Вести

Borba Srpskih Pravoslavca za čistotu Svetosavlja je “psihološki način ponašanja“ kojim “dokazuju“ da Srbi “stalno moraju da imaju neprijatelja“ zato “da bi uzvisili sebe“ i tako “pokrili svoju bedu“!

Časlav M. Damjanović, 12.02.2009

+++
Ova optužba dokazuje mržnju! I to rasističku mržnju! Da bi omalovažili, unizili i ponizili Srbe – oni koji Srbe mrze srozali su ih red nekakvih “bradatih fenomena“ i “bledih fenomenki“!

Gornji komentar odnosi se na neuki napis Željke Jevtić “I u SPC ima Vehabija“. Pošto je napis u tipično “partijskom“ stilu, sve je očiglednije da je “Blicu“ dodeljena uloga “organa“ za lomljenje srpske kičme.

Ta grozomorna “tradicija“ koju nastavljaju Sonja Biserko, Latinke Perović, i slični propagatori, danas je “modernizovana“ fokusiranjem na našu Crkvu.

U napisu “Ko su zaista “vehabije“ u našoj Crkvi?“ dokazano je da je, umesto da na duhovno komešanje vernika odgovori kao verska institucija – Patrijaršija je odgovorila isključivo kao politička “Ustanova“, i to u stilu tipičnog političkog komesara “zaduženog“ isključivo za lomljenje srpske kičme! Pošto Patrijaršija nema pravo na političke mahinacije – zaključeno je zato da ta činjenica bezpogovorno dokazuje uzurpiranost naše Crkve.

Da jeste posredi političko-komesarska mahinacija partijskog stila još drastičnije dokazuje činjenica da je u napisu Željke Jevtić “lekcija“ Patrijaršije “poduprta“ vrlo sumnjivom “ekspertizom“ u odeljku pod podnaslovom:

“Ljudi poput Španske Inkvizicije…“

“Psihoanalitičar dr Aleksandar Vučo kaže da “revnitelji“ podsećaju na talibane!“ Pa prema tome, pošto “podsećaju na talibane“ – “zastrašujuće je da se ovde počinju pojavljivati ljudi tipa španske inkvizicije i još samo fali da počnemo da lovimo veštice, mada je poslednja i spaljena na tlu Srbije!“ (Željka Jevtić, “I u SPC ima Vehabija“, “Blic“, 18/01/2009)
Ne zna se šta bi rekao Bora Čorba na to da je okuženost Srbije čuvena po poslednjoj spaljenoj veštici! Ne zna se ni šta bi o tome rekao mašingever Tomson! Ali… to i nije važno. Pošto ovako sročena optužba lažno okužuje pravoslavnu Srbiju za aktivistu rimokatoličke Inkvizicije – važno je da se shvati – da se zaista shvati šta se zaista podrazumeva u rečima Dr. Aleksandra Vuča:

Da li se zaista podrazumeva srednjevekovni fanatizam spaljivanja “zlih“?

Pa… to spaljivanje nije imalo nikakve veze sa spaljivanjem Zla! Naprotiv, stvarni razlozi spaljivanja bili su politički i ideološki, pa čak i finansijski, kao u slučaju Templarskih vitezova. Stvarni motiv bio je fanatizam mržnje. Jednom rečju – pokretačka snaga spaljivanja bilo je Zlo! To Zlo Vatikan je maskirao lažju da se spaljuju i kasape navodno “zli“!

Zašto se onda to Zlo pripisuje pravoslavnim Srbima?

Međutim, pošto Dr. Vučo koristi ulogu Patrijaršijinog “eksperta“ da ukaže da je poslednja veštica “i spaljena na tlu Srbije“ pa je shodno tome navodno sasvim logično da se na tlu Srbije danas nastavi “zastrašujuće“ pojavljivanje “ljudi tipa španske inkvizicije“, i pošto “još samo fali da počnemo da lovimo veštice“ – dijapazon “podrazumevanja“ šta se sve svesno i potsvesno krije u njegovoj formulaciji – produbljuje se u nedogled:

Da li se podrazumeva spaljivanje okuženog nacionalnog Srpstva reaktiviranog postavljanjem na vlast Titove diktature? Da li nam se time tek danas otkriva da je spaljivanje nacionalnog Srpstva pod Titom bilo itekako opravdanojer je Srbima pripisno spaljivanje pravednika i pravedništva?

