Вести

Obeležena petogodišnjica pogroma Srba na Kosovu. Naši ljudi razočarani što je Beograd zaboravio na žrtve albanskog nasilja, sami polagali vence i palili sveće.

+++

U Mitrovici nisu bili ni predstavnici opozicije, koja rejting gradi na „odbrani“ pokrajine

Duž čitavog Kosova i Metohije juče je u crkvama i manastirima obeležena petogodišnjica martovskog pogroma Srba. Ali, izgleda da su političari, koji su od 2004. godine, pa naovamo, svakog 17. marta posećivali srpske enklave, zaboravili ovaj nesrećni datum. Čak je prošle godine, dok je na isti dan policija upala u zgradu suda u Kosovskoj Mitrovici i pohapsila radnike srpskog pravosuđa koji su u znak protesta odbijali da napuste ustanovu, tadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić malo dalje, dok je suzavac leteo na sve strane – držao govor. Juče ga u Mitrovici nije bilo, kao i nijednog visokog funkcionera DSS-a, niti Srpske radikalne stranke, koje u svojim javnim nastupima „ginu“ za srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Ne samo da su ove godine i svi zvaničnici Srbije zaboravili da dođu, nego se građanima nije obratio ni novi ministar za Kosmet Goran Bogdanović, inače rodom iz Leška na severu pokrajine.

Tragični most

Spomenik žrtava pogroma u Mitrovici nalazi se odmah pored mosta, koji odvaja srpski i albanski deo grada. Tog 17. marta 2004. godine nijedan Srbin tuda nije prelazio, jer su se sa druge strane nalazili naoružani Albanci koji su pucali na sve što se kretalo sa druge strane reke. Most koji se nekada nalazio u centru jedinstvenog grada, i danas je najneomiljenije mesto Mitrovčana. U poslednjih deset godina za to mesto ih vežu samo stravične uspomene.

Umesto toga, delegacija predvođena potpredsednikom opštine LJubišom Petrovićem, položila je vence nadomak mosta u Kosovskoj Mitrovici, posvećene svim žrtvama palim u martovskom pogromu Srba. Kako je i taj događaj organizovan u poslednji čas, osim lokalnih zvaničnika i novinara, niko nije došao.

Građani Mitrovice su ogorčeni. Očekivali su da će vlasti održati sećanje na ovaj datum, i da neće dozvoliti da tragedija koju su doživele hiljade Srba u pokrajini, padne u zaborav.

– Ogorčeni smo i razočarani. Svet smo morali da podsetimo, a našoj deci koja su rođena ovde da pokažemo šta smo preživeli. Sigurno je da je trebalo da dođu političari iz Srbije, ali pre neki dan smo videli da im ne daju. I mi smo morali da se organizujemo, ali je i nas politika podelila i ne funkcionišemo kao jedna mesna zajednica – kaže Dragica Mirković, nastavnica iz Mitrovice.

Proterano 4.000 ljudi

Pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine počeo je nakon objavljivanja lažne vesti da su Srbi odgovorni za utapanje dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra. U podne je počeo sukob u Kosovskoj Mitrovici kada su ubijeni Jana Tučev i Borivoje Spasojević. Dva sata kasnije više od 10.000 Albanaca probilo je policijsku blokadu prema Čaglavici, paleći sve pred sobom. U martovskom pogromu ubijeno je 19 ljudi, zapaljeno i oštećeno oko 800 srpskih kuća, srušeno je i uništeno 34 srpska manastira i crkava. Proterano je 4.000 Srba, a 900 pretučeno i teško povređeno. U centralnom Kosovu Srbi su proterani iz Lipljana, Čaglavice, Kosova Polja i Obilića, dok su u prizrenskom regionu stradali gotovo svi objekti Srpske pravoslavne crkve, manastir Svetih arhangela, bogoslovija Sveti Kirilo i Metodije, Episkopija i Bogorodica LJeviška. U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, a u pećkom regionu je sa zemljom sravnjeno 25 kuća u povratničkom selu Belo Polje. Pucano je na sela Grabac i Biču, a na manastir Visoke Dečane ispaljeno je pet minobacačkih projektila.

Ona, ali i Miloš Antić, taksista rodom iz obližnjeg sela Svinjare, pričaju da se Srbi osećaju ostavljenima i prepuštenima sebi samima, i žive „životom bez života“.

– Ma, da je bilo novca, funkcioneri bi došli. Nego sada nema para, pa nam niko ne dolazi. Ja verujem u Beograd, ali očigledno to što oni nama pomažu do nas ne stiže – kaže Antić.

On je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, kako kaže isteran iz Svinjara, a danas svoje selo gleda preko mitrovačkog mosta.

– Došla je rulja Albanaca iz Vučitrna i Mitrovice. Nas je vojska naterala da napustimo kuće jer nisu mogli ništa da urade. Rušili su i palili sve pred sobom. Gledali smo kako naša ognjišta gore. Bili smo besni na vojnike koji su nas oterali. To ne može i ne sme da se zaboravi – kaže Antić.

