logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    577 пута прочитано    Датум: 6.03.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Sad te ima, a onda te nema!Tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji predložile su 4. marta 2009. godine Vladi Republike Srbije da privremeno povuče Predlog zakona o zabrani diskriminacije, radi

izvor: spc.rs
+++

preispitivanja i poboljšanja. U dosadašnjem stanju Predlog je neprimenljiv, ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava, i protivreči samom sebi. Zalaganjem za izmene i preciziranja teksta Predloga, tradicionalne Crkve i verske zajednice se, između ostalog, zalažu za postizanje takve prihvaćenosti ovog propisa koja će biti garant njegove pune primene u praksi.

Tradicionalne Crkve i verske zajednice pozdravljaju mudru odluku Vlade da pomenuti Predlog bude povučen na doradu.

Osnovni nedostatak Predloga zakona o kome je reč jeste to što može dovesti do kolizije između nekih od prava kojima se taj Predlog bavi i prava na slobodno posedovanje i izražavanje verskih uverenja, propovedanje verskih učenja i zaštitu moralnih vrednosti. Na taj način bi bila dovedena u pitanje primena niza odredbi predloženog zakona.

Iz teksta Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj tradicionalne crkve i verske zajednice posebno interesuju članovi 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), 9. (Sloboda misli, savesti i veroispovesti), 10. (Sloboda izražavanja), i 12. (Pravo na sklapanje braka), jasno proističe međusobna uslovljenost i povezanost različitih prava. Član 17. (Zabrana zloupotrebe prava) Konvencije sadrži odredbu koja na generalni način ide u istom pravcu: „Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom.”

O povezanosti i međusobnoj uslovljenosti ljudskih prava, a to su prava kod čijeg uživanja ne bi smelo da bude diskriminacije, po mišljenju tradicionalnih Crkava i verskih zajednica nije dovoljno vođeno računa, pa se čini da su neka od tih prava umesto u odnos međusobne komplementarnosti stavljena u odnos kolizije ili moguće kolizije. Primera radi, iz teksta Predloga nije jasno da li se nekim od njegovih odredbi ograničava pravo Crkava i verskih zajednica da u okviru svoje aktivnosti propovedaju tradicionalne vrednosti, poput tradicionalnih porodičnih vrednosti i braka upravo onakvog kako je on definisan u članu 12. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji kao jedno od ljudskih prava predviđa i pravo na sklapanje braka i koji glasi: „Od trenutka kada postanu sposobni za brak, muškarac i žena imaju pravo da stupe u brak i zasnuju porodicu prema nacionalnim zakonima kojima se reguliše ostvarivanje ovog prava.”

Činjenica da su sve tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji iskazale svoju zabrinutost zbog mogućih štetnih posledica nedovoljne određenosti odredbi Predloga zakona o zabrani diskriminacije, pokazatelj je najpre toga da stvarnih razloga za ovu zabrinutost ima, a zatim i toga da nijedna tradicionalna Crkva i verska zajednica u ovoj situaciji ne gleda samo svoje interese i položaj već da sve zajedno pokušavaju da zaštite opšti interes i vrednosti društva Srbije.

Povodom često isticanoga tvrđenja da je donošenje zakona o zabrani diskriminacije neophodno radi ispunjavanja uslova za dalje približavanje Evropskoj uniji, ukazujemo na to da neke od tradicionalnih Crkava i verskih zajednica sa prostora Srbije postoje i čak i predstavljaju najznačajnije i najuticajnije institucije ove vrste u nizu država članica Evropske unije koje su usvojile u celini važeći acquis communautaire – pravo evropskih zajednica – i koje poseduju antidiskriminacionu regulativu koja je u potpunosti u skladu sa evropskim i sa širim međunarodnim standardima. Crkve i verske zajednice o kojima je reč nemaju primedbe na antidiskriminacionu regulativu u tim zemljama, uklopljenu u međunarodne propise i acquis communautaire, kakve imaju u odnosu na Predlog zakona o zabrani diskriminacije za koji je traženo da privremeno bude povučen iz procedure u Narodnoj skupštini. Ovo je jasan pokazatelj da modifikacije za koje smatramo da treba da budu unete u Predlog zakona o zabrani diskriminacije nikako neće otežati dalje uključivanje Srbije u evropske integracione procese već upravo suprotno.

Predlog ne pristupa pojedinim problemima diskriminacije saglasno njihovoj težini, kako u Evropi tako i u Srbiji. Na primer, dok su na uporednom planu česti primeri da polnoj diskriminaciji budu posvećeni posebni akti – zakoni, direktive EU i slično

- Predlog tom problemu posvećuje jednaku pažnju kao diskriminaciji na osnovu „seksualne orijentacije” i „rodnog identiteta”, što su lične sklonosti koje se u mnogim međunarodnim dokumentima i zakonima razvijenih država uopšte i ne pominju izričito. Antidiskriminacioni Protokol 12. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ne nabraja izričito ove lične sklonosti kao moguće osnove diskriminacije, dok Amsterdamski ugovor samo pominje seksualnu orijentaciju.

Predlog je sam sebi protivrečan. Na primer, dok u članu 3, stav 3, zabranjuje vršenje prava utvrđenih zakonom „protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se povrede ili ograniče prava drugih”, u članu 45. se uspostavlja objektivna odgovornost za neposrednu diskriminaciju, dakle bez obzira na krivicu počinioca. Kako u tom slučaju da se dokaže da je neko pravo garantovano ovim Predlogom vršeno protivno cilju kome je priznato ili s namerom da se povrede prava drugih?

Ukidanjem pretpostavke nevinosti i prebacivanjem tereta dokazivanja na tuženog, Predlog zaoštrava situacije u kojima se preklapaju osnovna ljudska prava.

Pojedini komentari nekih državnih zvaničnika i javnih ličnosti, pojedinih medija i izvesnih nevladinih organizacija povodom ovog Predloga i povodom stava Crkava i verskih zajednica o njemu mogu se sagledati kao vid diskriminacije usmerene protiv tradicionalnih Crkava i verskih zajednica, kao i vid širenja mržnje prema njima. To naročito važi za optužbe da su tradicionalne Crkve i verske zajednice protivnici ispunjavanja uslova za belu Šengen-listu. U situaciji kada se kasni sa usvajanjem čitavog paketa zakona koji su uslov za ukidanje viza građanima Srbije, imenovati Crkve i verske zajednice kao odgovorne za to kašnjenje nedobronamerno je i predstavlja pokušaj prebacivanja odgovornosti.

Tradicionalne Crkve i verske zajednice se po pravilu ne mešaju u poslove države, što je očigledno na primeru ovog Predloga: nadležni državni organi, kojima je veoma dobro poznata uzdržanost Crkava i verskih zajednica u odnosu na politička pitanja, propustili su da konsultuju crkve i verske zajednice.

Prirodno je da Crkve i verske zajednice imaju pravo i mogućnost da iznesu stav o propisu koji bi trebalo da ima za cilj, između ostalog, zabranu diskriminacije kod uživanja verskih sloboda i zabranu diskriminacije po osnovu verske pripadnosti. Ako se zna da je Predlog pisan zajedno sa grupom udruženjâ građana, neophodno bi bilo da se o tom pitanju uspostavi saradnja i sa tradicionalnim Crkvama i verskim zajednicama, kojima pripada 95% građana Srbije.

Podsećamo da među ljudskim pravima i osnovnim slobodama značajno mesto zauzimaju verske slobode, zaštićene članom 18. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, članom 18. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 9. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Verska pripadnost je jedan od najznačajnijih osnova nedopuštene diskriminacije koju zabranjuju član 2. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, član 2. stav 1, član 4. i članovi 24-26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, član 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, član 14. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokol 12 uz tu Konvenciju, kao i niz drugih odredbi međunarodnih ugovora i nacionalnih ustava i zakona. Osim toga, u članu 20. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima sadržana je zabrana širenja verske mržnje, dok član 13. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima propisuje obavezu, prilikom obrazovne aktivnosti, razvijanja razumavanja, tolerancije i prijateljstva među verskim grupama, kao i pravo na organizovanje verskog obrazovanja.

Apel tradicionalnih Crkava i verskih zajednica za preispitivanje Predloga nije predstavljao napad na bilo koga, ali je ipak izazvao kontranapad kome je u medijima dato više prostora i značaja nego svim ostalim događajima. To pokazuje da je komunistički teror, naročito prema veri, ostavio teške posledice na društvo. Nadamo se da će unapređeni Zakon o zabrani diskriminacije, i uopšte dalje napredovanje Srbije ka evropskim vrednostima i integracijama, izlečiti Srbiju od posledicâ totalitarnog terora i ideoloških predubeđenja.

Episkop bački dr Irinej, s.r.
(Srpska Pravoslavna Crkva)

Monsinjor dr Andrija Kopilović, s.r.
(Katolička Crkva)

Reis-ul-ulema Adem Zilkić, s.r.
(Islamska zajednica Srbije)

Biskup mr Samuel Vrbovski, s.r.
(Slovačka Evangelička Crkva)

Biskup Ištvan Čete-Semeši, s.r.
(Hrišćanska Reformatska Crkva)

Superintendent Arpad Dolinski, s.r.
(Hrišćanska Evangelička Crkva)

Rabin Isak Asiel, s.r.
(Jevrejska zajednica Srbije)


Dostavlja: Episkop bački Irinej

izvor: spc.rs; Dana 6. mart 2009

6. mart 2009 – 18:40





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo