Вести

BEOGRAD – Pomen majoru Zoranu Radosavljeviću, pilotu jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, koji je poginuo na današnji dan 1999. godine u NATO agresiji, održan je danas na beogradskom groblju Lešće.

+++

Pomenu su prisustvovali ratni drugovi, starešine Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, rodbina i prijatelji.

Radosavljević je, kao pilot lovca Mig 29, u sastavu 127. lovačke eskadrile, popularnih „Vitezova”, zajedno sa vođom para, majorom Slobodanom Perićem, poleteo oko 17 časova u susret višestruko brojnijem neprijatelju.

Oba aviona pogođena su iznad Republike Srpske u 17.12 sati i srušila su se na padine planine Majevica. Požrtvovani meštani srpskog sela Donja Trnava, pre drugih, stigli su na mesto gde su se nalazili ostaci aviona majora Radosavljevića i njegovo telo preneli preko Drine. Preko Drine prebačen je i pilot Perić, koji je uspeo da se bezbedno katapultira iz pogođenog aviona.

Radosavljević je posthumno unapređen u čin majora i odlikovan Ordenom za hrabrost.

Major Radosavljević, jedan od najperspektivnijih jugoslovenskih pilota, rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini. Završio je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru i Vazduhoplovnu akedemiju u Zadru.

Na Saobaćajnom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1998. godine. Objavio je više zapaženih radova o primeni sistema satelitske navigacije (GPS) u vazduhoplovstvu i važio je za jednog od vodećih jugoslovenskih eksperata u toj oblasti.

Pođednako je voleo i nebesko i morsko plavetnilo. U Beogradu je osnovao jedriličarski klub „Polaris” čij je i bio prvi predsednik.

U spomen na Radosaljevića, u Boki Kotorskoj se svake godine održava jedrilicarski memorijal.

Tanjug, 26.03.2009

+++

Romi iz Buđanovaca razočarani američkom „stelt” tehnologijom

Iako nisu profitirali od ostataka američkog F-117A, danas će na desetogodišnjicu obaranja aviona ugostiti veterane na čelu sa komandantom Zoltanom „Đanijem”

Romi su ostacima „nevidljivog” pokrivali svinjce i toalete, ali je ubrzo došla vojska i oduzela im delove F-117A (Foto J. Slatinac )

Buđanovci – Danas će meštani sremskog sela Buđanovci, gde je u polje pšenice 27. marta 1999. godine u 20.42 časa oboren F-117A, „nevidljivi”, dočekati goste – pripadnike Trećeg diviziona 250. raketne brigade bivše Vojske Jugoslavije, koji su sa radarske stanice u Šimanovcima otkrili avion i oborili ga sa ispaljene dve rakete „neva”. Te noći, već daleke 1999. godine, nad Buđanovcima se pojavila ogromna vatrena lopta, a onda je na kraj sela, u ataru, u polje pšenice meštanina Bore Božića, palo „čudo tehnike”, avion F-117A, ponos američke avijacije, za koji se tvrdilo da je „nevidljiv” i da ga radarski sistemi ne mogu otkriti. Međutim, pošlo je to za rukom Trećem raketnom divizionu, kojim je tada komandovao Zoltan Dani, danas pukovnik u penziji i poznati pekar u Banatu.

– Video sam užarenu kuglu koja je padala. Nisam znao šta se dešava, bio je to treći dan NATO bombardovanja. A onda je stigla vest da je oboren „noćni soko”, avion koji je „nevidljiv”. Šta sam mogao drugo nego opanke na noge, pa da vidim i to čudo – priča danas Aca Sremčević, iz Buđanovaca.

Buđanovčani danas dočekuju goste, a glavna zvanica biće Zoltan Dani, čovek koji je komandovao Trećim divizionom, na poziciji u Šimanovcima, koji je otkrio i skratio krila „noćnom sokolu”. Prvo će da pogledaju film „21 sekunda”, a onda fešta i priča.

U toj priči su i Saša Lepotić i njegova majka Živka koji su pilotsku masku, posle silnih molbi, prodali ljudima iz kineske ambasade i za te pare kupili šporet „smederevac”. Zapravo, Saša Lepotić je našao pilotsku masku. Kinezi su to, nekako, saznali i danima dolazili tražili da kupe tu masku. Lepotići su prvo častili Kineze i odbijali da prodaju masku, a onda se Živka setila:

– Izgoreo mi „smederevac”, prodaćemo masku i kupiti drugi – nov šporet. Kinezi izbrojiše 500 maraka, dva šporeta sam mogla kupiti. I taj „smederevac”, što smo kupili je gotov, valja mi kupovati novi šporet – priča Živka.

Buđanovački Romi su odmah posle pada aviona krenuli u skupljanje starog gvožđa, ali su se teško razočarali:

– Mi mislili eto posla, kad ono niko neće da kupi tu plastiku, pa smo onda s tim tablama plastike prekrili svinjce, a komšija Slavko Jovanović, umesto crepom, svoj poljski ve-ce pokrio krilom od „nevidljivog”. Pravili smo od aluminijskih delova antene za televiziju. Uglavnom, nismo imali koristi od svega toga, dođe jednog dana vojska i sve pokupi i odnese – kaže Radoslav Jovanović.

Slavko Jovanović, starina od 73 godine, kao da je i danas ljut na Amerikance, ali i na našu vojsku:

– Kakav im je to avion, nigde pleha, ni dinar nismo zaradili mi Cigani, a zna se, naše je da skupljamo staro gvožđe. Kad sam video da je sve neka plastika, jesam krilom pokrio ve-ce, nisam imao pare da kupim crep, kad ono dođe vojska pa i to odnese. Nikakve vajde mi Cigani nismo imali od tog američkog čuda – zaključuje Slavko.

Danas će, kako rekoše, iz ormara izvaditi nove šešire i sakoe, uparaditi se, pa u seoski domu kulture, da pozdrave junake sa, kako kažu, „Đanijem” Zoltanom na čelu. Biće to narodno veselje, uz paprikaš, domaću rakiju, vino, ali i bećarce, koje su o oborenom avionu spevali buđanovački tamburaši.

– Valja to proslaviti, ne ponovilo se, ali i dalje, svake deset godine Buđanovčani će priređivati veselje, da se zlo nikad ne zaboravi – kaže meštanin Sreta Ljubinković.

J. Slatinac, POLITIKA
[objavljeno: 27/03/2009]