logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: Часлав М.Дамјановић    598 пута прочитано    Датум: 2.03.2009    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Krst časni!Злочин једног Календара? Или злочин Крсташких Похода? Епископ СПЦ Иринеј Добријевић обзнанио је на дан 17. фебруара 2009. године енциклику

Часлав М. Дамјановић, 01.03.2008

+++

”Поводом расколничке делатности самовољног штампања тзв. Српског православног календарa”. (Извор: Епархија аустралијско-новозеландска, 17. фебруара 2009, 8:35)

Неважно је зашто је Епископ Добријевић чекао дуже од три месеца да тек данас ”осуди” Календар – значајно је да је својим антиправославним квази-теолошким резоновањем у овој енциклики он сам открио изопаченост сопствене јереси у ”служби нечастивом”.

Мото енциклике је цитат из Беседе Светог Иринеја Лионског, ”Против јереси”, (IV 23, 7): ”Бог ће ”судити оне који стварају расколе, јер су празни од љубави Божје, и гледају своју корист, а не јединство Цркве, и због малих и ситних разлога расецају велико и славно тело Христово. Они колико је до њих, уништавају Цркву; говоре о миру, а стварају рат; заиста, цеде комарца и камилу гутају (Мт. 23, 24). Никакав успех они не могу тиме постићи, колику штету наносе расколом. Бог ће судити и свима који су изван истине, то јест изван Цркве”.” Затим следи енциклика:

”Сви чланови свете Цркве позвани су да се угледају на Христа, да његов божански лик, ту сушту Љубав, уткају у себе како би скупа са великим апостолом Павлом могли ускликнути: Не живим више ја, него живи Христос у мени (Гал. 2,20). Заиста, сви су позвани да се труде да протерују из свог бића егоизам и самовољу како би се у човека уселио Дух Свети и обитавао сам Христос, тј. Љубав (ср. I Јв. 4, 7-21).”

Пошто је већ из увода очигледно да Епископ Добријевић умишља себе оним у којем ”живи Христос” – те да му то наводно даје право да чини оно што чини – анализираћемо шта то он чини у име тог умишљеног права.
Анатемише православце зато што их мрзи због њихове политичке оријентације и искрене оданости Православљу! Изгања их, забрањује им право на молитву у цркви, закатанчује им храмове, отима од православаца труд зноја њиховог… а труд зноја тих прогањаних православаца, који је увек у славу Исусове Истине – Епископ им отима – наводно – у име Исусове Истине!

Пошто он једини наводно не примећује гадост своје лажи – очигледно је да се претвара. Претварање поготово доказује чињеница да он набеђује православце да су расколници – иако је он стварни расколнички антихрист – јер их изгања. Такво претварање је кривоклетство! Насупрот Исусу који је Истину доказивао делима – Епископ делима доказује своју болесну илузију којом узурпира Исусово име – јер Исус није храбрио своје ученике да се свете него да проповедају Истину борећи се за душу и праведника и неправедника.

Насупрот Епископовом нечастивом манипулисању Христом и апостолом Павлoм зато да би прикрио сопствену злобу, осионост и приврженост кривоклетству – типичне за римокатоличку јерес – Православље јесте Љубав која ”никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће и умукнути, разума ако ће и нестати, вели Павле апостол Христов” – зато Православље опстаје – ”јер Бог је Љубав”, како закључује Свети Николај Велимировић. (”Вера Христова је искуство а не људско мудровање”) Наравно, не мора се бити ни дипломирани теолог, нити набифловани верски аналитичар, па чак ни званични патријаршијски психоаналитичар – довољно је бити поштен, одан и разборит Православац да се схвати да је Николајево православно тумачење погубно по смућени дух Епископа Добријевића и његове камариле у православним мантијама.

Ти који анатемишту и прогањају православце према томе су заиста они који су ”празни од љубави Божје”, заиста они који ”гледају своју корист, а не јединство Цркве”, заиста они којима ће ”Бог судити” јер нису само ”изван истинe” већ су заиста и ”изван Цркве”!

Које Цркве?
”Чим је Богочовек за Светог Саву постао највиша вредност”, каже Свети Јустин Ћелијски, Свети Сава је ради Исуса ”оставио све своје дотадашње највише вредности – оца, мајку, браћу, отаџбину, богатство, царство” зато јер је у Исусу ”нашао све божанско”, и зато је ”као и апостол Павле све остало сматрао за трице, ”само да Христа добије и да се нађе у њему” – а Епископ Добријевић и они који га подржавају заиста куже православне мантије – јер су заиста расколници и најмљени отпадници и од Православља и од наше Цркве – јер се у име Правог Славља Духа Господњег не прогања, не мрзи, не свети – то се чини само у име Цркве којом заиста влада – ”егоизам и самовоља” – а Епископ Добријевић, иако заогрнут мантијом Савине Цркве – доказује баш ”егоизам и самовољу”:

Његова такорећи лудачки распомамљена омамљеност анатемисањем православаца доказује да његов сопствени ”егоизам и самовоља” нису произашали из православне духовности – која очигледно у њему уопште не постоји – него из оног фанатизма због којих се ”јересима опхрвана” римокатоличка ”религиозна заједница” ”одвојила” од Правог Славља – из фанатизма којим је временом тонула све дубље у ”заблуде” од којих је најсветогрднија сматрати себе, попут папе, ”бискупом Цркве Божије”! Пошто ова илузија нечастивог наравно годи човековој слабости, типично је за слабачке карактере попут Добријевићевог и оних који га подржавају из Београда и Рима, да своју садистичку изопаченост иживљавају над наводним ”шизматицима” лажно оптуженим за ”раскол и јерес”!
Изопаченост Епископа Добријевића идентификује се са чувеном папском енцикликом ”Vox in excelso” у којој је само оним учесницима концила којима је дозвољено да говоре – дозвољено да кажу само оно што им је дозвољено да кажу. Тако на пример у енциклики ”Бог није Бог нереда, него мира”, Епископ Добријевић оптужује православце за насиље над протојерејем-ставрофором Миодрагом Перићем – а православци тврде супротно! Дакле, зашто би њему веровали уместо огромној већини верника кад он тврди да је ”грандиозни храм Светог Саве био оба дана тесан да прими све православне Србе” – а на фотографијама Храм – зјапи празан?

Како да му верујемо кад му је у поменутој енциклики одједанпут свака друга реч ”Свети Сава” и ”Светосавље”, па се усудио да једанпут помене чак и ”Јадовно” – кад је очигледно да то чини само зато што је схвативши шта православци бране од њега – сада почео да помиње Светог Саву – кога је закатанчио – и да својим помињањем опогањује великомученике Јадовна – које су његови сатрапи искључили из молитве – само као изговор да би могао да стварне Светосавце прогласи – ”тобожњим светосавцима”!

”Да ли су то дела Цркве као чувара Божијег Откровења?”
Лаж је светогрђе, а ”Љубав без Истине је потпуно без своје суштине” – јер Црква ”која Вас истински љуби, која истински брине о Вашем вечном спасењу – не прогања вернике и не напушта их у таму бескорисних догми екуменских ”теолошких дијалога”.” (Писмо Митрополита Серафима Пирејског Његовој еминенцији бискупу Франциску Папаманолису у Сиросу, 25. октобра 2007)

А у својој енциклики о Календару Епископ Добријевић наставља:

”И ми смо данас сведоци да се у последње време удружују људи који, не само да се не труде да живе хришћански и у Љубави, већ су се у потпуности ставили у службу нечастивог покушавајући да поцепају ризу Христову и изнутра уруше свету Цркву. Такви људи, сматрају да је Црква само институција и ништа више, па стварају своју сопствену институцију називајући је Црквом, а при том злоупотребљавају име, обележја и углед Српске православне цркве.”
Заиста… јесте у праву – он и они који ”злоупотребљавају име, обележја и углед Српске православне цркве” од Жиче до Мелбурна оптужују оне који заиста ”живе хришћански и у Љубави” – и који из дубоког духовног поштовања још од 1963. године подижу храмове у знак оданости баш тој Православној Љубави! Значи – они који су стварни расколници и узурпатори те Љубави, за које је, попут Ватикана, Црква ”само институција и ништа више” – оптужују православце да ”стварају своју сопствену институцију називајући је Црквом”!

Зашто?
Зато да би од православаца отели ”црквену имовину” и ставили је ”на лично располагање” Епископу Добријевићу – ”директору компаније коју је основао” зато ”да постане власник свих црквених имања у Аустралији”! (Примедбе Проперти Траста Слободне српске православне Цркве за Аустралију и Нови Зеланд на ”Саопштења за јавност” од 10/02/09 Епископа Иринеја Добријевића)

Лицемерје тог кривоклетства је прозрачно:

Епископ Добријевић користи православну мантију да оптужи православце које мрзи – а мрзи их зато што су ”четници”!

То је узурпација владичанског трона која га лишава права на звање Исусовог послужитеља – јер… шта је заправо ”Мисија” узурпаторa наше Цркве?

Њихова ”Мисија” је Крсташки Поход против Православља:

”Православни Срби су од самог почетка суживота са новим римокатоличким суседима како у аустријској Војној Крајини тако и у Цивилној Хрватској-Славонији и млетачкој (од 1815. г. аустријској) Далмацији доживљавали свакодневне организоване нападе римокатоличког прозелитизма (који је до дана данашњег легализован од стране римске Курије) на њихову ”шизматичку” веру, а све зарад ”спасења душа” залуталих ”шизматика”.” (Владислав Б. Сотировић, ”Злочином против геноцида”, Novinar.de, 17/02/2009)

”Парадоксално је али повесно истинито, да су Срби православци напуштали своја огњишта у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Србији, Македонији управо да би сачували ”вјеру прађедовску” – ”вера прађедовска” је Православље раног Хришћанства – ”али су се одмах након пресељења у хришћанску Аустрију и Млетачку Републику суочавали са насилним покушајима црквених и цивилних власти да их покатоличе и касније de facto похрвате.” (Исто)

Римокатолички прозелитизам, као вид денационализације и расрбљивања, који је био главни разлог српских миграцијa у XVIII веку – то је тачно оно што Епископ Добријевић чини у Аустралији! А пошто је у Хришћанском Правом Слављу, прозелитизам – превођење у другу веру зарад ”спасавања душа” – забрањен – зашто онда наша Црква – ако заиста јесте наша – дозвољава Епископу Добријевићу да под светом православном мантијом расрбљује аустралијске православце и чак да их анатемише проглашујући им душе за наводно ”неспасиве”?

Коме су то душе ”неспасиве” у хришћанској Истини Праштања и Покајања – кад искључиво Римокатоличка Инквизиција спаљује оне које је прогласила за ”шизматике” – зато што их мрзи?

Расистичка мржња – није Хришћанство!
Духовна суштина поклича ”За Крст Часни и Слободу Златну” била је далеко изнад очувања етно-националног идентитета – стварна суштина поклича је очување чистоте Правог Славља. Та духовна суштина доминира Српском Нацијом од раног прихватања Православља до Светог Саве, од Светог Саве до Косова, од Косова до Равне Горе и до ”српских новомученика из двадесетог века”, палих од усташког ножа, за које Митрополит Серафим Пирејски каже да смрћу мученичком ”осудише и унизише папски трон и вођу јереси, примата тог трона” (Писмо Митрополита Серафима Пирејског) – а сатрапи Епископа Иринеја избацише ове великомученике из молитве за спокој им души…
Духовна суштина поклича ”За Крст Часни и Слободу Златну” –очување чистоте Правог Славља – била је суштина и Слободне српске Светосавске православне Цркве у избеглиштву после Другог светског рата. Некадашњи изроди, из којих су се ископилили данашњи узурпатори – ту једину чисту српску православну цркву – лажно су прогласили ”расколничком”! Ти стварни расколници и данас пропагирају исту лаж – због исте мржње – јер се злочин расрбљивања Срба и ломљења кичме Србији може докрајчити само уништењем Светосавља – заправо Православља – за који циљ и јесу најмљени – зато се Епископ Добријевић данас ”баца блатом на целу нашу историјску прошлост од 1963. године па до данас”! (Примедбе Проперти Траста)

”У дијаспори, режимска верска комисија, преко 30 година и више из цркве нас је прогонила, верни народ завадила, цркве и црквена имања нам отимала, на судове нас изводила, из цркве избацивала, на нас пљувала и свакојаким именима нас називала…” али ”с вером у Бога и Светога Саву нису могли ни тада да нас заплаше да се одрекнемо наше Светосавске вере нити Видовданског и Равногорског идеала. Исто и сада, уз Божију помоћ, и помоћ Светог Саве неће моћи ни овог пута неки нови екуменисти и новотарци.” (Исто)

Анатемисањем оних који су се у избеглиштву чистом вером супротставили комунистичкој верској комисији и ”који се не дадоше заплашити и одбише да се одрекну своје вековне и Светосавске вере”, Епископ Добријевић наставља Римокатолички прозелитизам са којим су српске избеглице биле суочене у наводно хришћанској Аустрији и Млетачкој Републици, и наравно… наставља мржњу усташке секире.

