Вести

U Beogradu osvanuo stenogram sa sastanka Štefana Lenea u Briselu. Navodi se da su se „stvari odvijale na mnogo bolji način od očekivanog“, jer se predviđalo nasilje, egzodus 30.000 Srba,

+++

oštre sankcije Beograda, ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Austrije i nekadašnji saradnik Havijara Solane visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Štefan Lene, je na nedavnom sastanku u Briselu doktorima nauka izložio koncept projekta nezavisnosti Kosova, sa ciljevima koje bi u budućnosti trebalo ostvariti, a stenogram sa ovog skupa je osvanuo u beogradskoj štampi.

Tako se navodi da je za dalji uspeh nezavisnosti južne srpske pokrajine potrebna nova priznanja i napredak u regionalnoj integraciji, zatim članstvo Kosova u Svetskoj banci i MMF-u, ekonomski razvoj, podela nadležnosti između EU i UN, i uključivanje Beograda u proces.

– Jako smo naporno radili da sprečimo formiranje nacionalističke vlade. Sada moramo da sa Beogradom koji ide ka EU napravimo „modus vivendi“. Nisam veliki optimista jer se za vreme Vojislava Koštunice u Beogradu nametnuo „tvrd“ stav. Nasleđe Vojislava Koštunice će nam biti veliki problem u narednih mnogo, mnogo godina. Pregovori o članstvu Srbije u EU će biti izuzetno teški, a ishod je neizvestan, izložio je Lene, a prenosi beogradski nedeljnik „Pečat“ koji je u poslednjem broju po tezama objavio Leneovo izlaganje.

Ko sme da hapsi Haradinaja?

Na pitanje o Euleksu i transformaciji Unmika Štefan Lene je odgovorio „naš će biti da naporno radimo da Srbi i Beograd prihvate Euleks na severu. EU priznaje da Rezolucija 1244 opstaje i da će postojati neka vrsta kišobrana UN. Ali ono što je za nas neprihvatljivo je da komandni lanac vodi do NJujorka. Dakle, na primer, nećemo dopustiti da generalni sekretar UN može da naredi šefu Euleksa da uhapsi Ramuša Haradinaja“. Dodao je i da će „UN ostaviti na Kosovu neki biro sa deset ili 20 ljudi“, ali i da će to biti „samo veoma bleda senka Unmika“.

U opisu sadašnje situacije se iznosi utisak da je „proces (nezavisnosti) bio relativno dobro organizovan i prilično uspešan“. Navodi se, i da su se „stvari odvijale na mnogo bolji način od očekivanog“, te da se predviđalo nasilje, egzodus 30.000 Srba, oštre sankcije Beograda, problemi sa strujom, ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost – referendum u Republici Srpskoj, ali da se ništa od toga nije dogodilo.

„Jedino što je Beograd uradio to da je donekle smanjio nivo diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova“.

Sa što manje bola

Na pitanja sagovornika Štefen Lene je, po stenogramu, rekao i da je „Albanija bila na usluzi i imala smirujući efekat na kosovske Albance“, da „Rusija polako baca ‘beli peškir’ u ring, ali ne odstupa od svog stava“. Na pitanje o međunarodnom pravu je objasnio da je to „dinamičan koncept, ali da u diskusijama o Kosovu u Kontakt grupi međunarodno pravo nije bila važna tema“.

– Spremni smo da damo status kandidata Srbiji, ali se neće tražiti da formalno priznaje Kosovo jer ne želimo da u ovom trenutku nanesemo previše bola – rekao je Lene na pitanje o evropskim integracijama Srbije.

Kao negativne stvari navodi se da su kosovski Srbi prekinuli odnose sa Prištinom i smanjili ih sa međunarodnim misijama. „Ne žele da prihvate novo Kosovo i to je veliki problem za nas“. U stenogramu piše i da je „Beograd veoma uspešno i agresivno formirao paralelne institucije, da je proces priznanja sporiji od očekivanog, i da nema pozitivnih pomaka u kosovskoj ekonomiji, te da bi ekonomsko socijalna situacija mogla da bude najveći problem“.

Kao se navodi, problem će biti ako se sukob „još dublje zamrzne“.
– Stoga će najznačajniji zadatak narednih meseci biti kako da držimo proces „dinamičnim“ i ne dozvolimo „zamrzavanje“ sadašnje situacije – rekao je, po ovom dokumentu, Lene.

Na sastanku se spominjao i istorijat rešavanja statusa Kosova, i između ostalog i da je „pravi trenutak za rešavanje statusa bilo leto 1999. godine, odmah nakon rata, ali da se tada nije išlo na to rešenje jer je bombardovanje trajalo duže od očekivanog“.

VESTI, 29.03.2009