Вести

Pred tri sudske instance tužba zbog granatiranja Varvarina nije prošla, ali se još čeka odluka Vrhovnog ustavnog suda

+++
Harald Kampfmajer Nemac iz Berlina, menadžer jedne svetske naftne kompanije, već gotovo osam godina vodi spor sa sopstvenom državom nastojeći da pomogne civilnim žrtvama koje su stradale u Varvarinu tokom NATO bombardovanja Srbije, 30. maja 1999. godine, ali i da dokaže da je Nemačka kršeći sopstveni Ustav učestvovala u agresivnom ratu i počinila ratni zločin. Za pravdoljublje, prijateljstvo prema srpskom narodu i istrajnost u tom postupku Ministarstvo za dijasporu Vlade Srbije nedavno je u Beogradu Kampfmajeru dodelilo zahvalnicu.

• Kad ste podneli tužbu i zašto samo za Varvarin?
– Pred Božić 2001. godine. Tužba je civilnog karaktera i ima za cilj da ostvari odštetu za žrtve i povrede. Posle razmatranja svih slučajeva, kojih ima više od 800, gde je poginulo civilno stanovništvo donesen je zaključak, sa pravne strane da je Varvarin najpogodniji da se pravno okarakteriše kao ratni zločin. Da smo uzeli neki drugi slučaj, mogli bi nam reći da je to legitiman vojni cilj. Ovde ta mogućnost u samoj osnovi nije postojala.

Vazali Amerike

• Šta je bio motiv da tužite sopstvenu državu zbog stradalih Srba?
– Moj hobi je istorija, a posebno pitanja ratne istorije. Ali, ono što me je nateralo da uđem u ovaj proces je sramno ponašanje moje države, već u pripremnoj politici za vođenje rata protiv Srbije. Zastupam mišljenje da balkanski narodi svoje probleme treba da rešavaju međusobno i bez uplitanja sa strane. Nemačka u suštini ne bi trebala da ima nikakav interes da vodi rat protiv jedne balkanske zemlje. Ali, Nemci su hteli da se pokažu kao dobri vazali američke politike iako im i član 24 nemačkog ustava zabranjuje vođenje agresivnih ratova.

• Kakvi su dosadašnji rezultati sudskog postupka?
– Neuspešno smo prošli tri sudske instance. Sada smo na najvišoj, a to je Savezni ustavni sud. Formalno-pravno gledano imali smo uspeh da je tužba u nemačkim sudovima do sada bila uopšte i prihvaćena. U prvostepenom sudskom postupku u Bonu odluka je bila da Varvarinci ne mogu da ostvare pravo na odštetu. Na sledećoj sudskoj instanci u Kelnu obrazloženje je bilo da je u ratnim zbivanjima svaki most legitiman cilj. Nemačka strana se trudila da dokaže da je varvarinski most glavna saobraćajnica za slanje trupa na Kosovo. A mi smo s druge strane morali da dokažemo da je Nemačka učestvovala u ovoj agresiji i saznali smo da su 30. maja dva nemačka tornada učestvovala u podržavanju NATO napada. Takođe uspeli smo da dokažemo da je po Statutu NATO trebala saglasnost svih članica NATO za bombardovanje svakog cilja. Međutim, na sudu je zauzet stav da nije bitno da li je Nemačka rekla da ili ne. Tako da u drugoj instanci nismo uspeli dadokažemo da je postojao delikt. Takođe, izgubili smo i na Saveznom vrhovnom sudu Nemačke, pa smo krajem decembra 2006. podneli žalbu kod Vrhovnog ustavnog suda Nemačke i još čekamo da li će biti prihvaćena. Ako se žalba ne prihvati naš pravni put je završen. Ako bi se ostvarila, mogla bi da se donese odluka da se isplati odšteta za 10 poginulih i 17 teško povređenih na varvarinskom mostu.

• Koliko košta proces i ko ga finansira?
– Polovina sredstava dolazi od moje supruge i mene, jer smo glavni inicijatori, a druga od donacija. Do sada je potrošeno oko 300.000 evra.

• Ko su donatori?
– Postoji savet ovog projekta u koji su uključeni bračni par Ljiljana i Jan Fan de Lo i Gordana Milanović-Kovaćević, svi iz Nemačke. Po nemačkom zakonu mi smo udruženje i obavezni smo da se brinemo o tom projektu, da prikupljamo donacije. U slučaju da donacije jednog dana izostanu svako od nas garantuje svojom ličnom imovinom za pokriće troškova.

R. LONČAR; VESTI, 30.03.2009