logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    577 пута прочитано    Датум: 6.03.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Sad te ima, a onda te nema!Tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji predložile su 4. marta 2009. godine Vladi Republike Srbije da privremeno povuče Predlog zakona o zabrani diskriminacije, radi

izvor: spc.rs
+++

preispitivanja i poboljšanja. U dosadašnjem stanju Predlog je neprimenljiv, ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava, i protivreči samom sebi. Zalaganjem za izmene i preciziranja teksta Predloga, tradicionalne Crkve i verske zajednice se, između ostalog, zalažu za postizanje takve prihvaćenosti ovog propisa koja će biti garant njegove pune primene u praksi.

Tradicionalne Crkve i verske zajednice pozdravljaju mudru odluku Vlade da pomenuti Predlog bude povučen na doradu.

Osnovni nedostatak Predloga zakona o kome je reč jeste to što može dovesti do kolizije između nekih od prava kojima se taj Predlog bavi i prava na slobodno posedovanje i izražavanje verskih uverenja, propovedanje verskih učenja i zaštitu moralnih vrednosti. Na taj način bi bila dovedena u pitanje primena niza odredbi predloženog zakona.

Iz teksta Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, u kojoj tradicionalne crkve i verske zajednice posebno interesuju članovi 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), 9. (Sloboda misli, savesti i veroispovesti), 10. (Sloboda izražavanja), i 12. (Pravo na sklapanje braka), jasno proističe međusobna uslovljenost i povezanost različitih prava. Član 17. (Zabrana zloupotrebe prava) Konvencije sadrži odredbu koja na generalni način ide u istom pravcu: „Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava i sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od one koja je predviđena Konvencijom.”

O povezanosti i međusobnoj uslovljenosti ljudskih prava, a to su prava kod čijeg uživanja ne bi smelo da bude diskriminacije, po mišljenju tradicionalnih Crkava i verskih zajednica nije dovoljno vođeno računa, pa se čini da su neka od tih prava umesto u odnos međusobne komplementarnosti stavljena u odnos kolizije ili moguće kolizije. Primera radi, iz teksta Predloga nije jasno da li se nekim od njegovih odredbi ograničava pravo Crkava i verskih zajednica da u okviru svoje aktivnosti propovedaju tradicionalne vrednosti, poput tradicionalnih porodičnih vrednosti i braka upravo onakvog kako je on definisan u članu 12. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji kao jedno od ljudskih prava predviđa i pravo na sklapanje braka i koji glasi: „Od trenutka kada postanu sposobni za brak, muškarac i žena imaju pravo da stupe u brak i zasnuju porodicu prema nacionalnim zakonima kojima se reguliše ostvarivanje ovog prava.”

Činjenica da su sve tradicionalne Crkve i verske zajednice u Srbiji iskazale svoju zabrinutost zbog mogućih štetnih posledica nedovoljne određenosti odredbi Predloga zakona o zabrani diskriminacije, pokazatelj je najpre toga da stvarnih razloga za ovu zabrinutost ima, a zatim i toga da nijedna tradicionalna Crkva i verska zajednica u ovoj situaciji ne gleda samo svoje interese i položaj već da sve zajedno pokušavaju da zaštite opšti interes i vrednosti društva Srbije.

Povodom često isticanoga tvrđenja da je donošenje zakona o zabrani diskriminacije neophodno radi ispunjavanja uslova za dalje približavanje Evropskoj uniji, ukazujemo na to da neke od tradicionalnih Crkava i verskih zajednica sa prostora Srbije postoje i čak i predstavljaju najznačajnije i najuticajnije institucije ove vrste u nizu država članica Evropske unije koje su usvojile u celini važeći acquis communautaire – pravo evropskih zajednica – i koje poseduju antidiskriminacionu regulativu koja je u potpunosti u skladu sa evropskim i sa širim međunarodnim standardima. Crkve i verske zajednice o kojima je reč nemaju primedbe na antidiskriminacionu regulativu u tim zemljama, uklopljenu u međunarodne propise i acquis communautaire, kakve imaju u odnosu na Predlog zakona o zabrani diskriminacije za koji je traženo da privremeno bude povučen iz procedure u Narodnoj skupštini. Ovo je jasan pokazatelj da modifikacije za koje smatramo da treba da budu unete u Predlog zakona o zabrani diskriminacije nikako neće otežati dalje uključivanje Srbije u evropske integracione procese već upravo suprotno.

Predlog ne pristupa pojedinim problemima diskriminacije saglasno njihovoj težini, kako u Evropi tako i u Srbiji. Na primer, dok su na uporednom planu česti primeri da polnoj diskriminaciji budu posvećeni posebni akti – zakoni, direktive EU i slično

- Predlog tom problemu posvećuje jednaku pažnju kao diskriminaciji na osnovu „seksualne orijentacije” i „rodnog identiteta”, što su lične sklonosti koje se u mnogim međunarodnim dokumentima i zakonima razvijenih država uopšte i ne pominju izričito. Antidiskriminacioni Protokol 12. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ne nabraja izričito ove lične sklonosti kao moguće osnove diskriminacije, dok Amsterdamski ugovor samo pominje seksualnu orijentaciju.

Predlog je sam sebi protivrečan. Na primer, dok u članu 3, stav 3, zabranjuje vršenje prava utvrđenih zakonom „protivno cilju u kome su priznata ili sa namerom da se povrede ili ograniče prava drugih”, u članu 45. se uspostavlja objektivna odgovornost za neposrednu diskriminaciju, dakle bez obzira na krivicu počinioca. Kako u tom slučaju da se dokaže da je neko pravo garantovano ovim Predlogom vršeno protivno cilju kome je priznato ili s namerom da se povrede prava drugih?

Ukidanjem pretpostavke nevinosti i prebacivanjem tereta dokazivanja na tuženog, Predlog zaoštrava situacije u kojima se preklapaju osnovna ljudska prava.

Pojedini komentari nekih državnih zvaničnika i javnih ličnosti, pojedinih medija i izvesnih nevladinih organizacija povodom ovog Predloga i povodom stava Crkava i verskih zajednica o njemu mogu se sagledati kao vid diskriminacije usmerene protiv tradicionalnih Crkava i verskih zajednica, kao i vid širenja mržnje prema njima. To naročito važi za optužbe da su tradicionalne Crkve i verske zajednice protivnici ispunjavanja uslova za belu Šengen-listu. U situaciji kada se kasni sa usvajanjem čitavog paketa zakona koji su uslov za ukidanje viza građanima Srbije, imenovati Crkve i verske zajednice kao odgovorne za to kašnjenje nedobronamerno je i predstavlja pokušaj prebacivanja odgovornosti.

Tradicionalne Crkve i verske zajednice se po pravilu ne mešaju u poslove države, što je očigledno na primeru ovog Predloga: nadležni državni organi, kojima je veoma dobro poznata uzdržanost Crkava i verskih zajednica u odnosu na politička pitanja, propustili su da konsultuju crkve i verske zajednice.

Prirodno je da Crkve i verske zajednice imaju pravo i mogućnost da iznesu stav o propisu koji bi trebalo da ima za cilj, između ostalog, zabranu diskriminacije kod uživanja verskih sloboda i zabranu diskriminacije po osnovu verske pripadnosti. Ako se zna da je Predlog pisan zajedno sa grupom udruženjâ građana, neophodno bi bilo da se o tom pitanju uspostavi saradnja i sa tradicionalnim Crkvama i verskim zajednicama, kojima pripada 95% građana Srbije.

Podsećamo da među ljudskim pravima i osnovnim slobodama značajno mesto zauzimaju verske slobode, zaštićene članom 18. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, članom 18. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i članom 9. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Verska pripadnost je jedan od najznačajnijih osnova nedopuštene diskriminacije koju zabranjuju član 2. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, član 2. stav 1, član 4. i članovi 24-26. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, član 2. stav 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, član 14. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i Protokol 12 uz tu Konvenciju, kao i niz drugih odredbi međunarodnih ugovora i nacionalnih ustava i zakona. Osim toga, u članu 20. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima sadržana je zabrana širenja verske mržnje, dok član 13. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima propisuje obavezu, prilikom obrazovne aktivnosti, razvijanja razumavanja, tolerancije i prijateljstva među verskim grupama, kao i pravo na organizovanje verskog obrazovanja.

Apel tradicionalnih Crkava i verskih zajednica za preispitivanje Predloga nije predstavljao napad na bilo koga, ali je ipak izazvao kontranapad kome je u medijima dato više prostora i značaja nego svim ostalim događajima. To pokazuje da je komunistički teror, naročito prema veri, ostavio teške posledice na društvo. Nadamo se da će unapređeni Zakon o zabrani diskriminacije, i uopšte dalje napredovanje Srbije ka evropskim vrednostima i integracijama, izlečiti Srbiju od posledicâ totalitarnog terora i ideoloških predubeđenja.

Episkop bački dr Irinej, s.r.
(Srpska Pravoslavna Crkva)

Monsinjor dr Andrija Kopilović, s.r.
(Katolička Crkva)

Reis-ul-ulema Adem Zilkić, s.r.
(Islamska zajednica Srbije)

Biskup mr Samuel Vrbovski, s.r.
(Slovačka Evangelička Crkva)

Biskup Ištvan Čete-Semeši, s.r.
(Hrišćanska Reformatska Crkva)

Superintendent Arpad Dolinski, s.r.
(Hrišćanska Evangelička Crkva)

Rabin Isak Asiel, s.r.
(Jevrejska zajednica Srbije)


Dostavlja: Episkop bački Irinej

izvor: spc.rs; Dana 6. mart 2009

6. mart 2009 – 18:40





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo