Вести

Добросуседски постратни односи са („најдражим“) с(ј)еверозападним нам суседима су утаначени још приликом фамозне „исприка“ посете Бориса Тадића Загребу тако

Владислав Б. Сотировић, 26.03.2009
+++

да је Санадерова посета Београду прошлог петка била пука формалност бар за хрватску страну док српска страна није искористила ни једну једину предност домаћег терена па тога није ни чудо што се премијер Хрватске кући вратио без контра „исприке“.

За разлику од београдске узвратне утакмице у првом постратовском дипломатском мечу, на загребачком терену чусмо директну „исприку“ гостујућег тима из уста србијанског предс(ј)едника (на опћу радост и весеље наших нам сусједа). Елем, још након загребачке турнеје (не)предвидљивост јавно-оралног иступања нашег нам предс(ј)едника је дефинитивно стављена под знак питања обзиром да се више не зна како ће прва глава Србије (без Космета а и са Санџак-Рашком и Војводином стојимо “сјајно”) на некој од следећих инострано/иноземних турнеја очитати лекцију из балканске пов(иј)ести локалним медијима и јавности. Ипак, дало би се са извесном сигурношћу наслутити да би се Предс(ј)едник на својој евентуалној нпр. берлинској турнеји на ЗДФ-у могао испричати/извинути н/њемачкој јавности за све оне побијене њихове војнике (укључујући и домаће фолксдојчере из СС „Принц Еуген“ дивизије) од стране неодгојених/необразованих југо-балканских партизана и (необријаних и непотшишаних) четника од пре 60-так година (Бата Живојиновић би се након ТВ наступа Предс(ј)едника на ЗДФ-у требало склонити на неко сигурније м(ј)есто од Будве).

Круна исприке би се могла односити на случај неодговорног б(ј)ежања прве туре за стрељање крагујевачких талаца 21. октобра 1941. г. па су због тога убер-цивилизовани доносиоци еуропске културе и интеграцијских процеса морали да се додатно малтретирају (и губе вр(иј)еме) са прављењем нових спискова за ликвидацију локалних еуроскептика. У Анкари би се такође дотични врло в(ј)ерој/ватно могао испричати нашим нам милим и гостољубивим туристичким домаћинима за недолично понашање једног Стевана Синђелића па је стога Ћеле Кула уследила као логична последица Синђелићеве пироманије (слично рушењу зграде РТС-а 1999. г. у оквиру хуманитарне акције „Милосрдног Анђела“).

Ипак, јавно-орална наступања (нарочито у иноземству) наших топ-државника су свакако од великих промотивно-национал-политичких бенефиција за наше нам напаћено-санкционисано Отачаство које је предуго било у (неоправданој) међународној изолацији тако да се глас праведника до сада није могао адекватно чути. Тај губитак времена, зарад наше будућности и ђеце, свакако треба надокнадити што пр(иј)е и наш пред(сј)едник је тога апсолутно св(иј)естан. На крају, (да је којим срећним случајем још међу нама) сигурни смо да би му пр(иј)е прве следеће иноземне турнеје након Санадерове посете Београду његов (иноземно признати и даривани) земљак Иво Андрић (пр(иј)едседник је родом из Сарајева а нобеловац из Долца код Травника) на њиховој родној милозвучној ијекавици поновио својевремено изговорену опаску да у кризним временима паметни ћуте, будале причају а фукара се богати.

Владислав Б. Сотировић

http://ovsiste.webs.com