljenog crkvenog poretka“.

SA Sabor je, svojom odlukom AS br. 48 / zap. 24 i AS br. 80 / zap. 166, od 15/2. i 24/11. maja 2007, naložio:

„Staviti u dužnost Komisiji za proučavanje liturgijskih pitanja da nastavi započeti rad, i da rezultate do kojih bude došla dostavi Svetom arhijerejskom saboru na konačnu odluku, o čemu konsultovati praksu i duhovna iskustva ostalih pomesnih pravoslavnih crkava, imajući u vidu duhovno stanje našeg naroda i spremnost sveštenstva da te promene provede u život.

U međuvremenu, dok se ne dođe do prihvatljivih rezultata rada Komisije, u svim eparhijama Srpske pravoslavne crkve u pogledu služenja Svete liturgije i drugih bogosluženja držati se ustaljenog vekovnog poretka naše Crkve. Istovremeno, umoliti Preosvećenu Gospodu eparhijske arhijereje da ovu odluku provedu u svojim eparhijama, prethodno obznanivši je sveštenstvu i verujućem narodu.

Ovu odluku objaviti u Saopštenju za javnost o radu majskog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, i Glasniku, službenom listu Srpske pravoslavne crkve.”

I u maju 2008. godine, SA Sabor SPC doneo je odluku istovetnog sadržaja (AS br. 762/ zap. 529 od 29/16. Maja 2008.)

Kada se ima u vidu ovaj niz odluka Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, postaje jasno da su svi sukobi u vezi sa bogosluženjima u pojedinim našim eparhijama (pre svega na liniji sveštenstvo – verni narod) posledica neposlušnosti najvišem telu naše Crkve, čije je prejemstvo od Apostolskog sabora u Jerusalimu neporecivo (D. Ap, glava 15).

Kolenopreklono molimo SA Sabor SPC da sprovede svoje višekratne odluke o bogosluženju i urazumi one koji unose nemir u narod Božji, koji je, kako piše u Poslanici Istočnih patrijarha o pravoslavnoj veri iz 1848. godine, u svojoj celini čuvar Bogom predane vere. Odluke SA Sabora SPC su, po Ustavu SPC, obavezne i izvršne, što znamo još od Apostolskog Sabora u Jerusalimu (D. Ap. 15, 28)

Moleći se Gospodu Isusu, Velikom Arhijereju, i Nebeskoj Srbiji za slogu Svetosavske Crkve, sami sebe, i jedni druge, i sav život svoj Hristu Bogu predajmo.

U manastiru Vojlovici,

u dane Svetog Nikolaja Srpskog

2009.

izvor: Borba za veru, 03.05.2009 (fotografije sa Sabora)





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo