Вести

Moćnici bliski vlastima u Srbiji nemilice rasipaju državne pare, dok je sirotinja prinuđena da živi u zgradama koje svakog trenutka mogu da se sruše.

+++

Sa „srpskog Davosa“ na Kopaoniku predsednik Srbije Boris Tadić poslao je poruku da će građani usled ekonomske krize morati da stegnu kaiš, i da će ove godine morati da zaborave na skupa letovanja. Ovu izjavu očigledno mogu da razumeju samo „predsednikovi ljudi“ jer su većini žitelja Srbije takva letovanja teško dostupna, a našim ljudima s Kosova i Metohije, koji nisu daleko od istog tog Kopaonika i po kojima ovih dana padaju tavanice i nemaju gde da žive – misaona imenica.
Niko se od zvaničnika, bar u pauzi za skijanje, nije setio da pomene 35 porodica, stanare zgrade u Kosovskoj Mitrovici koja se u sredu ujutru srušila zbog dotrajalosti. Objekat je proglašen neuseljivim još 1995. godine, ali ti ljudi nisu imali gde da se odsele. Srbiji je Kosovo najvažniji državni prioritet, ali ako se ovako stvari postave, ispada da nisu i obični ljudi koji u pokrajini žive.

Nepravedna raspodela

Radenković pozitivno ocenjuje potez države da ispita socijalna primanja na Kosovu i Metohiji, a kada je reč o smanjenju novčane pomoći, on kaže da „neke stvari funkcionišu virtuelno“.

– Vreme je da se sazna ko gde radi i kolika su mu primanja. Kada je reč o ukidanju dodatka, problem je u tome što mnoge stvari nisu bile kako treba. Ja sam za socijalnu pravdu i mislim da nije isto ako neko dobija platu, a ne radi, i učitelju koji na Brezovici drži nastavu, a svaki dan mu kamenuju učionicu! NJemu bih dao mnogo, mnogo više – kaže Radenković.

Ovaj poslanik u Skupštini smatra i da deo odgovornosti snosi i međunarodna zajednica koja za sve ovo vreme nije uspela da se pobrine o povratku 200.000 ljudi koji na Kosmetu imaju kuće i imanja, a koja danas žive kao raseljena lica.

U Kosovskoj Mitrovici građene su nove zgrade, ali kako neki Mitrovčani kažu uvek su stanove dobijali „neki drugi“, a ne najsiromašniji. Jednu od njih sagradio je i grad Beograd, sa 44 miliona dinara, koja čak nosi naziv „Beograđanka“. Stanovi su bili namenjeni za 24 porodice koji su nakon nemilih događaja iz marta 2004. morali da napuste svoje domove. Međutim, među novinarima se i danas prepričava, da kada je pomoćnica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović, svečano predala ključeve, a svetla kamera se pogasila, da se ipak ispostavilo da u svim stanovima nisu baš ti najsiromašniji, već kako kažu „rođaci i prijatelji“.

Čekali da zgrada padne?

Petrović kaže da je zgrada koja se srušila najstarija u Mitrovici, te da je o njenom održavanju trebalo da brine skupština stanara, koja je oformljena tek nakon što se objekat strušio.

– Stanari su se žalili nekoliko puta i tražili pomoć. Međutim, s obzirom na stanje u kojem je zgrada bila, jedino što je preostalo je da se sruši, ljudi isele, i da se sagradi nova – kaže Petrović i dodaje (bez želje da bude pristrasan), da se u „vladi Vojislava Koštunice još i gradilo, a da ovi danas ni ne obećavaju“.

LJubiša Petrović, zamenik predsednika opština Kosovska Mitrovica, tvrdi da takvih primedaba uvek ima, ali da one nisu realne.

– Kada imate zgradu od 30 stanova, na konkurs se prijavi oko 700 ljudi. Normalno je da oni budu nezadovoljni. Takođe, vladajuća koalicija (SRS i DSS) je na izborima dobila oko 70 odsto, pa je, takođe, logično da i među onima koji su konkurisali bude naših glasača. Nama je stiglo nekoliko prijava povodom raspodele stanova, ali su one potpuno bezazlene – kaže Petrović.

