Вести

Da li ste znali da u Beogradu živi i radi umetnica koja na obući koju nosite ume da „ispiše“ vašu životnu priču? Da li biste se usudili da šetate sa slikama svojih obožavatelja na nogama?

+++

Kad upoznaješ čoveka, prvo mu pogledaš u oči, pa – u cipele, tako se govorilo nekada, dok su ispred ulaza u svaku kuću postojali metalni strugači blata, dok su dame i gospoda svoje blistave salonke štitili gamašnama, a ulični čistači obuće, naoružani čitavim arsenalom četki, krpa i imalina, brižljivo opsluživali redovne mušterije.

Da li i vi imate običaj da procenjujete sagovornika na osnovu cipela koje nosi? Ne? A trebalo bi. Psiholozi smatraju da se na osnovu njih može mnogo toga zaključiti o nečijem karakteru. Praktične, udobne, kvalitetne i dobro održavane, recimo, svedoče o stabilnoj, odgovornoj i pouzdanoj osobi. Ako su skupe, ali je model zastareo, vlasnik je verovatno konzervativan, nespreman na promene, a ako su suviše upadljive, nametljiv je ili nesiguran u sebe.

Kakve ćete, dakle, odabrati: klasične ili moderne, jevtine ili firmirane, jednostavne ili elegantne? A možete da sledite i primer Jelene Đorđević-Popović iz Beograda: ona obične kožne, jednobojne cipele sa platformama, mokasine, spenserice i glatke čizme sama ukrašava – pričama o svojim prijateljima i poznanicima. U skladu sa tim, svaki par – nakon što je ispisan ili oslikan specijalnim vodootpornim bojama koje, uglavnom, stižu iz Italije i Nemačke – dobija i ime: „Dođi sebi dok još imaš kome“ , „Svi moji obožavatelji“… Na jednima piše: „Ne čitaš novine? Ne čitaš knjigu? Čitaj sa cipela, one mogu biti rečite. Ako ne čitaš baš ništa, ovo je napredak!“

U improvizovanom ateljeu

Na Jeleninim cipelama su ljudska lica i geometrijski oblici; par belih damskih ortopedskih cipela i odgovarajuća tašna ukrašeni su prizorima sa beogradskih ulica i ispisani grafitima; na crnim čizmicama je crtež rascvetane bašte… Svako ovo malo umetničko delo je namenjeno određenoj osobi, odražava ličnost onoga ko ih nosi (autorka zato odbija da radi na veliko), svako je unikat i svako ima jasnu upotrebnu vrednost.

Rukotvorine potpisane inicijalima J. Đ. P nisu pravljene za galerije, već – za ulice. Njen izložbeni prostor su beogradski i pariski bulevari, trgovi Stokholma, Štutgarta i Sidneja i sva ona druga bliska i daleka mesta do kojih će dohodati na nogama svojih hrabrih vlasnika. Jer, ruku na srce, potrebna je ne samo maštovitost, već i odvažnost da u ovako neobičnoj obući izađete u javnost.

– Gde god da se pojave, izazivaju pažnju. Jedan mladić u trolejbusu je, dugo „iščitavajući“ cipele koje sam oslikala za svoju koleginicu, s osmehom izjavio da mu je to ulepšalo dan. Na prijemu u Diplomatskom klubu očarale su poznatu stranu umetnicu koja me je uveravala da bih se s njima proslavila i obogatila na Zapadu. Ali to me ne zanima. Volim svoj posao televizijske novinarke na RTS-u, zadovoljna sam što mogu u svom improvizovanom ateljeu u stanu na Konjarniku da slikam po koži, rado se odazivam kad me moj drug Peđa Đorđević (studio „Loudworks“) pozove da u sinhronizaciji Diznijevih crtanih filmova koji se emituju na RTS-u glumim Mini, kao što sam ranije učestvovala u Indeksovom radio pozorištu. I, iznad svega, uživam u ljubavi i razumevanju svog supruga i svoje dve divne, pametne ćerke – kaže Jelena.

Naša vedra sagovornica, koja uz Natašu (14 godina) i Anu (10 godina) pre izgleda kao njihova starija sestra, nego kao mama – možda zahvaljujući i nekadašnjim treninzima atletike i plivanja – sa nostalgijom priča o svojim novinarskim počecima na TV Politika 1989. godine, sa ponosom se seća prvih emisija kad je 1993. prešla na RTS (emisija „Ipak se okreće“), ali oči joj najjače zasijaju kad pomene svog pokojnog oca.

– Govorio mi je da je najveći greh u životu da čovek uguši talenat koji mu je Bog dao. Zato sam, posle tolikih godina u novinarstvu, odlučila da najzad upotrebim četkice koje su me odavno željno čekale, još otkad sam završila višu školu likovnih i primenjenih umetnosti.

Beograd na potpeticama

A za oslikavanje cipela sam se odlučila slučajno, kad mi je brat iz inostranstva doneo par divnih cipela koje su, avaj, imale jednu fleku. Oko te mrlje je nastala moja prva „slika na koži“. Onda me je drugarica zamolila da na njenim cipelama nacrtam Novi Beograd, sa sve vešom koji se suši između balkona. U međuvremenu sam iscrtala i druge beogradske prizore i, mogu da se pohvalim, moje su „fasade“ postojanije od gradskih – sa smeškom primećuje Jelena.

Bilo je, naravno, i koleginica koje su se divile njenim šarenim cipelama – sve dok nisu saznale da je autor ona sama, a ne neki čuveni svetski dizajner. Između originalnosti i brenda, opredelile su se za ovo drugo. Takvima, međutim, Jelenine maštovite „cipele s dušom“ i nisu namenjene.

A. M. [objavljeno: 28/12/2008]

izvor: POLITIKA

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Ukoliko hoćete ovakve ili slične „cipele sa dušom“ ili ako želite da i vaše cipele takodje budu oslikane javite se na kontakt@novinar.de za dalje informacije.