Вести

Da li vladika Irinej Dobrijevic misli da cemo mi koji smo rodjeni i odrasli u Australiji, koji smo svojim donacijama i radom podigli svete srpske hramove, da dozvolimo da

Milan Vekovich, Melburn, 03.04.2009

+++

vlasnistvo nasih crkvenih svetinja (koji se danas vode pod “Novogracanicka Mitropolija”) dodju pod njegovom apsolutnu i neogranicenu kontrolu, a koja ukljucuje i mogucnost prodaje. Mi zahtevamo da u okviru autonomije ostanemo nosioci, vlasnici i cuvari nase crkvene imovine kako to i dalje stoji u Ustavu Slobodne srpske pravoslavne crkve.

Borba samo za imovinu

U Srpskom glasu od 6. februara ove godine sam procitao saopstenje u kome Eparhija i nekoliko svestenika otvoreno iznose neistinu, izjavljuju da mi pokusavamo da unistimo ujedinjenje crkve u dijaspori. To nije istina – to su samo njihove prazne price sa namerom da zavade neobavesteni i naivni narod.

Mi stojimo na tome da oni koji su ovde gradili i cuvali crkve treba da dobiju autonomiju u pogledu administracije i kontrole tapije nase crkvene svetinje ovde u Australiji, a sve prema ugovoru koji je potpisan prilikom crkvenog pomirenja.

Kad smo mogli da gradimo, mozemo i kontrolisemo rad, da cuvamo tapije i vodimo administraciju crkava. To sto ovi svestenici pisu da mi klevetemo nasu majku crkvu je ČISTA LAŽ. (neka ih je sramota odora koje nose). Oni smatraju da ako ne dajemo vlastnistvo nasih crkava pod njihovu kontrolu, da smo mi protiv majke crkve. Oni su se zakleli da rade za Boga i narod, a mi smo podigli hramove u kojima bi oni mogli da obavljaju taj sveti posao. Svestenici treba da sluze Bogu, postuju crkvene kanone, da idu putem Pravoslavlja i Svetosavlja, a ne da se samo bore da prigrle kontrolu nad crkvenom imovinom i fiinansijama.

Ja znam da ni tadasnja Jugoslavija i ni danasnja Srbija nisu poklonili ni jedan dolar za izgradnju nasih svetinja, to su nasi pokojni roditelji i mi sa njima stvorili, da bi smo mi, koji smo ovde rodjeni, koji zivimo u ovoj zemlji, znali da smo srpskog porekla, da smo pravoslavci, da cuvamo i da branimo svoju cistu veru pravoslavnu, da se krstimo sa tri prsta, da slavimo, da smo cuvari nase svetinje …

Kad sam 1982. godine prvi put posetio rodbinu u tadasnjoj Jugoslaviji, zvali su me “stranac”, jer nisam tamo rodjen, a danas traze da ono sto smo mi Srbi u Australiji stvorili da podpadne pod njihovom kontrolu. Od kada pamtim, isao sam u Crkvu. Kad su nasi roditelji kupili Crkvu u Carltonu (oko 2.5 km od centra Melburna) imao sam 9 godina. Tada se unutrasnjost crkve renovirala da bude pravoslavni hram. Dok su se moji vrsnjaci zabavljali i igrali ja sam sa ocem pomagao radnicima, zakucavao teskim cekicem eksere u novi pod, ali nije mi to tesko padalo, srecan sam bio da ucestvijem kao najmladji u radu koji ce da donese korist mom srpskom narodu u Melburnu.

Znam dobro kakav je bio zivot ovde u Australiji u to vreme. Nasi su roditelji ovde posle Drugog svetskog rata, nisu nikoga imali da im pomogne, cak ni da ih doceka. Pomagali su jedan drugome. Prve kuce koje su kupovali da bi u njima ziveli nisu ni imali prozore, tu su visele krpe ili djakovi, vlaga unutra, a sadasnji novodosli svestenici posle mesec dana zivota u modernoj parohijskoj kuci traze ultimativno da im se ugrade i klima uredjaji. … Skupljalo se po 3 do 4 porodice da bi jednom drugome pomogli da bih sto pre moglo da se bolje zivi, a u isto vreme od svog teskog rada su odvajali da bih stvoreli podigli prve crkve i organizovali rad srpske zajednice. Danas Vladika Irinej dozvoljava da njegovi mladi svestenici te ljude nazivaju zlikovcima i izbacuje ih iz clanstva crkava ako ga bespogovorno ne slede u njegovim crkvenim inovacijama i modernim idejama.