Danas, međutim, kažu vlada kriza. Zbog nje je smanjen budžet Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ali im je i cilj, kažu u Ministarstvu, da se konačno raščisti ko gde radi na Kosmetu, koliku platu prima i za šta. Takva odluka vlasti je izazvala seriju protesta. Poslednji u nizu – „Sit gladnom ne veruje“ u Kosovskoj Kamenici, gde je zatraženo da se stane na put „politici ličnih i porodičnih interesa“.

Traže bar minimalce

Protestanti u Kosovskoj Kamenici, socijalno ugroženi i oni koji nemaju nikakva primanja, uputili su vlastima u Srbiji zahtev za pomoć. Od državnih institucija traže da se svim punoletnim građanima ubuduće uplaćuju minimalna primanja, kao i da se privatnim zanatlijama koji su od 1999. imali status zaposlenih i izmirivali obaveze prema državi, poveže radni staž i da oni budu na minimalcu. Oni traže i da se svi koji su do sada primali kosovski dodatak vrate „na 100 odsto plate“, kako bi taj višak mogao da se raspodeli onima koji nemaju primanja. Podršku okupljenima pružio je i predsednik opštine Kosovska Kamenica Boban Je¸vtić, koji je kazao da nije siguran da li je moguće ispunjavanje svih njihovih zahteva, ali da ih on podržava, jer su legitimni.

– Već deset godina unazad do zaposlenja dolaze samo isti ljudi – oni koji imaju nekog na položaju. Od izbora do izbora menjala su se rukovodstva u opštinskim strukturama i svako je vodio svoju porodičnu, rodbinsku i birokratsku politiku, dok na obične, nezaposlene ljude niko nije mislio – kaže Srđan Dimitrijević, član inicijativnog odbora, i dodaje da „neki imaju i po tri ili četiri primanja, a drugi su na rubu egzistencije“.
Poslanik SPS-a iz Prištine Dejan Radenković, inače zamenik skupštinskog Odbora za Kosmet, svojevremeno je žestoko kritikovao Ministarstvo, na čijem je čelu bio DSS-ovac Slobodan Samardžić, za rasipanje više od 29 miliona dinara. Radenković kaže da mu kao ekonomisti mnoge stvari nisu jasne, a posebno to da se na izgradnju prostorija Ministarstva u Mitrovici potroši 10 miliona dinara.

Stanari u motelima

Zamenik predsednika opštine Kosovska Mitrovica LJubiša Petrović kaže da je lokalna samouprava zbrinula sve koji su ostali bez krova nad glavom prilikom rušenja zgrade u tom gradu i da će od države tražiti da napravi novu.

– Naša je obaveza bila da rešimo to pitanje, i najugroženije, njih 15, koji nisu imali ni rođake, ni prijatelje u gradu, smo smestili u motele. Petoro studenata koji su živeli u toj zgradi, smo smestili u studentski dom. Pravimo socijalnu kartu stanara, i neophodnu dokumentaciju, koju ćemo proslediti vlastima u Beogradu uz molbu da sagrade novu zgradu. Smatramo da to treba da urade, baš zbog toga šta Mitrovica predstavlja za Kosovo i Srbiju – objašnjava Petrović.

– Zgrada u Kosovskoj Mitrovici nije jedini slučaj da Srbi žive u lošim uslovima. Novac se jeste nesrazmerno i neplanski trošio. Zato smo tražili izveštaje kako je potrošen novac iz tog Ministarstva, kao i iz Fonda za Kosovo i Metohiju. Kao što rekoh, meni neke stvari tu nisu jasne. Prethodno ministarstvo je raspolagalo fondom od između pet i šest milijardi dinara. I neverovatno mi je da se deo tog novca troši na marketinške usluge, oglase i bilborde, a ne na krov nad glavom – kaže Radenković.

Jelena L. PETKOVIĆ; VESTI, 06.03.2009