Баш због тога је и ”заобишао” да се ”Црквено-Народни Сабор одржи у нашем манастиру како је било предвиђено у Предлогу о Помирењу” – зато да би ”обезважио и сам тај документ и довео у питање цело црквено помирење” (Исто) – значи, анатемише их под лажном оптужбом да су они расколници – исто као што је комунизам учинио 1963. године!

Та чињеница раскринкава данашње такозване новотарце:

Од Жиче, Цетиња и Београда све до Сиднеја – они који су заиста расколници – лажно оптужују православце за расколништво!

А ”Православље је постојало и пре појаве римокатолика, православни су живели и онда када римокатолицизам није ни постојао”. (Операција “Меморандум”, 9 део) Срби су примили Хришћанство у доба Православља за разлику од на пример Хрвата – који заправо нису ни примили Хришћанство – јер су тек вековима доцније примили Римокатолицизам! Савино учвршћење Правог Славља није само његова реакција на јачање Римокатолицизма и Латина – он је схватио да се под привидом Хришћанства Римокатолицизам и Латини развијају у сасвим супротном смислу од Хришћанства, у чему га потврђује негдашња и данашња безбожност Западне Европе и Ватикана. Њему је то било јасно јер су у Римокатолицизам ушле не само светогрдне девијације у односу на Господа и Његовог сина, и не само у односу на Свети Дух и Свето Тројство, већ и наказни култови попут Митраизма и слични култни утицаји са Блиског Истока ”који су се под маском да су библијски, иако су засновани на извитопереним тумачењима били заправо не само далеко од Хришћанства већ на сасвим супротном полу који је уствари обезбедио увлачење Антихриста у веру”. (Исто) Томе ће се доцније придружити и ”заблуда о новој догми безгрешног зачећа Богородице, обучена у облик догматске исправности коју је прогласио папа Пије IX, 1854. године.” (Писмо Митрополита Серафима Пирејског)

Зато Митрополит Серафим Пирејски пита:

”Због чега првих хиљаду година, ваша учења о јурисдикционом примату римског папе, његовој непогрешивости, о чистилишту, о куповини опроста, о складишту заслуга, о безгрешном зачећу, нису постојала?” (Исто)
И одговара – зато што је ”Једна, Света, Недељива Саборна и Апостолска Црква канонизовала и проповедала у задњих 20 векова – Црква Христова!” А то је ”она Црква првог миленијума, чији је непрекинути историјски континуитет Православна Саборна Црква”!

А ”одвајањем кроз познати раскол” римокатоличка ”религиозна заједница одвојила се од благодати Живога Бога, тумарајући од јереси до јереси, од заблуде до заблуде, искривљујући поруку спасења оваплоћеног Сина Божијег, свргнувши речима и делом оно што је успоставио Син и Логос Божији, својим недокучивим Крсним страдањем и својом пречистом Крвљу”, и закључује да ни ”Догма” те ”религиозне заједнице” нити ”теорија сестринских цркава” – ”немају ничег заједничког са Неподељеном Црквом Апостола, Светих Отаца и седам Васељенских Сабора.” (Исто)
Најбогохулније светогрђе јесте изопаченост Светог Тројства у тајним кодексима Ватиканових наводно ”мистериозних” догматских организација, по којима, пошто је та изопаченост наводно ”једини пут ка спасењу”, а ”Мисија” тих тајних организација наводно једина ”заштита тог јединог пута ка спасењу” – ”убиство” оних који су згодно оптужени за ”шизматике” – почињава се наводно – у ”име Господа”!

То је суштина јереси – убиство и Лаж подмећу нам се као да нису у име Антихриста!
Како онда да верујемо Епископу Добријевићу, кога нам је наметнула Црква под жезлом Митрополита Амфилохија, када је речник његовог аустралијског пулена дословце заснован на горе поменутом светогрђу? Како да верујемо без обзира ко је коме пулен а ко коме наредбодавац – кад је Лажа очигледна? Јер… исте те које је до сада анатемисао као ”четнике” – Епископ Добријевић никад раније није оптужио да су ”тобожњи светосавци” – нити је уопште спомињао Светосавље – а његов речник и поступци доказују не само да он о Светосављу нема појма већ да га можда презире као и ”четништво” – како када је у оба случаја, у аустралијском и у случају узурпатора наше Цркве – њихова ”Мисија” у име Свете Столице – уствари примитивно идолопоклоничко полтронство Светој Столици:

Наставак поглавниковог истеривања ”шизматичких демона” Добијевићевим истеривањем ”четничких демона” – као наводно јединим начином ”Спасења” наводно ”неверних Срба”!

Наши пали црквени примитивци, подгревајући ватру жртвеног ражња, почињавају своје полтронство зато да би их папска ”непогрешивост” ”канонизовала” – не у лажне спасиоце – већ у ”Свете Спалиоце” – јер… саучесништво у Втикановој ”Мисији” јесте саучесништво у злочину ”Сређивања Повијести” по Антихристовом алманаху.
Након смешног покушаја рашчлањења вере и невјере, други део енцликлике Епископа Добријевића подједнако је јадан покушај практичног образложења тог његовог псеудо-теолошког рашлањења:

”Један од корака које је поменута група, од Српске православне цркве самовољно отпалих, учинила при покушају да науди нашој светој Цркви јесте штампање пропагандног материјала у виду тзв. Српског православног календара за просту 2009. годину. ”Календар” је иначе творевина уредника, рашчињеног свештеника Драгана Сарачевића, и представља памфлет дезинформишућих испразних саопштења и исказа несретног распопа и из православља екскомуницираног Ратомира Нешића, и није ништа друго до мизерни покушај апологије личних промашаја и непочинстава који се, као кукавичје јаје, потура уз овај тзв. Српски православни календар. У вери се ту очигледно нико није ни покушавао доказивати јер чак ни она једна молитва и Символ вере, који су се у њему очигледно сасвим случајно нашли, нису написани исправно и онако како је то свети Синод наше свете Цркве благословио. Благослова за овај календар наравно нема јер наведени благословитељ – рашчињени и размонашени епископ Дамаскин – Душан Давидовић – будући рашчињен не може и нема ни од Бога ни од Православне Цркве благодат да било шта благосиља.” (Курзив додао аутор написа.)

”Докле год један човек само мудрује о Богу, дотле је он немоћан према злом духу. Зли дух се подсмева немоћном мудровању,” јер, рекао је славни Господ наш ”Ја не примам славе од људи”, а ”јеретички став је баш супротан овоме ставу Спаситеља света” пошто слабићи траже ”славу од људи.” ( Под наводницама Владика Николај Велимировић, ”Вера Христова је искуство а не људско мудровање”)

А баш тражењем ”славе од људи” опседнута је сујета Епископа Добријевића:

”Календар”, дакле, не заслужује да му се прида било каква пажња и могуће га је искористити само и искључиво као листу и списак људи који су се, стављајући своја имена у ову творевину, јасно и јавно одрекли Христа, Најсветијег Патријарха нашега Павла и отпали од свете Православне цркве. На овом јавном списку присталица раскола, као издавач се наводи и ”Property Trust – Имовинско Повереништво Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд”, а као један од главних финансјера овог неславног штива антицрквени веб-сајт ”Електронска Презентација – novinar.de”.” (Курзив додао аутор написа.)

”Љубљени, подсећамо да бити истински и православни хришћанин значи веровати да Црква није од овога него од онога света, да то није институција коју су основали људи, него заједница коју је купио својом крвљу и установио сам Бог. Немојте зато да се задовољавате никаквим расколничким и секташким мрвицама јер нам је Бог свима припремио своју пребогату трпезу која не пролази са кратковеким институцијама овог света.” (Курзив додао аутор написа.)

Што више јеретици ”ласкају свету – да би тобож привукли свет цркви – то тај поласкани свет бежи даље од цркве. Што се они више показују ”просвећени”, ”недуховни”, ”савремени”, то их свет већма презире.” (Владика Николај Велимировић, Исто) И заиста, Српски Народ данас осећа духовно сиромаштво самозваних уљеза и схвата да се због тог сиромаштва понашају као да су изабрани сами од себе. Зато се народ од њих удаљује да не би посрнуо онако како они посрнуше…

У потпису енциклике је +ИРИНЕЈ, Епископ аустралијско-новозеландски и Администратор епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке. (Извор: Епархија аустралијско-новозеландска)

Како мали Ђокицин умишља ”Пршљен по Пршљен”!