Proganjanje neistomisljenika

Zao mi je da su nasi pokojni roditelji i njihov neumoran rad danas potpuno nepriznati i zaboravljeni od strane vladike i svestensva. Pricaju novim doseljenikama kako su to oni ovo stvorili. Svima je ocigledno da vladika Irinej ima neskrivenu mrznju prema “Slobodnoj srpskoj crkvi” kao i mnogi svestenici ovde, a mnogi crkveni velikodostojnici koji iz Srbije dolaze u posetu u ovoj Australiji.

Slobodna srpska pravoslavna crkva je registvorana i priznata kao takva od strane Australijske drzavne administracije. Mi necemo dozvoliti da ona bude ugrozena od pojedinaca koji donose nepravdu i sire mrznju u srpskoj zajednici.

Vladika Irinej je mene ekskomunicrao iz crkve, a Vladislav Sipovac (svestenik) nije dozvolijo glasanje clanstva da li da me izbace iz clanstva nase Crkve u Greensborough posle mojih 43 godine punopravnog clanstva. Rekao je, sto Vladika kaze to je amin. Danas nemam pravo na clanstvo, nemam pravo na opelo, ne sme srpski svestenik da mi presece slavski kolac …, a sve dok se ne izvinim i da mu trazim oprostaj od episkopa, administratora moje eparhije, sto sam napisao da mi Srbi Australije moramo da zadrzimo nasu autonomiju u vezi nase Crkvene tapije, kao sto je i bilo do sada, a po ugovoru o pomirenju dve eparhije.

Vladika Irinej pokusava da nagovori druge da uticu na mene da ga poslusam i da mu trazim oprostaj. Prvo, Vladika Irinej ako ima hrabrosti (da ne koristim nalo nekulturniji ali uobicajeni izraz u Srbiji), neka mi napise pismo i objasni zasto smatra da sam izdao srpsku naciju u Australiji i zasto je me ekskomunicrau iz nase crkve. “Kadija te tuzi, kadija te sudi”, lako je onda proganjati neistomisljenike ako druga strana nema pravo da kaze svoje misljenje i odbranu.

Crkveno imanje u Greensborough sam licno kupio, pa sam dao priliku nasim clanovima da ga odkupe, a sto se i desilo i ako su mnogi mislili u to vreme da je daleko od centra grada i da to i nije pametna odluka. Mi smo u to vreme imali teskoce sa parkiranjem oko crkve u Carltonu. Dali su nam samo osam parkirnih mesta, parohijani su redovno dobijali kazne zbog parking ili su morali da parkiraju veoma daleko od svetog hrama. Zbog ovih problema, dobili smo blagoslav od pokojnog vladike Petra da trazimo bolju i pogodniju lokaciju, a danas mnogi koji nisu ni isli u tu crkvu su najglasniji u kritikama da nismo trebali da predjemo na drugo mesto.

Da sam zadrzio to imanje za sebe, a koje je tada kostalo u $58,000, (danas preko 4 miliona) danas bih bio multi – multimilioner, obezbedio bih bogatu buducnost i svojoj deci, ali srpski narod ne bi imao crkvu koja je sada po broju parohijana jedna od najvecih u Australiji. Pokojni otac Milorad je stalno pricao da je jurnjava za dolarom prokletsvo, a kroz svoju profesiju racunovodja i poreznog upravnika sam shvatio koliko je bio u pravu. Najsrecni i najduzi i smiren zivot imaju oni koji imaju svoju kucu i ne jure depresivno za sticanjem bogatstva, a to su i ljudi koji navise prilazu za nasu crkvu, “obican radnik”. Izgubisli ih jednog dana, nece biti para ni za svestenicke plate ni za odrzavanje crkava.