“Poslednja veštica spaljena na tlu Srbije“ mogla bi da asocira čak i nekakav – naravno izmišljen – srpski osvetnički nagon za spaljivanjem nekadašnjih komunista, nekadašnjih saradnika okupatora, pa čak i današnjih petokolonaša i profitera!
Kako bi antički Platon rekao, “za dobro ozbiljnog razgovora“ moramo se upitati da li ove pretpostavke preterane?
Činjenice da su “revnitelji“ – a time i srpski Pravoslavci, pa shodno tome i svi Srbi i celokupna srpska prošlost – lažno optuženi za “nacionaliste“, pa navodno shodno tome i za “neonaciste“; da su izjednačeni sa Talibanima, a pošto su Talibani izjednačeni sa Inkvizicijom, a pošto je “poslednja veštica spaljena na tlu Srbije“ prema tome izjednačeni i sa Inkvizicijom; i pošto je zlonamerno “zanemarena“ činjenica da Srbe, koji su se jedini na tlu Jugoslavije borili protiv nacizma – od završetka Drugog svetskog rata do današnjeg dana optužuju isključivo naslednici nacističkih saradnika – dokazuju da sve ove pretpostavke – nisu uopšte preterane!

Može se čak predpostaviti da je u formulaciju Dr. Vuča potsvesnom asocijacijom – ne zaboravimo, radi se o psihoanalizi –umešana i zabrinutost Jevreja, koji opravdano strepe od ponavljanja nacističkog Holokausta u kojem nisu stradali jedini – ali jesu stradali više od ostalih… Pa se čak može pomisliti da se radi o potsvesnoj asocijaciji spaljivanja knjiga… što zapravo znači o spaljivanju kulture nekog naroda koji se smatra inferiornim?

Ili se jednostavno podrazumeva spaljivanje baš onih pravih veštica i veštaca?

Ako je tako… da li je tvrdnja da je na tlu Srbije završena Inkvizicija spaljivanjem poslednje veštice izmišljena u Beču, Zagrebu ili Berlinu? Ili u Memorijalnom Holokaust Muzeju u Vašingtonu? Da li je tu “istinu“ Muzeju došanuo Dr. Franjo Tuđman? Ili je izmišljena u esnafskom Udruženju Pravednika u Jad Vašemu kojem je najverovatnije tu “istinu“ došanuo Stipe Mesić ili neka od gospođa Sonja?

Da, svašta se može pomisliti i nadovezati… jer je “nedvojbeno“ da je posredi mržnja, i to dokazana i aktivna rasistička mržnja protiv Srba i njihovog Pravoslavlja – što dokazuje ekspertiza psihoanalitičara koga je Patrijaršija zadužila da njenu antisrpsku propagandu zaogrne platonovskom “ozbiljnošću“:

“Ti ljudi kao da se identifikuju sa božanskom moći, što je jako opasno po ljudski mozak i dovodi do osećanja ničim zaslužene pravednosti i veličine.“ (Isto)

“Identifikacija sa božanskom moći“ jeste zaista “opasna po ljudski mozak“!

Ali, u kontekstu ove poručene antisrpske psihoanalize, mora se shvatiti dublji smisao ove formulacije:

Kaže nam se ustvari da jedni imaju pravo da se “identifikuju sa božanskom moći“ – a drugi nemaju!

Kaže nam se ustvari da sa “božanskom moći“ mogu da se “identifikuju“ isključivo oni koji “zaslužuju pravednost i veličinu“ – a ne mogu oni koji “pravednost i veličinu“ – ne “zaslužuju“!

Ta podela ljudskog roda i naroda na one koji zaslužuju i one koji ne zaslužuju jeste najdrastičnije iskazana srž najnakaznijeg rasizma – jer… samo totalni nevernici mogu da podlegnu laži Antihrista da su baš oni nekakvi isključivi i izuzetni, koji, na suprot ostalima, prezrenim i neizuzetnim – “zaslužuju pravednost i veličinu“ koja im daje pravo na “identifikaciju sa božanskom moći“!

To seme rasizma, taj bezbožnički paganizam “identifikacije“ čoveka “sa božanskom moći“ – indetifikacija običnog ljudskog bića a ne Bogočoveka Isusa – probio se bogohuljenjem u naša vremena blagodareći duhovnoj slabosti takozvane Svete Rimske Imperije i njenih naslednika, prvenstveno Austro-Ugarskog Carstva, i naravno blagodareći Vatikanu u koji je ugrađena, i koji je čak i zasnovan na toj paganskoj i bogohulnoj identifikaciji.

S druge strane, Pravoslavlje jeste opstalo čistim baš iskrenim poštovanjem Boga a ne izravnjavnjem sa njim – a time je Pravoslavlje opstalo imuno i od rasizma.

A danas Dr. Vučo lažno karakteriše Pravoslavce kao “nesposobne da se nađu i sreću sa drugima“ – iako su Hristove vratnice otvorene pročišljenju svake duše – i prikalemljuje im i drugu laž – da su Pravoslavci takvi jer “moraju stalno da iskazuju nadmoć“ – a nadmoć iskazuju zato da bi navodno “pokrili sosptvenu bedu.“ (Isto)

Kako reče jedan od mlađih srpskih intelektualaca, “čitava ova priča važna je zbog razumevanja kako deluje mehanizam viktimizacije, odnosno nametanje kompleksa krivice. Reč je o tome da se jedna“ nacija “diskvalifikuje tako što se na nju jednostavno prenese krivica za“ nečiji tuđi “zločin ili prestup.“ (Slobodan Antonić, “Kompleks krivice“, 05/02/2009) To zapravo znači, kako reče jedan od učesnika Pravoslavne tribine, koga citiram po sećanju, da “iako je činjenica da Srbi nikada nisu bili anti-Semiti ovi iz geo-okruženja žele da Srbe liše tog strahovitog aduta u korist Srba“! (Tomislav Krsmanović, Pravoslavna tribina)

Naravno… efikasnost prišivanja sopstvene krivice na lažno optuženog jeste istorijski čuven mehanizam rasističke mržnje.
Obrazloženja izmišljotina Dr. Vučovog završnog Manifesta da “sve takve grupe imaju isti psihološki način ponašanja“ – što znači da “niža rasa“ “pravoslavaca“, pošto je shodno tvrdnji Patrijaršijinog glasnogovornika Željke Jevtić navodno “neonacistička“ – ne “zaslužuje pravednost i veličinu“ – jer “stalno mora da ima neprijatelja da bi uzvisila sebe“ (Željka Jevtić, “I u SPC ima Vehabija“, “Blic“, 18/01/2009) – naprosto su smešna! Smešna su zato što su Pravoslavci toliko niža rasa da čak “ne mogu da vide da je rešenje uvek razgovor“!

A jedini “razgovor“ na koji su Pravoslavci zaista nesposobni to je razgovor sa neonacistima:

Kao što je Sveti Sava odbio “razgovor“ sa Latinima jer je “razgovor“ bio ultimatum čijim je odbijanjem Sveti Sava odbio predaju – tako su Srbi na Ravnoj Gori, odbivši “razgovor“ o saradnji sa okupatorom – odbili predaju. I isto tako i danas, odbivši “razgovor“ sa naslednicima tih istih saradnika Latina i nacista – Pravopslavlje odbija da Istinu čistote Božije Vere preda Lažnom.

Mešutim, iz smušenog rezonovanja i neodgovornog manipulisanja činjenicama špikovanog sa lažima proizilazi Dr. Vučov “superioran“ zaključak da je “nešto jako pogrešno sa njihovim identitetom“ (Isto) – sa identitetom srpskih Pravoslavaca!
Nešto “pogrešno“ sa “identiteom“ znači “genetsku grešku“!

Inferiornost zbog genetske greške je suština nacističkog rasizma! A Dr. Vučo zaključuje svoju rasističku psihoanalizu “greške“ srpskog “identiteta“ političkom mahinacijom da je ta “greška“ razlog zbog kojeg su srpski pravoslavci “podlegli “manipulaciji za koju sam siguran da i potiče od nekoga u SPC.“ (Isto)

Ovo je naravno još jedan od nepobitnih dokaza da je napis poručen kako bi stvarni manipulatori, koji sebe smatraju superiornim, lažno prikazali borce za čistotu Pravoslavlja kao inferiorne manipulatore – jer su čeljad genetske “greške“ u njihovom “identitetu“.

Ravnopravnost Pravde

Pristupnu besedu prilikom otvaranja Nirnberškog suđnja optuženim nacistima, glavni tužilac, Robert Džekson (Robert Jackson) nije počeo najbrajanjem nacističkih zlodela nego pohvalom Pravdi:

“Činjenica da su četiri velike sile, ozračene pobedom i načete ranama, zaustavile ruku osvete i dobrovoljno predale svoje zarobljene neprijatelje Presudi Zakona – jedno je od najvećih poštovanja koje je jedna sila ikad žrtvovala Pravdi.“
“Razložnost“ – “reason“ – prevedeno je – “Pravda“, jer uprkos bezbroj protivurečnih tumačenja ove Džeksonove karakterizacije procesa – bezpogovorna je istorijska činjenica da je Suđenje u Nirnbergu bilo u ime onog stvarnog cilja zbog kojeg je vođen Drugi svetski rat i u ime one stvarne pobede koja je izvojevana u njemu:

U ime Ravnopravnosti Pravde za sve ljude, sve narode, i sve države sveta.

Čistota ljubavi prema Ravnopravnosti Pravde najstrasnije su izraženi u pisanju Hane Arendt i majčinskom odnosu Golde Mejir prema svim narodima i državama sveta. Činjenica da su tribuni Ravnopravnosti Pravde bili predstavnici nacije koja je najviše stradala od Nacizma predstavljao je zaista nesalomljivi putokaz posleratne budućnosti… Zato je danas nepojamno da su pojedini predstavnici te iste nacije danas u busiji sa naslednicima nacističkih saradnika u Drugom svetskom ratu.
Pitajući se zbog čega se već decenijama ćuti o problemima koji su očigledno nastali baš iz nepoštovanja Ravnopravnosti Pravde, navelo me je na misao već pomenutog učesnika na Pravoslavnoj tribini, koju nastavljam da citiram po sećanju:
Neprijatelji žele da “Srbe izazovu da bi ih tako lažno predstavili kao anti-Semite“, da bi na osnovu tih “isprovociranih srpskih reakcija dokazali svoje lažne optužbe o nekakvom srpskom anti-Semitizmu, koje su ustvari sastavni deo Velike Laži na kojoj je zasnovana anti-srpska kampanja“ – sa završnm porukom – “budimo mudri“. (Tomislav Krsmanović, Pravoslavna tribina)

Tako zaključujem da je razlog decenijama dugog ćutanja o povredi Ravnopravnosti Pravde – da se ne povrede osećanja Jevreja – koji su verovatno više od sviju nas doprineli zasnivanju te iste Ravnopravnosti Pravde. I pitam se zato, da li je “mudrije“ uzdržavati se od povrede osećanja nekoga koga poštujemo – ili je “mudrije“ ćutati o rušenju najsvetijeg što nam je Božiji Duh podario – Pravde i Istine – koje jedino ako su ravnopravne – jedino su onda zaista Pravda i zaista Istina? A pošto je nama, Srbima, mnogo toga već decenijama zabranjeno da glasno kažemo – navikli smo da “biti mudar“ znači uzdržavanje da se “kaže istina“…

Uzdržavanje da se kaže istina je Izdaja!

I kao Srbi i kao Pravoslavci tim uzdržavanjem počinjavamo najsablažnjiji greh. Ako je Božiji Duh ičim svetim zadužio našu odgovornost – onda je to svakako Dužnost da glasno i jasno govorimo Istinu i borimo se za Pravdu bez obzira na posledice i zabrane!

To zaduženje Svetog Božijeg Duha moralo bi da se podjednako odnosi na sve ljude, sve narode i sve države – ravnopravnost pred moralnom odgovornošću tog zaduženja može se ostvariti jedino u Slobodi – zato Sloboda jeste Svetinja jer jeste jedino merilo da li je ljudska civilizacija stvarna civilizacija ili nije…

U Svetinji tog Zaduženja nema mesta rasizmu, nema mesta nižim, višim, izuzetnim, samozvanim, nema mesta duplim standardima! Pred Bogom – njima nema mesta – pa tako mora biti i među nama, ljudima.