PETROVIĆ: Imamo i mi pravo na struju

Potpredsednik opštine Kosovska Mitrovica LJubiša Petrović kaže da ni posle pet godina od pogroma nema nikakvog napretka kada je reč o egzistenciji Srba u toj opštini.- I dalje smo u iščekivanju možda i goreg pogroma od onog 17. marta 2004. Situacija se nije pomerila nijedan korak nabolje, i ne znam da li je to dovoljna opomena svima. Međunarodna zajednica zajedno sa albanskim političarima vodi svoju započetu priču, a naša država ne daje nikakve pozitivne signale da bismo mi mogli ovde da se izborimo za svoje pravo – kaže Petrović. On dodaje da Srbima u Mitrovici jedino preostaje da upute i poslednji apel vlastima da shvate ozbiljnost situacije na Kosmetu.

– Imamo i mi pravo na vodu i struju i na sve ono što čini život normalnim – ističe Petrović.

Zvaničnici koji su došli da donesu cveće najavljuju organizovanje većeg dešavanja za 24. mart, dan koji se obeležava kao početak NATO bombardovanja. Potpredsednik opštine LJubiša Petrović podseća da su najviši funkcioneri DSS-a boravili u Mitrovici prošle nedelje, za kada je predsednik te stranke Vojislav Koštunica organizovao promociju svoje knjige, kao i da će 24. biti organizovan protestni marš do obližnjeg Zvečana.

Potpredsednik skupštine Zajednica srpskih opština na Kosmetu Marko Jakšić objašnjava da je 17. mart samo jedan u nizu tragičnih datuma koji podsećaju na događaje koje su doživeli Srbi na Kosmetu, te da je bombardovanje 1999. zapravo datum koji označava početak progona srpskog stanovništva. Jakšić, koji je prisustvovao ceremoniji polaganja cveća na spomenik u Mitrovici, smatra da je trebalo da dođu čelnici Ministarstva za Kosmet.

– Izgleda da ih je uplašila odluka Hašima Tačija. LJudi iz Ministarstva moraju da budu uporniji i energičniji, naročito ministar i državni sekretar Oliver Ivanović, jer su oni ljudi sa ovog prostora i njima je mesto sa ovim narodom da se na dostojan način oda priznanje i počast žrtvama 17. marta – zaključuje Jakšić.

Jelena L. PETKOVIĆ;

izvor: VESTI 18.03.2009

+++

AMBASADOR RUSIJE O ODNOSU MOSKVE PREMA KOSOVU

KONUZIN: SRBIJA NE ZNA ŠTA HOĆE

Kosovo je jedini problem oko kojeg Rusija i SAD nemaju nijednu zajedničku tačku i gde su pozicije Moskve i Vašingtona dijametralno suprotne, izjavio je juče ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin. On je potvrdio da Rusija neće menjati stav prema južnoj srpskoj pokrajini, ali i upozorio da se politika Kremlja prema Kosovu pre svega određuje u Beogradu.

– Rekli smo vašem rukovodstvu da ćemo podržati onu poziciju koju će zastupati srpska vlada i koja će snositi odgovornost za tu svoju politiku pred srpskim narodom. Jedini naš uslov za podršku bio je taj da se ta politika prvo definiše, a to nije bilo uvek očigledno – rekao je Konuzin na predavanju u beogradskoj Akademiji za diplomatiju i bezbednost.

Ilustrujući ovu tezu, on je naveo da dok je bio zamenik ruskog predstavnika u UN (od 2002), nije znao poziciju Srbije u odnosu na kosovski problem, jer „ona nije postojala“.

– Pitao sam vašeg ambasadora u UN: „Pa, dobro, kakva je vaša pozicija“, a on mi je odgovorio: „Mi je za sadanemamo, jer ne možemo da postignemo saglasnost među našim partijama“ – prepričao je Konuzin ovaj razgovor.

Ruski ambasador je rekao da Priština treba da ispunjava dogovor Beograda i UN koji je postignut u vidu Sporazuma o šest tačaka, ali da kosovski Albanci to ne čine jer im „drugi partneri u UN kažu da ga ignorišu“.

– Nažalost, Euleks po tom pitanju ništa nije uradio, a mi smo takvo ponašanje misije EU i predvideli i zato je nismo ni podržali. Lično smatram da Euleks samo primenjuje Ahtisarijev plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova – rekao je Konuzin, analizirajući rusko-srpske odnose, aktuelnu ekonomsku krizu i međunarodni bezbednosni poredak.

Posle gasovoda i metro?

Govoreći o ekonomskim odnosima dve države, Konuzin je rekao da će gasni sporazum ojačati šanse Srbije na putu ka EU. Obe države, međutim, nisu zadovoljne saradnjom na polju nauke, kulture, sporta, na čemu će se intenzivno raditi u narednom periodu, dodao je Konuzin. On je najavio da će uskoro početi projekat vađenja mina trasom kojom će prolaziti gasovod Južni tok, a ekonomsku saradnju pojačaće i sporazum o izgradnji termoelektrane i metroa, koji je tek u početnoj fazi.

J. ARSENOVIĆ

izvor: VESTI 18.03.2009