Kupljeno je takodje 33 acre zemlje u blizini nase crkve, a na kojoj namerava da se napravi “Srpsko penzionersko naselje” (staracki Dom). Nas bivsi predsednik crkvene uprave , Gos. Ilija Cubrilo je to nasao i ja sam ugovorio kupovinu za $930,000 iako su agenti trazili $1.3 million. Danas cujem da se spremaju da Iliju Cubrila i mene izbacu iz Trustees, posto mi nikada necemo da dozvolimo da se tapija prebaci pod apsolutnu kontrolu Vladike i njegove novu kompanije koji je registirao i koja treba da bude vlasnik svih crkvenih poseda u Australiji i Novom Zelandu. Nece on da nas tako lako uplasi, da mu nasa crkvena imanja predamo, boricemo uz Boziju pomoc dok god mozemo.

Svakome je poznato i jasno da nisu nasi stari i pokojni nepismeni i neskolovani roditelji stvorili to sto danas imamo, donacije od danasnih parohijana ne bi pokrili ni najosnovnije crkvene troskove. Preko $70,000 prihoda danas dolazi samo od rente, a koji su nasi stari nama omogucili i za to da se danas nazivaju zlikovci.

To sto me Vladika Irinej zvao “neznalica koji verovatno ima pred ocima svoje polozaje i titule”, mogu samo da zakljucim da osoba koja tako misli, misli i za sebe. Da sam bio takav, ne bih dao 43 god rada nase crkve i srpskom narodu.

Zaboravljeni donatori I neimari

Kad se setim muka koja je moja majka Rosa prosla, rodjena u Bosanskom Brodu , od 16 godina ustase su je oterali na rad u Nemacku a citavu porodicu ubili. Smrzavala se, spavala u vozu za stoku, na snegu, na kisu, bicevali su je … Posle rata su dosli ovde u Australiji, radila je dok je mogla za crkvu. Bila je jedna od prvih clanova Kola srpski sestara. Danas ima 85 godina i zivi u starackom domu. Zaboravljena je potpuno od strane nase Crkve. Ovo samo dokazuje da si dobar dok dajes i pomazes, a kad nemaju vise koristi od tebe Crkva ti okrene ledja. U periodu od 5 godina, samo je jedanput svestenik posetio i to samo zato sto sam se bunio. Da li to pokazuje koliko iskrenog svetosavlja i pravoslavlja ima u nasim svestenicima.

Krize smo imali i one su hvala Bogu prosle, ali danas ulazimo u krizu koju nismo nikad imali. Kazu da ce se zvati “Great Recession”. Danas nije vreme da se planira izgradnja Vladicinog dvora u Sidneju. Imamo mi dva manastira, ni u jednom Vladika Irinej nece da zivi, pitamo se zasto, a odgovora naravno kao i uvek od Irineja nema. Necemo da mu dajemo tapije da bi imao mogucnost na osnovu njih da pozajmi pare iz izgradnju svojih sidnejskih rezidencija ili jos ko zna cega. Ako Vladika Irineja i Sveti Sinod zele da se napravi Vladicin Dvor, neka oni to i financiraju, a mi nikako necemo da se bunimo sto ce onda da zadrze tapiju tog zdanja.

Mi nemamo komunikacije sa Vladikom Irinejom, kaze da nece sa nama da razgovara posto nismo skolovani. Trazi skolovanu srpsku omladinu da vode crkvene opstine, to je sve lepo na prici, ali skolovana omladina dok ne prodje iskustva zivota i dok nesto ne stvori za sebe, nazalost ne zna kako se postuje tudje pare. I ja sam bio mlad i mislio da znam vise od starijih, ali sam postivao njihov rad i video da je iskustvo znacajnije nego znanje.

Samo pogledajte kako je danas velika vecina srpske medije u Australiji diktatorski kontrolisana i cenzurisana od strane Irineja. Umesto da ti mediji uticu da se Srbi sloze i strasti smire, pod pritiskom vladike Irineja objavljuju se tekstovi, komentari i pisma koja ocigledno imaju za cilj da stvore svadju, sukobe, pa cak provociraju i prizeljkuju krvoprolice.