”Неки тамо људи” који су ”самовољно отпали” од ”свете Православне цркве” и ”јасно и јавно се одрекли Христа”, којима је искључиви циљ да ”науде” оном који je ”од онога света” зато што је ”купио цркву”, па пошто је јасно да су ти ”неки тамо људи” шизматици јер о ”вери се ту очигледно нико није ни покушавао доказивати” – а мени се у вери нико доказат не може – а они чак једину ”молитву и Символ вере” који се ”ту очигледно сасвим случајно нашао” – ”нису написали исправно” – дакле, ти и такви шизматици публиковали су Календар који је ”пропагандни материјал” јер ”представља памфлет дезинформишућих испразних саопштења” и ”исказа несретног распопа” те је према томе то ”листа људи који су се јасно и јавно одрекли Христа”, а пошто су издавачи Календара ”рашчињени свештеник”, и то кога сам ја лично рашчинио и анатемисао, а други не само да је ”из православља екскомунициран” него сам га ја лично главом и брадом екскомуницирао и анатемисао, према томе све то је ”мизерни покушај апологије личних промашаја и непочинстава” која су толико шизматичка да их не могу трпети у вери коју ја приповедам, а пошто чак ни ”Благослова за овај календар наравно нема” јер је Дамаскин ”рашчињени и размонашени епископ”, а пошто је финансијер Календара ”Property Trust”, и пошто је ”главни финансјер” веб-сајт ”Електронска Презентација – novinar.de”, који је ”антицрквен”, према томе Календар је дело шизматика који ”сматрају да је Црква само институција и ништа више, па стварају своју сопствену институцију називајући је Црквом, а при том злоупотребљавају име, обележја и углед Српске православне цркве”, а пошто ”Црква није од овога него од онога света”, а шизматици не схватају да пошто је Бог Цркву ”купио” – црквена имовина је наша – и зато позивам оне малобројне који су ми у тезгарењу верни, да пошто знаду да мени припада право да анатемишем и паре присвајам – да се не задовољавају ”мрвицама” јер ”нам је” онај који је цркву ”купио” – ”свима припремио своју пребогату трпезу” од које ћете моћи да се комотно чешете и чешкате набрекле… новчанике јер сам ја директор компаније која ће бити власник свих црквених имања у Аустралији…

”Администратор искупништва”

Изопаченост Епископа Добријевића да је црква некаква институција која је ”администратор искупништва” прописана је ”Катихизисом католичке цркве” (Ватикан, издање 1996. године), страна 454, у подељку Χ – ”Индулгенције”:

”Учење и пракса индулгенција у Цркви је уско повезана са резултатима Светог сакрамента покајања. Индулгенције су опрост пред Богом за временски ограничене казне преступа заповести, за које је кривица већ избрисана; опрост који верник са добрим намерама и под одређеним условима, може задобити кроз активности Цркве, која будући да је администратор искупништва, раздаје и поставља својим ауторитетом богатство заслуга Христа и Светитеља. Индулгенције могу да се примене на живе, као и на мртве.” (Цитирано из Писма Митрополита Серафима Пирејског)
Овом Трговачком Заблуделошћу Римокатолицизам је изменио ”Целокупни дух Хришћанства” претворивши Нови Завет у некакав ”уговор између Бога, света и човека”, чиме је изопачено ”спасење које је донео распети Син и Логос, Син Божији” – ”а све због” новоуведених ”нетеолошки утемељених учења”, јер, зар није тачно ”да је оваквим догматским позицијама судски елемент уведен у Цркву? Није ли тиме спаситељско дело Господа представљено као случај трговине између човека и његовог Творца? Није ли милостиви Господ, који ништа не потребује, који нема страсти и који је изнад сваког утицаја света гнусно облаћен, ако Га представимо овако, као нечасног трговца?” (Писмо Митрополита Серафима Пирејског)

Пошто Право Славље није нити подвала нечастивог ”Сређивањем Повијести” по тајном алманаху, нити жал малог Ђокице за хетерогеним-порно календаром, нити лихварско тезгарње, нити Ватиканов откуп и поткуп Светог Духа, нити искупљивање, откупљивање и закупљивање људских душа – безпоговорна је према томе Лажност ”Календарске енциклике”:

Оптужени Верници оптужени су зато што су Православци – анатемисани Верници анатемисани су зато што су Православци – рашчињени Свештеници рашчињени су зато што су Православци – анатемисана ”невера” антаемисана је зато што је Православље.

