Вести

Sve češći signali da Srbija odustaje od odbrane Kosova. Stalno omekšavamo stav prema nezavisnosti pokrajine sve dok i de fakto ne priznamo novu albansku državu, kaže Vladislav Jovanović

+++

Stav predsednika Srbije Borisa Tadića da Beograd „ni na koji način ne želi da zaustavi proces priključenja Kosova nekim svetskim međunarodnim finansijskim institucijama“ dovela je do javnih nedoumica da li ova izjava, data posle razgovora sa evropskim komesarom Olijom Renom, predstavlja uvod u odustajanje od javno proklamovane politike srpskog državnog vrha da se nikada neće odreći južne pokrajine? Iako je na ovo pitanje šef diplomatije Vuk Jeremić juče dao izričit negativan odgovor, u javnosti se sve više stvara osećaj da zvanični Beograd više nije tako čvrst i dosledan u odbrani Kosova.

– Metodološki je pogrešno što smo isturili kao naš prvi prioritet evropske integracije, ako već nismo stavili da je to očuvanje državnog integriteta i suvereniteta, što bi trebalo da bude prioritet svake države. Tako smo Zapadu dali mogućnosti da nas stalno hvata za vrat i ucenjuje evropskim integracijama. Jedna od posledica je stalno omekšavanje našeg stava prema samoproklamovanoj nezavisnosti KiM.

Izjava koja „grebe“ mozak

– „Zaparala“ mi je uho i „ogrebala“ mozak izjava predsednika Tadića. Mislim da se „pretrčao“ povodeći se za jednim elementom naše pregovaračke platforme u Beču. To je pogrešno, jer jedno je ponuda koja ide kao deo integralne teme, kada smo pregovarali o budućem statusu, a drugo je kada se daje zeleno svetlo pokrajini za članstvo u međunarodnim finansijskim institucijama nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost – kritičan je bivši diplomata Jovanović.

To ide etapno, korak po korak i stalno nas uvlače u svoju politiku realnosti. Bojim se da će Zapad s tim ići toliko daleko sve dok mi de fakto, pa možda i de jure, ne priznamo da je Kosovo nezavisna država – kaže za „Vesti“ bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.

Zbog „lapsusa“ šefa države, ministar Jeremić je juče bio primoran da objašnjava novinarima šta je zapravo predsednik mislio.

– Boris Tadić je samo ponovio stav iz pregovora o statusu Kosova pretprošle godine, kada je Srbija nudila Kosovu odvojeno članstvo u međunarodnim finansijskim insitucijama, ali samo kao deo kompromisa o budućem statusu pokrajine koje bi potvrdio Savet bezbednosti UN – objasnio je Jeremić.

Kosovo u MMF bez problema

Za razliku od članstva u UN koje zahteva podršku svih stalnih članova SB i dvotrećinske većine Skupštine UN, samozvanoj državi Kosovo biće znatno lakše da uđe u međunarodne finansijske institucije poput MMF-a i Svetske banke. U MMF-u ne postoji uslov da država mora biti članica UN da bi bila njihov član. S obzirom na to da ključni uticaj u ovoj organizaciji ima SAD, članstvo Prištine već se gleda kao gotova stvar. Ako Vašington Prištini omogući pristup finansijskim fondovima MMF-a, članstvo u Svetskoj banci biće još manji problem jer je prvi uslov da se postane član SB taj da je država već u MMF.

On je ipak, na neki način, ublažio stav predsednika, izjavivši da Srbija ne podržava pristup Kosova nijednoj međunarodnoj finansijskoj instituciji, ali da neće blokirati njegovo članstvo u regionalnim i multilateralnim organizacijama, kada je to pod imenom Unmik.

Već duže vreme deo srpske opozicije optužuje Tadića i Demokratsku stranku da svojim potezima posredno priznaju samoproklamovanu nezavisnost Kosmeta i da kao prioritet svoje politike sve češće spominju samo evropske integracije, izostavljajući očuvanje državne teritorije. Bivši ministar za Kosmet i potpredsednik DSS-a Slobodan Samardžić kaže da Srbija nema nikakvih razloga da podržava ambicije Kosova da postane deo neke međunarodne organizacije, jer bi se na taj način dodatno potvrdilo da je pokrajina država.

– Danas, kada je Kosovo postalo nezavisno, nelegalno i nasilno, tvrditi to isto zapravo je istovetno priznavanju otcepljenog Kosova kao nezavisnog Kosova – kaže Samardžić.

J. A. – D. D.

VESTI, 14.02.2009

+++

Tadić: Ne sprečavamo ulazak Kosova u finansijske institucije 

Politika, 13.02.2009

Ren kaže da je potrebno tragati za praktičnim rešenjima. Tek u EU možemo živeti kao objedinjene nacije i kulture pod jednim krovom, kaže Tadić

Boris Tadić i Oli Ren u novim prostorijama Delegacije Evropske komisije u Beogradu (Foto Fonet)

„Srbija ni na koji način ne želi da zaustavi ni proces priključenja Kosova nekim svetskim finansijskim institucijama, jer mi smo kao država u pregovorima o budućem statusu predlagali takvo rešenje za Kosovo i Metohiju. Srbija traga za realističnim rešenjem, ali istovremeno ne odustaje od odbrane svojih legitimnih prava – to je integritet zemlje Srbije. I to je konstruktivan pristup Srbije”, rekao je juče predsednik Srbije Boris Tadić nakon susreta sa komesarom za proširenje EU Olijem Renom.

Tadić je odbacio optužbe kosovskih zvaničnika da Srbija danas vodi politiku devedesetih i da podstiče animozitet između Srba i Albanaca, navodeći da „to nije tačno”. „Srbija je devedesetih godina vodila rat na Kosovu, Srbija se suočavala sa strašnim zločinima čije su žrtve bile i Albanci i Srbi”, rekao je on.

Tadić je istakao da je Srbija demokratska, orijentisana prema evropskom članstvu da poštuje pravo i ljudske vrednosti, da „traži vrlo praktične puteve u procesu evropske integracije i istovremeno štiti svoja legitimna, nacionalna prava na Kosovu”.

Srbija je poslednjih godina i meseci pokazala jedan „kvalitetan iskorak” i traga za rešenjem koje nikoga ne ugrožava, rekao je predsednik Tadić. „Konstruktivnost za Srbiju znači biti praktičan, tragati za rešenjem koje nikoga ne ugrožava, ni državu Srbiju ni srpski narod ni albanski narod koji živi na Kosovu, i tragati za rešenjem koje ne ugrožava proces integracije čitavog zapadnog Balkana u EU, jer tek u EU ponovo možemo živeti kao objedinjene nacije i kulture pod jednim krovom”, dodao je on.

Ren je rekao da je jako važno da Kosovo učestvuje u regionalnim procesima privredne i političke saradnje i da je „potrebno da se nađe praktično rešenje kako bi se to ostvarilo”. Komesar za proširenje je ponovio da proces evropske integracije Srbije nije vezan za status Kosova. „Naš cilj je poboljšanje i podrška razvoju socijalne i ekonomske situacije na Kosovu … Ne želimo da Kosovo postane ’crna rupa’…”, rekao je Ren. On je najavio da će tokom godine biti objavljen izveštaj o situaciji na Kosovu.

Predsednik Tadić je naveo da vlasti u Srbiji još nisu donele odluku o datumu podnošenja kandidature za članstvo u EU. „Za Srbiju je najvažnije da proces integracija traje što kraće. Nas ne zanimaju uvek brzi prolazni ciljevi, nas zanima konačni cilj i zato ćemo uzeti u razmatranje ovu realističnu analizu komesara Rena i doneti odluku o datumu podnošenja kandidature”, rekao je predsednik Tadić. Tadić je istakao da je 2009, sa stanovišta približavanja Uniji, ključna za Srbiju, jer se do kraja ove godine mora okončati saradnja s Haškim tribunalom, usvojiti niz reformskih zakona i Srbiji obezbediti mesto na „beloj šengen-listi”.

Komentarišući poziv Srbije da delegacija EU doputuje u Beograd kako bi se neposredno uverila u stepen saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, Ren je istakao da se on ne protivi toj inicijativi, ukoliko ona može da doprinese da se stekne potpuniji uvid u to pitanje. „Razumem ideju Srbije, ali ipak je na EU i Savetu ministara da razgovaraju o napretku saradnje, a tužilac tribunala Serž Bramerc je onaj ko kvalitet te saradnje treba da oceni”, rekao je Ren.
Predsednik Tadić i evropski komesar razgovarali su i o mogućnostima da EU pomogne Srbiji u prevazilaženju ekonomske krize. Ren je istakao da EU u ovom trenutku razmatra predlog podrške budžetu Srbije za prevazilaženje krize.

Oli Ren se tokom jučerašnje posete Beogradu sastao i sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović i predstavnicima poslaničkih grupa, a tome nisu prisustvovali jedino predstavnici radikala. Ren je srpskim parlamentarcima poručio da skupština treba da radi efikasnije i da brže usvaja zakone, što je jedan od uslova za ubrzanje evropskih integracija.

G. N. i agencije

——————————————————————

Ren: Bela šengenska lista moguća ove godine, za kandidaturu rano

Srbija bi se u toku ove godine mogla naći na „beloj šengen-listi”, ali podnošenje kandidature za članstvo u Evropskoj uniji nije preporučljivo, rekao je evropski komesar za proširenje Oli Ren posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem juče u Beogradu. „Ako se postigne uspeh u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije mislim da možemo ostvariti proboj i uspostaviti slobodan vizni režim”, naveo je evropski komesar.

—————————————————————–

Otvorene nove prostorije delegacije Evropske komisije

Evropski komesar za proširenje Oli Ren i predsednik Srbije Boris Tadić otvorili su juče nove prostorije kancelarije Delegacije Evropske komisije u Novom Beogradu. „EU i Srbija su već dugo partneri koji rade za bolju budućnost svih građana”, rekao je Ren naglasivši da je predsednik Srbije Boris Tadić „izuzetan saradnik” i da su u toj saradnji ostvareni dobri rezultati. Prema njegovim rečima, broj zaposlenih u Delegaciji Evropske komisije u Srbiji biće povećan sa 20 na 100 ljudi, i to će biti „treća delegacija po veličini u svetu”.Svečanosti su, pored šefa misije Evropske komisije u Srbiji Žozepa Ljoverasa, prisustvovali srpski premijer Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, direktorka vladine kancelarija za evropske integracije Milica Delević i ambasadori zemalja članica EU, Francuske i Velike Britanije.

Ren je, na svečanosti, navodeći da je Tadić poznat kao ljubitelj bluza i roka, poklonio predsedniku Srbije ploču „Where is Boris” („Gde je Boris”) finske grupe iz 1983. godine.

—————————————————————–

Ren: Ključna uloga parlamenta

Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je juče u razgovoru sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović i šefovima poslaničkih klubova da je uloga parlamenta ključna u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.Kako je saopšteno iz skupštinske službe za informisanje, Ren je ukazao da su u svim zemljama koje su uspešno završile proces pridruživanja Evropskoj uniji parlamenti odigrali ključnu ulogu i naveo primer Finske koja je pre petnaestak godina reformisanjem poslovnika ubrzala proceduru usvajanja evropskih zakona. Dodao je i da je cilj njegove posete da ohrabri Srbiju na njenom putu ka EU i da iznese sugestije koje bi pomogle bržem usvajanju zakona i obavljanju drugih poslova koji su preduslovi za pristupanje Srbije EU”, piše u saopštenju.

Predsednik poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić zatražio je da EU dostavi našoj zemlji spisak zahteva koje mora da ispuni i naglasio da sa Srbijom može da se razgovara o svim pitanjima, osim o pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije.

Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina, ocenio je važnim izmene Poslovnika i založio se za decentralizaciju Srbije i usvajanje Statuta Vojvodine.

Na svečanom prijemu u beogradskom hotelu „Hajat” povodom otvaranja nove zgrade Evropske komisije u Beogradu Ren je rekao da budućnost Srbije u Evropi zavisi od njene spremnosti da ispuni uslove koji se očekuju od svih zemalja u regionu da bi postale članovi Evropske unije, izjavio je Oli Ren.

Premijer Srbije Mirko Cvetković zahvalio je na podršci koju Evropska komisija pruža Srbiji i ponovio da je proces evropskih integracija jedan od glavnih prioriteta vlade.

G. N.

[objavljeno: 13/02/2009]

Politika, 13.02.2009