Kad procitam sta pise Eparhija, kada vidim i cujem necrkveno ponasanje od strane nasih svestenika i Episkopa, a da sve to vreme Sveti Sinod u Beogradu nece da reaguje, onda se zapitam zasto smo se ujedinili? Bolje bih bilo da se nase crkve ponovo vrate pod imenom “Slobodne srpske pravoslavne crkve”, jer smo dozivili prevaru nad pomirenjem koje su patrijarh Pavle i pokojni mitropolit Irinej iz Amerike potpisali. Vladika Irinej ne postuje te klausule koji su nas ujedinile i uklonile podelu izmedju nase dve crkve.

Ne treba nam vladika koji je podrzavalac ekumenizma, koji je clan Centralnog komiteta Svetskog saveta crkava i dokazani novotarac. Ne treba nam vladika ko kaze “Bog ce suditi one koji stvaraju raskol, jer su prazni od ljubavi bozje”. Bog nije sudija koji sankcionise neposlusnost. Sam Irinej bi dozivio sankciju od Boga za neposlusnost Svetosavskom pokretu, pa i odlukama svog Sinoda.

Postovanje zasluzuje, a ne da se zahteva

Mi smo navikli i nauceni da postujemo vladike i svestenike, da imamo otvorene komunikacije, da se sretnemo sa vladikom u manastiru. Danas, na zalost, toga vise nema. Vladika i mnogi danasnji svestenici su uzeli vlast u svoje ruke, prisvajaju, negovore istinu, dizu ruku na svoje parohijane, nazivaju nas svakavim pogrdnim imenima, isteravaju nas iz crkve, zavadjaju narod, zatvaraju crkve, prete starijima da nece srpski svestenik da ih opoje ako nisu poslusni, i na to, vladika Irinej kaze, “da njegovi svestenici svakako imaju svojih grehova, ali do tog nivaoa jos nisu stigli.” (!), a sa druge strane bespogovorno poslusnima obecavaju ordenja Svetog Save i crkvena priznanja. Takav vladika i takvi svestenici nam ne trebaju.

Kad sam procitao da je vladika Irinej rekao da su Srbi iz Australije uspeli da obezbede $800,000 za pomoc srpskom narodu na Kosovu i Metohiji (daj Boze), a nista o tome mi Srbi Australije ne znamo, onda se pitam odakle i cije su te pare i da li je bilo sta od tih para stvarno stiglo ugrozenom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Vladika Irinej i njegovi mladi svestenici moraju da nauce da se postovanje zasluzuje, a ne da se zahteva.

Srce me boli sto se mi Srbi ne mozemo da se ujedinimo, djavo stalno radi da nam ne da da se slozimo. Zbog uvreda i napada koje sam od dela crkve dobijao, trazim da mi ostavite na miru i da ne prilaze da me teraju da se izvinim Vladici Irineju, ako vec ne znaju pozadinu svih dogadjaja.

I ja imam pravo da trazim oprostaj i izvinjenja:

• od strane O.Vladislava Sipovca, sto je mog pokojnog oca i njegovu generaciju nazvao zlikovcima, sto je meni rekao da mi je mesto kod Turaka;
• od o.Milana Milutinovica sto je izjavio za naseg blazenoupokojnog Vladiku Petra da mu odgovara ime “Kermit the frog, Daffy Duck, Mr Bean ili Homer Simpson” (likovi iz crtanih filmova i komedija);
• od protoreja Cedomira Videkanica koji je rekao da mu smeta natpis ispred crkve “Slobodna srpska pravoslavna crkva Sveti Djordje”.

Otvaranje rane kad smo se vec ujedinili nije na svoje mesto. I ja sam palio svece u vase hramove i znam kako ste me gledali i sta ste mi pricali. Da li ljudi koje su dali ovakve izjave zasluzuju da budu postovani kao srpski svestenici?

Potpuno sam uveren da sve dok je Irinej Dobrijevic vladika (administrator) nase eparhije u Australiji crkveni raskol je neizbezan, a to je na stetu i Srba Australije i celokupne Srpske pravoslavne crkve.

Milan Vekovich, Melburn

GLAS SRPSKI, 03.04.2009