Srpske Pravoslavce baš ništa ne “povezuje“ sa ma kakvim stvarnim niti izmišljenim “neonacističkim pokretima“!
Takva optužba je laž i kao takva se mora žigosati!

Optužba da je moleban srpskih Pravoslavaca nekakav “psihološki način ponašanja“ pruzrokovan nekakvom “greškom“ u njihovom “identitetu“ zapravo dokazue sebe kao Laž tvrdnjom da srpski Pravoslavci “stalno “moraju da imaju neprijatelja da bi uzvisili sebe“ i “pokrili svoju bedu“!

Takva optužba je laž i kao takva se mora žigosati!

Optuživati čistotu ljubavi Pravoslavaca za duhovnom čistotom Vere – kojom je jedinom moguće ovozemaljski život stvarati tokom življenja vrlinom – što je nemoguće bez moralne odgovornosti i slobodne ravnopravnosti Pravde i Istine – jeste laž i kao takva se mora žigosati! Mora se žigosati iako je izreka antičkog “eksperta“ za podređivanje tuđoj volji, Sun Cua, “Budi delikatan. Imaj svoje špijune u svakom poslu“ (“Be subtle. Use your spies for every kind of business“, Sun Tzu, “The Art of War“) danas “unapređena“ u “stvori takvu atmosferu straha da ako se iko usudi da kritikuje tvoje laži – odmah bude optužen za lažova“ – i to po ozvaničenom i naravno nemilosrdnom krivičnom zakoniku!

Nije Inkvizicija, a nisu ni “Protokoli“!

Danas je svaki Srbin zločinac… navodno sve dok se eventualno ne dokaže da je nevin… a to se naravno nije nikad dogodilo sve od davne izdaje Ravne Gore.

Jedini Srbin koji nije zločinac jeste onaj koji sarađuje sa okupatorom. Već generacije i generacije stranaca, ali čak i Srba, poput dece koda nauče bukvar, ndoktrinacija je uvrežila da su Srbi, svi do jednoga, privrženi nekakvoj navodno moćnoj “tajnoj zločinačkoj zaveri nacionalističkih Srba“ kojoj je zločinački cilj nekakvo navodno stvaranje nekakve rasno čiste zločinačke Velike Srbije. Shodno toj Laži, stvarni rasisti proglasili su to genetskom “greškom“ u integriteta Srba – shodno kojoj je Srbija navodno zločinac!

Osim sa Vatikanovom Inkvizicijom i Vatikanovim istrebljenjem Templarskih vitezova, ova Laž identifikuje se i sa čuvenim “Zionskim Protokolima“. Zato čudi kako to da smo danas svedoci paralelne propagande:

Pošto jeste bezpogovorna činjenica da Jevreji zaista drže u svojim rukama globalna medijska sredstva, kako to da se za “Protokole“, koji su za istovetnu zaveru optužili Jevreje pre skoro čitavog jednog veka i dan-danas aktivno tvrdi da nisu delo Jevreja već podvala onih koji mrze Jevreje – a istovetni “Protokol“, koji sa istovetnom apsurdnošću tvrdi istovetnu Laž o Srbima i Pravoslavlju – tokom istog tog veka propagiraju uglavnom Jevreji?
Kako to?

Kaže nam se na primer da je Rezolucijom o Kosovu donetom 5. februara ove godine Evropski parlament pozvao članice EU koje još nisu priznale Kosovo – da to odmah neizostavno učine!

Da su Pravda i Istina ravnopravne, da medija nije pod kontrolom, svakako bi se čuli glasovi i za i protiv, a ovako… nikom ništa. A navodna “reakcija“ Beograda na Rezoluciju Evropskog parlamenta, koja se naravno svela na prigodne deklamacije usmerene na održavanje umrtvljenosti biračkog tela… proglašena je za nekakav “oštar protest Beograda“!
Zar zamazivanje očiju ne znači aktivnu primenu Protokola?

