Podnet zahtev za rehabilitaciju Generala Dragoljuba Mihailovića. U Palati pravde u Beogradu juče je zatražena rehabilitacija Dragoljuba – Draže Mihailovića, generala Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO),
+++
koga su nove vlasti 1946. osudile na streljanje zbog navodne saradnje sa nemačkim okupatorom. Zahtev su prema Zakonu o rehabilitaciji podneli Srpska liberalna stranka (SLS), Udruženje pripadnika JVuO, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, izdavačka kuća „Pogledi“, profesor dr Smilja Avramov i akademik Kosta Čavoški.
Stranci bili brži
Pored ordenja za hrabrost koje je Draža Mihajlović dobio kao oficir u balkanskim i u Prvom svetskom ratu, odlikovao ga je 1943. general Šarl De Gol Ratnim krstom , a posthumno, 1948. i američki predsednik Hari Truman ordenom Legije časti zbog spasavanja američkih pilota oborenih nad Srbijom. U Srbiji je 2003. sprovedena njegova „tiha“ rehabilitacija, pošto je Jugoslovenska vojska u otadžbini u novom srednjoškolskom udžbeniku opisana kao drugi antifašistički pokret u okupiranoj Jugoslaviji.
Aleksandar Nedić iz SLS-a kaže za „Vesti“ da više nije reč samo o ispravljanju decenijske nepravde, nego – pravne protivrečnosti.
– Pokret Draže Mihailovića je 2005. izjednačen sa partizanskim, jer su tada zakonom odobrene penzije i pripadnicima JVuO, ali je država propustila da rehabilituje i vođu tog pokreta! Zahtev temeljimo na činjenici da general Mihailović nije imao pravo žalbe na presudu, čime bi presuda trebalo da bude automatski poništena – objašnjava Nedić. Podnosioci ne sarađuju sa unukom Dragoljuba Mihailovića, Vojislavom, koji je pre dve godine podneo isti zahtev, ali rešenje još nije dobio.
M. Đorđevi; VESTI, 27.02.2009
Clanak u Vestima, naslovljen “Priznali cetnike ali ne i komandanta“ prepun je istorijskih neistina:
Ne radi se o priznavanju cetnika – radi se o priznavanju Ravnogoskog pokreta..
Draza Mihailovic je bio komandant Jugoslovenske vojske u otadzbini, a po cinu general.
General Mihaiolvic nije osudjen na streljanje nego na ubistvo.
Generala MIhailovica nisu ubile nikakve “nove vlasti“ nego komunisti ciju je diktaturu nad Srbijom zavela saveznicko-nacisticka zavera.
Pretsednik Truman nije odlikovao Drazu Mihailovica “zbog spasavanja americkih pilota oborenih nad Srbijom“ nego zato sto su Ravnogorski pokret i Jugoslovenska vojska u otadzbini bili presudni (instrumental) za postizanje Saveznicke Pobede nad Nacizmom.
Nije “Jugoslovenska vojska u otadííbini u novom srednjoííkolskom udííbeniku opisana kao drugi antifaííisticki pokret u okupiranoj Jugoslaviji“ nego neshvatanje istorijskih istina u ime lazi diktature nad istorijom lansiralo apsurdnu ideju o dva pokreta otpora.
Cudan je termin “pravne protivrecnosti“ jer potseca na cuvenu krilaticu americkog Drzavnog sekretarijata, koja je od 1944. godine na snazi jos i danas – o nekakvoj protivurecnosti u odnosu na Drazu Mihailovica. Nema nikakve protivurecnosti, pa cak ni “pravne“ – jer proces nije bio pravan!
Kao sto “general Mihailovic nije imao pravo ííalbe na presudu“ isto tako ni danas Srbi, Srpski Narod, Srbija, Istina, i Istorija – nemaju pravo zalbe na presudu, yapravo na krivokletstva koja im se pripisuju bas ybog nerasciscene Istine u Drugom svetskom ratu!
Prema tome, postso se zaista radi o nastavljenoj diktaturi nad Pravdom Istorije ne sme se Istina Ravnogorstva zamumuljivati niti zlonamernim frazama niti neznanjem i neshvatanjem Srpskog nacionalnog duha izrazenog na Ravnoj Gori..
Caslav M. Damjanovic