Вести

Prenosimo integralnu verziju pisma Njegovog Preosveštenstva Episkopa raško-prizrenskog Artemija upućenom uredniku Vašington Tajmsa koje je objavljeno u 05. marta 2009. Pismo je reakcija na tekst Vilijama Vokera ‘Različito mišljenje o Srbiji’ objavljenog 24.februara 2009.

Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska, 06.03.2009

+++

Podrška Tadiću*

Poštovani g. Uredniče,

Kao čovek koji je često javno ustajao protiv represije i korupcije režima Slobodana Miloševića, osećam da moram da odgovorim na krajnje prekomeran i fantastičan prikaz sukoba koji je izbio 1999. g. u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija. [„Drukčije mišljenje iz Srbije 24. februara].

Niko ne treba da umanjuje Miloševićevu odgovornost. Ali sakupljati sve moguće grozne nedokazane optužbe koje ljudska zloća može da izmisli pa njima zasipati Srbiju i sve Srbe zajedno, čak u većoj meri nego što se to čini sa samim Miloševićem, to je nešto sasvim drugo. Ja sam živeo na Kosovu u to doba i još uvek na njemu živim. Bio sam neposredan očevidac svega što se dešavalo pre, za vreme i posle rata koji je NATO vodio protiv moje zemlje i znam šta se nije dogodilo.

Voker govori o terorističkoj OVK kao o „majušnoj grupi“ boraca protiv ?sistematskog silovanja, pljačkanja i ubijanja? itd. Kosovskih Albanaca. Međutim nije bilo rasprostranjenog nasilja pre 1996. Kada je OVK napala srpske izbeglice (žrtve hrvatske operacije ?Oluja? iz 1995. kada je Srpska Krajina opustela) i jugoslovensku policiju i poubijala poštare, šumare i druge ?kolaboratere? albanske narodnosti, često na oči njihovih porodica.

Nije nimalo manje lažna tvrdnja Vokerova da je „milion Albanaca izbačeno iz svojih domova i sela i transportovano u stočnim vagonima ili primorano da peške ode u izgnanstvo“. Ali do glavne jugoslovenske ofanzive protiv OVK i bekstva velikog broja Albanaca, od kojih su mnogi našli utočište u Srbiji, ili u srpskim manastirima i crkvama, došlo je tek kad je bilo očigledno da je bombardovanje od strane NATO neizbežno. Čak ni bolesna mašta ondašnje propagande nije zabeležila ništa ni nalik na „stočne vagone“ što moramo uzeti kao Vokerov smišljen pokušaj da prikači ?nacističko? obeležje na nas Srbe.

Što se tiče Vokerove tvrdnje da on štiti ljudska i građanska prava Srba na Kosovu molimo vas da nas poštedite takve hipokrizije! Nasilje za koje Voker optužuje Srbe je upravo ono što je OVK učinila nad Srbima i to u takozvano mirno doba, posle završetka vojnih dejstava. Dve trećine moje pastve je etnički očišćeno sa Kosova i Metohije srazmerno više nego što je bilo Albanaca koji su bežali od rata. Deset godina kasnije srpske izbeglice ne mogu da se bezbedno vrate na svoja ognjišta. A oni Srbi koji su ostali ne mogu da iziđu iz svojih enklava bez straha od napada. Eto kakva su srpska prava koja Voker štiti.

Na kraju, mada se ne slažem uvek sa Predsednikom Srbije Borisom Tadićem, o tome kako je najbolje braniti srpski suverenitet teritorijalni integritet, mi se slažemo da Kosovo jeste i uvek će ostati integralan i neodvojiv deo naše zemlje. Vokerovi napadi na nekog koji nikad i ničim nije podržavao Miloševića, i za koga se čak može smatrati da je suviše prijateljski nastrojen prema anti-srpskim zemljama, mogu samo da se protumače kao nastavak kolektivne demonikzacije svih Srba.

Episkop raško-prizrenski

i kosovsko-metohijski

+ Artemije

Izvor: Washington Times

* Po pravilima lista Vašington Tajmsa naslove otvorenih pisama određuje uredništvo lista a ne autor teksta

preneto sa: Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska, 06.03.2009