Лаж је да је Календар без Благослова јер је такозвана ”рашчињеност” Владике Дамаскина – изнуђена – јер ”нико не може бити рашчињен нити осуђен док претходно не буде саслушан” – а ”одлука Сабора до данас још није објављена у Гласнику СПЦ.” (”Истина о изнуђеној оставци Владике Дамаскина”) Према томе, пошто Владика Дамаскин не признаје рашчињење “јер оно што ми нису дали – не могу ни да ми одузму” – Православни Календар јесте са Благословом.

Лаж је да је Новинар.де ”антицрквен” – јер се Новинар.де залаже за Православље, разобличава узурпацију Православља у нашој Цркви и у Православљу уопште, а пошто ”носиоци православне свести и православне савести јесу народ, монаштво и парохијско свештенство” (Владика Николај Велимировић, ”Вера Христова је искуство а не људско мудровање”), зато Новинар.де с правом раскринкава оне који су забраздили у јерес припремајући жртвени ражањ нашој Цркви! А пошто је Новинар.де за Календар приложио тричавих 100 долара, према томе, Епископ Добријевић је прогласио Новинар.де ”нецрквеним” – зато што не иде уз длаку изродима и јудама!

Та оптужба је не само флагрантна лаж већ и безпоговоран доказ Епископове клерикалне психо-изопачености која га жигоше недоличним православне мантије. Пошто је ”покајање почетак свих почетака у духовном животу”, и пошто ”духовни живот правилно почиње само она душа која почиње са покајањем” (Исто) – а у ”испразности” Епископа Добријевића и његове клике нема ни трунке од православног и светосавског покајања, те сходно томе нити праштања – очигледно је да су они – набифлани заблудом ”Мисије” уместо поштовањем Светог Духа – заиста ”егоизам и самовоља” које они папински лажно приписују измишљеним шизматицима!

У таквима Исус не живи!
Нити такви живе Исусом!
Зато је овај спис написан!
Ради Истине! Ради Христа!

И ради гада у мантији и без мантије који шегртовањем у Походу против Православља мучи Српски Народ, Србију, и слободне српске православне Цркве у Аустралији и свугде у свету.

У оквиру тог Похода, омиљена Ватиканова неовисна држава слави ”5. коловоз као државни празник и националну фешту” поводом ”повратака побуњених територија” и ”уласка хрватске војске у Книн – средњевековну престоницу Хрватске!” А у ”уџбеницима историје нећете наћи податак да је у средњем веку престоница српске државе био Призрен” – нити да је Душанова престоница била у Скопљу. (Под наводницама, В. Б. Сотировић, ”Балканизације Уније”, Novinar.de, 22/02/2009.)

Циљ Ватикаовог Похода био је и остао један те исти:

Ломљење Кичме Српству и Српској Православној Цркви.

Циљ Похода је данас усмерен на ломљење кичме Светосављу зато да би се ломљењем и тог пршљена сломила кичма Православља.

Завет отаџбинским Браниоцима Православља:

”У последње време се много говори о уједињењу ”цркава”, иако се у стварности ”ради о уједињењу отцепљених од једне свете, саборне и апостолске Цркве, инославаца хришћана” јер ”не постоје многе цркве, да би се ујединиле – само једну Цркву је основао Богочовек Господ”, а ”континуитет те Цркве претставља наша, једна, православна католичанска (од Катхолу-пун, истинит) Црква.” (Др. Георгис Капсанис, ”Уједињење ”Цркава”)

”Од ове једне, католичанске Цркве, оцепио се Рим 1054. године због одбијања православних да се подчине његовим неканонским захтевима о првенству власти у читавој Цркви, и због других заблуда.” (Исто)

Пошто они који рекламирају уједињење ”нису носиоци православне свести и православне савести, но оболели органи целине црквене” (Владика Николај Велимировић, ”Вера Христова је искуство а не људско мудровање”) и пошто ”истинита Христова Црква није разбијена” – ”не може се говорити ни о каквом уједињењу Цркава”, јер Православна Црква ”и поред гоњења наставља да држи исто Еванђеље и исту веру у Спаситеља Христа, веру светих Апостола и светих Отаца. Према томе, погрешно би било говорити о уједињењу ”цркава”.” (Др. Георгис Капсанис, ”Уједињење ”Цркава”)