Njegovo Preosveštenstvo Vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije posle Svete Liturgije 1. februara 2009. godine u selu Klokotu, na kojoj je prisustvovalo i mnogo dece, osveštao je u selu Vrbovcu pekaru koja će uz narodnu kuhinju za početak imati 150 korisnika iz pet sela vitinske opštine. (Pres odeljenje Eparhije raško-prizrenske, 01/02/2009)
To čini Božiji čovek. To čini Pravoslavac. Jer Pravoslavca je božanska moć nadarila da čini Dobro, da kao Vladika Artemije nahrani decu bosonogu… a rasista, bogohulnik i bezbožnik u pohlepi svojoj vidi sebe jadnog kao “božansku moć“.
Kako to da svet to više ne vidi?

Ne vidi jer mu je zabranjeno da to vidi.

A sutra će bogohulnici smeniti Vladiku Artemija. Ali neće ga smeniti zato što je gladne hlebom nahranio – smeniće ga zato što mu je “identitet“ genetska “greška“ – pa je eto zbog te genetske falinke zločin počinio time što je u besedi posle Svete liturgije rekao da čuvamo čistotu svoje svete vere. (Isto)

Genetski “pogrešan identitet“ je rasizam.
Dupli standardi i laž nisu ni Pravda ni Istina.
Pa ipak… baš kao po “Protokolima“ – nikom ništa.
Kako to? I zašto to?

Od “Pravoslavnih Vehabija“ do beogradske Kinoteke!

Nekada je čovek sa istim imenom, Aleksandar Vučo, poznati književnik u doba Titovog režima, za vreme dok je bio ministar za kinematografiju, naredio spaljivanje nekoliko vagona dragocenih starih filmova.

Original njegovog Ukaza godinama je bio istaknut na zidu jedne od kancelarija Jugoslovenske Kinoteke u Beogradu. Pričalo se da kadgod bi Udba došla da konfiskuje Ukaz, službenici Kinoteke imali su spremnu kopiju koju bi stavili na zid umesto originala. Čim bi Udbovci odneli kopiju original je ponovo okačen na zid.

Naravno, konačno je Udba zaplenila originalni ukaz…
Taman posla da spaljivanje dragocenih filmova prlja moralnu čistotu Tekovina! Nema, drugovi, izigravanja sa našim Tekovinama.
A danas… nekad je otac, deda ili stric istog ovog Dr. Aleksandra Vuča, odrastao na istom tom Senjaku, prijateljujući sa mnom, i… nismo osećali nikakve razlike u integritetima, niti “greške“ u “identitetima“, niti… Kako to da su se stvari toliko izopačile kad “Protokoli“ zaista jesu podvala?

“Istorija jednog logora…“

“Logor na Starom sajmištu omiljeno je retoričko mesto ljudi koji sebe vole da nazivaju “Drugom Srbijom“. Ono je za njih pokazatelj kontinuiteta nekakvog “genocidnog duha“ koji navodno postoji u Srbiji.“ (Slobodan Antonić, “Kompleks krivice“, 05/02/2009)

“Srbija je bila druga zemlja u kojoj su, tokom Drugog svetskog rata, Jevreji istrebljeni!“ – “Tako glasi optužba koja se, tokom poslednje dve decenije, ponavlja u različitim kontekstima i koja je Srbiji trebalo da nametne kompleks krivice. Recimo, u izveštaju Helsinškog odobora za ljudska prava, za 2006. godinu, krivica za nacistički holokaust nad srpskim Jevrejima proširena je na “vladu nacionalnog spasa Milana Nedića, ljotićevce, Žandarmeriju i Specijalnu policiju, čiji je efikasan rad doprineo da je već u avgustu 1942. godine Beograd, kao prva evropska prestonica, proglašen za grad očišćen od Jevreja (Judenrein).“ (Isto)

U napisu “Komleks krivice“, o dokumentarnom filmu “Sajmište, istorija jednog logora“, Slobodan Antonić citira izjavu Jaše Amulija, povodom ovog izveštaja Helsinškog odbora:

“Istraživanja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, svedočanstva preživelih srpskih Jevreja, kao i dela poznatih jevrejskih istoričara u inostranstvu – svi oni govore da su jedino nemački okupatori odlučivali o uništavanju Jevreja u Srbiji i da su izvršioci bili nemački organi“! Na osnovu ovog istraživanja i dokumentarnog materijala u filmu Antonić zaključuje:

“Zaista, od izdavanja naređenja, preko čuvanja logoraša do ubijanja u gasnoj komori, u celoj operaciji istrebljenja srpskih Jevreja učestvovali su iksljučivo nemački nacisti.“ (Isto)

“Štaviše, logor se uopšte nije ni nalazio u okupiranoj Srbiji, već na teritoriji koju je anketirala NDH“!
“U “hrvatskim slikopisima“ iz tog doba lepo se mogu videti brodovi sa ustaškom šahovnicom kako pratroliraju rekom, u podnožju Saborne crkve.“ (Isto)

“Utoliko je i rečenica iz najave filma “Sajmište je bilo najveći koncentracioni logor u okupiranoj Srbiji“ – istorijski netačna. Istinito bi bilo: “Najveći nacistički logor na današnjoj teritoriji Srbije“.“ (Isto)

“Ustaški pokolji po Sremu ili hortijevska racija 1942. u Novom Sadu odigrali su se, takođe, na današnjoj teritoriji Srbije. Pa ipak, groteskno je reći da Srbija sa tim događajima ima veze“ – “baš kao što je groteskno nalaziti vezu između “stanja ljudskih prava u Srbiji 2006“, sa nacističkim logorom na Starom sajmištu 1942.“ (Isto)

“Cilj mehanizma diskvalifikacije i stvaranja kompleksa krivice jeste da se uspostavi političko starateljstvo nad žrtvom“, kaže Antonić i pita se da li se možda “želi uspostavljanje kaste ideoloških čuvara, kaste rentijera koji žive od kažnjavanja tuđih krivica – stvarnih i pripisanih.“ (Isto)

Blagodareći “ekspertskom“ otkriću genetske falinke u srpskih Pravoslavaca, naručenom od Patrijaršije, stvarna klerofašistička mafija očistiće iz Crkve stvarne Pravoslavce optuživši ih da su oni “klerofašistička mafija“ – jer hrane hlebom one sa genetskom falinkom! Očekuje se da Bogougodnoj Blagoslovnoj Misi na latinskom povodom zasnivanja Reda za kažnjavanja stvarnih i pripisanih krivica neće prisustvovati novosadski miljenik međunarodne zajednice, Nenad Čanak, i nijedna od Sonja, jer su se na zadnjem genetskom testu otkrili kao negativni… o kojoj nam to burleski pridikuju Patriharšija i njeni “eksperti“?

Inkvizicija od palenja knjiga i filmova do Sergeja Ajzenštajna!

Knjige i filmovi su spaljeni zato da se ne bi otkrio put “tekovina“ od “neporaženog“ Nacizma u današnji “ozvaničeni“ Fašizam! U Kinoteci su decenijama dominirali filmovi Sergeja Ajzenštajna. Majstorski napravljeni njegovi filmovi skrivali su tragičnu istinu o antiruskoj mržnji i boljševiziranju Revolucije.

Mržnja Jakova Šifa protiv pravoslavnih Rusa naravno ne figurira u Ajzenštajnovim remek delima – baš kao što u bednim kopijama poput “Slavice“ i “Živjeće ovaj narod“ ne figurira mržnja Titove diktature protiv pravoslavnih Srba.

Niščeta…

“Niščeta naša ljudska vrlo je duboka; tako duboka i skrivena da mnogi ne silaze do dna njenoga. Blago onima koji siđu baš do dna. Niščeta ljudska nije neki dar koji se dobija spolja, nego stvarno stanje koje treba samo saznati.“ (Vladika Nikolaj Velimirović, “Vera Hristova je iskustvo a ne ljudsko mudrovanje“, priredio Željko Perović)

Genetska falinka

Kako to da sam ja na mom putovanju od Senjaka do Zaliva Česapik našao “niščetu“ a Dr. Vučo pronašao u mom “identitetu“ genetsku “grešku“?

Ali… i dan-danas ja redovno hranim kosove na mojoj terasi dalekoj i od Senjaka i od Božura. Pa ko zna… možda to dokazuje genetsku falinku u mom srpskom identitetu… zar ne?

Časlav M. Damjanović

www.ravnogorskivenac.com