Вести

Reagovanje na tekst „Ogrezli u beščašću svake vrste“. Pod naslovom „Nekontrolisani izliv mržnje i besa“, dobili smo pismo od gospodina Branivoja Jevtovića koji navodi da je

VESTI za Australiju; 20.02.2009

+++

„verovatno kao i većina vaših čitalaca zaprepašćen i šokiran tekstom koji ste objavili u petak, 13. februara o.g. pod naslovom ‘Ogrezli u beščašću svake vrste’, odnosno ‘eparhijskim saopštenjem’ koje ste vi skraćeno preneli a pod navedenim naslovom“.

U pismu predsednika uprave CŠO Sveti Đorđe iz Kanbere (gde je nalogom episkopa uklonjen antimins neophodan za regularno bogosluženje), navodi se zatim:

„Nedavno je vladika Damaskin (Davidović) odgovarajući na ničim izazvane grube napade od strane Eparhije Australijsko-novozelandske i episkopa Irineja napisao da ga najviše užasava koliko mržnje i besa izbija iz tih saopštenja, pa je tada i citirao Puškina: Da me ubiješ, put se ne vidi/Zbili smo se, šta da radimo? Na polje nas bes vodi, očigledno/ Opkoljava nas sa svih strana…“

„Iz saopštenja eparhije, odnosno teksta iz vaših novina, iz svakog reda neskriveno izbija mržnja i bes, koji bi trebalo da budu strani svakom iskrenom hrišćaninu, a posebno pravoslavnom. Znamo da je saopštenje napisao mladi đakon, a po narudžbini ne po godinama, ali po vladičanskom stažu, mladog episkopa, pa ako su njih dvojica budućnost SPC, onda stvarno svi treba da se ozbiljno zabrinemo šta se srpskom narodu sprema kada na čelo crkve stignu ‘nove snage'“.

Napomena redakcije

Pismo g. Jevtovića objavljujemo jer on, kao i svaki drugi, ima pravo da odgovori, pogotovo ukoliko se njegovo ime pominje u negativnom smislu. Sa žaljenjem, međutim, zaključujemo da autor nije iskoristio ovu priliku da ponudi nijedan argument koji bi podržao njegove ranije izjave o incidentu u Kanberi zbog kojih je, kako izgleda, polemika i nastala. Redakcija posebno skreće pažnju da, samim tim što objavljuje ova pisma, to ne znači da stoji iza pojedinih tvrdnji u njima. Zbog čitalaca koji nisu pratili ranije tekstove, dužni smo posebno da skrenemo pažnju da je optužba kako je „Eparhija nazvala omladinu kriminalcima“ tek insinuacija autora ovog pisma. Da je u ranijem saopštenju koje smo preneli bilo nečeg tako neukusnog, mi bismo prvi reagovali.

„Mislim da je svakom čitaocu jasno da je ovo ‘saopštenje’ obračun Eparhije sa neistomišljenicima, a koji se nekontrolisanim izlivom mržnje i besa nazivaju najpogrdnijim imenima kojih ima u srpskom jeziku. Dovoljno je samo da citiram nekoliko iz objavljenog teksta:

rugatelji imena svetog Save i pravoslavnog hrišćanina, nesrećnici bez ličnog integriteta, ogrezli u kriminalu i beščašću svake vrste, sitnošićardžijske klape, siledžijske garde, karakteri promašeni gledajući iz svih perspektiva, osobe po zlu poznate, namršteni kriminalci, ljudi koji imaju necrkven porodični život, skribomansko punjenje kriminalnih dosijea zbog tuča, posedovanja i prodaje droga, a kod nekolicine i zbog pokušaja ubistava, pa čak i ubistava…“

„Autor saopštenja se bestidno poziva više puta na svetog Savu, koji je nad očevim moštima mirio braću i koji je i poručio srpskom rodu da: Samo sloga Srbina spasava. Hristos je propovedao o ljubavi prema bližnjem, o oproštaju greha, o zalutalim ovcama koje treba vratiti u stado…

Kad pročitamo ovo ‘saopštenje’ Eparhije u njemu vrlo teško možemo da nađemo bilo šta što je u duhu hrišćanstva i svetosavlja, a ima mnogo toga što jeretički podseća na apostasiju (otpadanje od Hrista). Umesto da saopštenje Eparhije poziva na mir, ljubav i zajedništvo, očigledno mu je cilj da izazove zlu krv u srpskoj zajednici, nove podele i nove obračune i ništa drugo nego linč ‘namrštenih kriminalaca, ubica, nesrećnika…“

„U vašem tekstu sam okarakterisan i prozvan kao lažov. Srpska zajednica Australije zna da sam četrdeset godina aktivan u srpskim crkvenim, nacionalnim, kulturnim i sportskim organizacijama. Za ove aktivnosti do sada sam dobio zahvalnice i gramate od svih dosadašnjih vladika u Australiji (osim naravno od najnovijeg). Udba mi je svojevremano bila zabranila da posetim Otadžbinu i to onda kada je oca trebalo da sahranim, pa nemam ni potrebe, a ni želje i volje da se bilo kome, pa pogotovo novodošlim vladikama i đakonima dokazujem kao pravoslavni vernik, svetosavac i Srbin nacionalista. Jedino mi je namera da ovim mojim pismom upozorim, da su oni mladi Srbi koji su za vreme Svetosavskog festivala bili u prostorijama sale za sastanke ponos i cvet srpske zajednice, a ne kriminalci kako ih Eparhija naziva. To su deca srpskih domaćina koju su gradili srpske hramove širom Australije, obrazovani mladi ljudi rođeni u Australiji, uspešni i cenjeni u sredinama u kojima rade“.

„Mladom đakonu, autoru teksta, kada pominje: rugatelje imena svetoga Save i pravoslavnog hrišćanina, nesrećnike bez ličnog integriteta, promašene karaktere, neko ko vodi necrkveni život… preporučujem stihove vladike NJegoša: ‘Majmun sebe gleda u zrcalo““, stoji u pismu Branivoja Jevtovića.

VESTI, 20.02.2009

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Prenosimo tekst u celosti, objavljen 13.02.2009 u australiskim Vestima„OGREZLI U BEŠČAŠĆU SVAKE VRSTE“. Napomena redakcije lista VESTI je u gornjem tekstu čudna i nejasna. Redakcija ili ne vidi ili neće da vidi rečenicu (a i sve ostale rečenice) koju su sami preneli iz saopštenja eparhije novozelendske, citiramo jednu:
„Da li bilo kome istinski pravoslavnom čoveku dolikuju necrkven porodični život, skribomansko punjenje kriminalnih dosijea zbog tuča, posedovanja i prodaje droga, a kod nekolicine i zbog pokušaja ubistava, pa čak i ubistava?“

Kako redakcija VESTI interpretira ovu rečenicu i čime se rukovodi kada daje provokativan i uvredljiv naslov „OGREZLI U BEŠČAŠĆU SVAKE VRSTE“ valjda opet misleći na Srbe, vernike koji se ne slažu sa vladikom Irinejom (Dobrijević), stvarno nam nije jasno. Važno da je našim revnosnim kolegama baš sve jasno i da se „drže“ novinarskog kodeksa koji im se tumači direktno iz „njviših crkvenih krugova SPC“?!

Takođe je zanimljivo, da se redakcija VESTI nije oglasila povodom prvog teksta, kada je g.Branivoje Jevtović prozvan da otvoreno širi laži a koje su kasnije navodno prenete na našem portalu novinar.de
urednik, novinar.de
+++

EPARHIJSKO SAOPŠTENJE O NAPADU NA PROTU PERIĆA U KANBERI

„OGREZLI U BEŠČAŠĆU SVAKE VRSTE“

VESTI, 13.02.2009

Da li istinski pravoslavnom čoveku dolikuju necrkveni porodični život i punjenje kriminalnih dosijea – jedno je od pitanja u saopštenju

Incidenti tokom Omladinskog folklornog festivala u manastiru Sveti Sava – Novi Kalenić imaće svoj sudski epilog. Ovo se može zaključiti iz opširnog i po sadržini prilično neuobičajenog saopštenja koje je posle napada na protojereja-stavrofora Miodraga Perića objavila Eparhija Australijsko-novozelandska i Eparhija za Australiju i Novi Zeland Mitropolije novogračaničke.

U saopštenju se, uz ostalo, kaže i da će se „sud postarati i o g. Branivoju Jevtoviću, koji je javno lagao o čitavom događaju, rekavši da je sveštenstvo SPC, predvođeno protom Miodragom, napalo srpski narod, kao i radiju „3žZ“ iz Melburna koji je zloupotrebio emisiju na srpskom jeziku za širenje Jevtovićevih otvorenih laži, što je kasnije preneto i na anticrkvenom veb-sajtu www.novinar.de , pod inicijalima V. V.“

U pismu se još navodi i da su „ovi sramni trenuci udaranja i davljenja prote Miodraga navodno snimljeni video-kamerom, prema rečima samog g. Jevtovića. Zahvaljujući njegovoj tehničkoj umešnosti, sud će imati najbolji dokaz o svemu što se dogodilo. Naravno, ako g. Jevtović ‘slučajno’ ne izbriše ili izgubi snimak“.

Vernici nisu uplašeni

U eparhijskom pismu se napominje i da „ovaj besramni čin nije uspeo da zaplaši vernike i udalji ih sa festivala“.
„Ipak, ovaj pokušaj nekolicine nesrećnika da pomrače sunce srpske mladosti treba da ostane upamćen radi opomene i nauka blagovernoj srpskoj deci, da mogu u svim danima svoga života razlikovati dobro od zla, život od ništavila, Crkvu Hrista Boga živoga od sitnošićardžijskih klapa i njihovih siledžijskih gardi.“ U pismu se prenosi i poziv organizatora Omladinskog festivala „srpskoj omladini i vernom narodu da se i nadalje u još većem broju okupljaju u novokalenićkoj svetinji“.

Pošto se podseća da je tokom dva dana festivala tamo bio „cvet srpskog podmlatka koji je pesmom i igrom razgalio srca brojnih gledalaca“, navodi se da su događaju prisustvovali i predstavnici brojnih srpskih organizacija, kao i diplomate iz tri ambasade.

Za razliku od većine, kaže se takođe, postoje i rugatelji imenu svetog Save i pravoslavnog hrišćanina.

„Takvi, uistinu nesrećnici, bez ličnog integriteta, ogrezli u kriminalu i beščašću svake vrste, opijeni svojim zabludama o ličnoj verskoj i nacionalnoj uzvišenosti, karakteri promašeni gledajući iz svih perspektiva, čak i da su pripadnici i onih nama neprijateljskih naroda nisu mogli proći svetom manastirskom zemljom ni u dane kada su Srbi prostavljali rodonačelnika svoje Crkve, a da ne ostave kužni trag sopstvene rđe. Mecene gorepomenutih, videvši da je, i pored paradiranja namrštenih kriminalaca, dovedenih da bi zaplašili i odvratili vernike od prisustvovanja, poseta opet dobra i da čestiti narod ne haje za njih, rešili su da skrenu pažnju sa mladosti, narodne lepote i životne radosti, na svoje mračnjaštvo, ličnu nesreću i promašenost.

Krčma u manastiru

„Australijska policija je blagovremeno, u petak, 23. januara, obaveštena da se na manastirskom imanju nalazi nekoliko osoba koje su i njoj samoj od ranije po zlu poznate, i da mogu izazvati javnu opasnost i ugroziti sama bogosluženja i održavanje festivala omladine, radosti života i narodne umetničke tradicije. Policija ih nije odstranila oslanjajući se, valjda, na obezbeđenje festivala ili na programe za prevaspitavanje osuđenika u australijskim zatvorima. Ostali su u nekadašnjoj konferencionoj sali kojoj je samodovoljni manastirski properti trast promenio namenu, otvorivši u njoj krčmu za one koji u manastiru ne vide mesto za molitvu, pokajanje i Bogopoznanje, nego idealnu lokaciju za upražnjavanje sporta koji se, izgleda, najuspešnije praktikuje uz nekoliko boća, izobilje alkohola, pečenja i u dane posta i, obavezne za svetosavski manastir, veleglasne psovke.“

I kako će to izvesti po onim najprizemnijim sredstvima svojstvenim svojim karakterima: siledžijstvom, udarcima u potiljak, šutiranjem s leđa, čupanjem za kosu, psovkama. I na koga se sručio sav jed i gorčina ovih nesrećnika, neostvarenih hrišćana, Srba – doli na sveštenike Srpske pravoslavne crkve, pre svih i najizobilnije na njenog protojereja-stavrofora Miodraga Perića. Na onoga koji je isto to doživljavao od islamista dok je Bogu služio u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, koji je proganjan od komunističke tajne policije, ali se nikada nije predao sili beslovesnoj ni pogazio veru pradedovsku.“

Policija je došla posle više od dva sata čekanja i nekoliko ponovljenih poziva.

„Napasnici su naravno imali dovoljno vremena i da se mirno odvezu sa mesta svog nedela,“ stoji u pismu. „Utvrđivanje vinovnika i izvršitelja gnusnog čina napada na sveštenstvo SPC i njihovo kažnjavanje sada je u nadležnosti policijskih i sudskih organa ove države.“

U saopštenju se postavlja pitanje „da li je pravoslavnim hrišćanima svetosavcima svojstveno uporno ignorisanje i nipodaštavanje svetotajinskog života Crkve? Da li samoupravljačko odlučenje iz liturgijske zajednice, sebe i svojih malobrojnih pristalica iz crkveno-školskih opština u kojima su uzurpirali vlast zarad bestidnog učestvovanja u nekakvim bajanjima raščinjenih sveštenika? Da li bilo kome istinski pravoslavnom čoveku dolikuju necrkven porodični život, skribomansko punjenje kriminalnih dosijea zbog tuča, posedovanja i prodaje droga, a kod nekolicine i zbog pokušaja ubistava, pa čak i ubistava? Svakom zdravom čoveku je jasno da takvi rugatelji imenu svetoga Save i uopšte pravoslavnog hrišćanina ne mogu dovesti ni sebe ni svoju sredinu dalje od stanja potpune konfuzije, gubljenja hrišćanskog i naruženja nacionalnog srpskog identiteta, a sabrazno rečima svetog apostola Pavla svome učeniku Timoteju: „Svi koji žele da žive pobožno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i varalice napredovaće na gore – varajući i varajući se“ (Druga poslanica Timotiju 3:12 i 13).“

VESTI za Australiju, 13.02.2009