Зато су ”јеретички богослови” назвали православну Цркву погрдним именом ”окамењена црква”, због тога, ”како веле, што ова црква ”не иде за временом” или што се ”не прилагођава времену”! Међутим, ”баш у томе је слава Православља, што оно не иде за временом, нити се прилагођава времену”, сходно апостолу Павлу: ”Не владајте се према вијеку” – јер ”како би вечност ишла за временом? И како би се апсолутно прилагођавало пролазном? Како би се царство небеско мирило са царством земаљским?” (Владика Николај Велимировић, ”Вера Христова је искуство а не људско мудровање”)

Јер чак ”ако сав свијет у злу лежи, зар ћемо вечно добро ограђивати и подржавати злом, и небеску светлост појачавати димљивим огњевима ћумура и петролеума?” Зато је дакле ”погрешно питати, да ли се Христова наука може применити на модерни живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као у старо време. Да ли се људи возе фараонским двоколицама или у авионима, то ни најмање не мења наш однос према Христу.” (Исто)

А проблем, који је заправо вештачки, наметнула су новоуведена ”нетеолошки утемељена учења’‘:

”Ко претставља центар, одлучујући фактор, највиши ауторитет у Цркви? Богочовек Исус Христос или неки човек? По православном учењу предводитељ, непогрешива глава, критеријум и извор Истине је Богочовек Господ и Пресвети Дух, који силази не на једног човека, већ на читаву цркву”, а ”уклањањем Богочовека од стране човека, Западњаци поставивши за центар човека”, поставши тако ”човекоцентрични”, а ”човекоцентризам претставља суштину свих јереси Запада.” Зато стварно Хришћанство опстаје у чистоти ”светог богочовечанског предања Православља.” (Др. Георгис Капсанис, ”Уједињење ”Цркава”)

”Читава ова тема је тема спасења – ко се може спасти у таквој цркви чији центар није Богочовек, већ ”непогрешиви човек”? Зато свако уједињење са инославнима, пре него што се врате богочовечанском предању Православља, представља издају Христа, који се баш због тога оваплотио, страдао, васкрсао, вазнео и основао своју цркву, да би постао центар спасења нашег и да укине сваки човекоцентризам, који представља понављање прадедовског греха, егоизам који уништава праву заједницу са Богом и са људима, неверовање у Бога, и отпoр човека да се безусловно преда спасоносној благодати Божијој.” (Исто)

Зато мора да буде јасно ”да се план Ватикана за ”уједињење” Православних са Римом састоји у обостраном развијању добрих односа, контаката, симпозијума, заједничких молитава и општења кроз св. Тајне” – све то за ”отупљење свести православних, тако да би се православни навикли да се причешћују у римокатолочким црквама. Када се буде постигло ово, онда ће доћи до уједињења. Јер, шта је уједињење до причешћивање у црквама других. То је такозвани лаички екуменизам” – a тај паклени ”план лаичког екуменизма је већ почео да се примењује са успехом.” (Исто)

Темељи атеизма

”Да ли треба да Вас подсетим на 29,000 побијених Хугенота оне трагичне ноћи на дан Светог Вартоломеја? Да ли треба да вас подсетим на гробове такозваног 100-годишњег верског рата?” Или ко је побио ”српске новомученике из двадесетог века”, пале од усташког ножа? Или ”ко је спалио Јованку Орлеанку на ломачи?”

”Била је то ”света инквизиција”, тј. папска столица, која ју је спалила као неког опседнутог демонима, да би је после канонизовала”, а анатемисани српски великомученици смрћу мученичком ”осудише и унизише папски трон и вођу јереси, примата тог трона.” (Писмо Митрополита Серафима Пирејског)

Због тога сам написао све ово – да све лажне огорчим! Потпуно свесно пишем да је ”папизам положио темеље атеизму” – јер се ”претвара да служи Богу а постао је заштитник криминала, религијских ратова, крвопролића и патњи.” (Под наводницама, Исто)

”Равна Гора победити мора.”

Завршимо речима Ратомира Нешића којима је у име Православаца потписао Примедбе на гадости самозваног цара Иринеја Малог:

”Да живимо сви у слози,  Свети Саво Ти помози!”
”Равна Гора победити мора.”

Равна Гора је победила и побеђује јер се бори за Истину Православља којој јереси антихриста и његових суманутих самозваних Јуда не могу да науде.

Тек када Српски Ревнитељи у Отаџбини схвате да данас воде исту борбу за Православље коју Срби у избеглиштву воде већ дуже од пола века – смогнућемо снаге да спасемо Светосавље и да се ослободимо диктатуре над историјом.

Часлав М. Дамјановић

www.ravnogorskivenac.com
Ravnogorski venac





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo