Вести

Poštovana redakcijo , Čestitamo! Na dobrom ste putu. Najbolji dokaz da ste na putu svetih i bogonosnih otaca naših, leži u činjenici da vas napadaju oni koji životom svojim liče na žene sumljivog morala,

+++

za koje vladika Rade kaza da će stotinu promijeniti vjera da učine što im srce želi. Takva je ćud i duhovnih prostitutki. A jedna od tih duhovnih prostitutki koja vas napada je pop Milić Dragović.

Zašto je pop Milić Dragović duhovna prostitutka i licemer neviđenih razmera?

U prilogu vam dostavljamo: „Odgovaranja na Liturgiji svegog Jovana Zlatoustog“, knjižicu – koju su priredili (neverovatno ali istinito!) pop Milić Dragović i pop Dmitar Luković da bi oni danas služili drugačije nego što su onda služili, drugačije nego što su nas učili, drugačije nego što im Sabor nalaže i svojom samovoljom uneli smutnju i haos u verni narod.

Pop Milić Dragović, imitirajući svog idola pokazuje „mudrost“, koja je i pred običnim smrtnicima (a kamoli pred Gospodom) ludost. Tako on pripisuje „lažnu uzbunu“ koja ga podseća na Brozovu opštenarodnu odbranu nekom drugom a ne onima koji zaista imitiraju Broza. Pop Milića pitamo: Ko je u pojedinim eparhijama SPC uveo telohranitelje i policiju? Mi znamo da naše pastire od Svetog Save do Svetog Nikolaja kad su služili rodu i Bogu, od vernog naroda, nikad nisu čuvali naoružani ljudi kao što su čuvali Broza. Međutim, pop Milića i njegove saučesnike u bezakonju jesu! Zašto nam potura svoje kukavičino (bolje: kukavičko) jaje?

Pop Milić kaže da „uzbuna“ inicira pljuvanje na sveštenike! Opet zamenjuje teze, lažući! Jer, niko, nikad i nigde nije „pljunuo“ na sveštenika. Jer, sveštenike ne treba mešati sa samovoljnim odmetnicima u mantijama koji su rečju i delom zaista popljuvali svoju zakletvu, svetootačko Predanje, propise SPC i odluke Sabora o bogoslužbenom poretku. Pop Milić je sam pljunuo na svoje dostojanstvo, pa bi sad svoju sramotu da prevali na drugog.
Ni jedna od napadnutih redakcija, niti iko od vernika nije sveštena lica smatrao izdajnicima. Izdajnici su postali svojom voljom samo pojedinci koji su se srozali u bezakonje. Pop Milić s pravom sebi pripisuje taj osećaj.

Kada pop Milić „razne borbe za veru“ (čitaj: vaše redakcije i verni narod) poredi sa onim „opijumom za narod“ – podseća na onoga što viče: Drž’te lopova! Tako bi on da ućutka one koji ne bi bili radi da sa njim (i njegovim saučesnicima u rušenju crkvenog poretka) pođu u zagrljaj otpadnicima od svetootačkog Predanja i crkvorušiteljima.

Pop Milić od silne pameti ne zna da su partizani razbili red, poredak, tradiciju… i tako napravili reformu, tj. haos. Reformu Liturgije i haos u SPC ne prave „borbe za veru“ i verni narod već pop Milić i njegovi istomišljenici i idoli. Oni su, dakle, obukli partizansku bluzu i poveli kozaračko kolo. Oni su uneli nesreću u crkve naše i u duše naše.

Čudom nekim pop Milić zna naizust čl. 6. Brozovog Ustava FNRJ iz 1946. g. Kamo lepe sreće njegove da zna (ali ne zna nesrećnik!) da postoji i Ustav SPC. Kamo lepe sreće da zna da u tom Ustavu postoje članovi 57, 64, 118. t 27… Eh, da zna! Narastao bi strah Božji u njemu! A to bi bio dobar znak: to bi ga iz bezumlja privelo mudrosti. Na spasenje njegovo i na radost svih nas.

Aktivnosti sajtova koji brane svetootačko Predanje pop Milić poredi sa parolama ukusa Kominterne, pa to „dokazuje“ otrgnutim citatima iz apostolskih kanona. Njegova argumentacija izgleda, otprilike, ovako: Narode, ja pop Milić, tvrdim da u Svetom pismu piše: Nema Boga! I sad bi on od „sirotinje raje“ očekivao aplauz. Ali vremena su se promenila pa „sirotinja raja“ zna više od onoga što bi mu „mudri“ Milić doturio. Te tako zna da tamo piše: „Reče bezumnik u srcu svom: nema Boga“ (Ps. 14,1).

O, kako je strašno sebe degradirao jedan jerej! Njemu bismo s’ ljubavlju preporučili da pročita knjigu jednog laika koju je priredilo „Zakonopravilo“: „Ne pomiči stare međe“, gde bi on na strani 39 – 44 mogao da iz fusnota dobije informaciju šta bi još jedan jerej trebalo da zna o sebi i svojim obavezama. I to bi njemu moglo poslužiti na spasenje, a nama na radovanje.

Vrhunac licemerja pop Milića predstavlja njegovo citiranje 39. i 31. apostolskog kanona, pred činjenicom da je na ruke dobio akt Episkopa žičkog E. br 741 od 20. juna 2008. kojim njegov Episkop dostavlja odluku SA Sabora SPC br. 762/zap. 529 od 29./16. maja 2008. o bogosluženju i zatim njemu, pop Miliću, njegov Episkop kaže: „U isto vreme podsećamo vas da ovu odluku treba striktno primenjivati i nje se držati“. To Episkop reče pop Miliću! A on bandoglavo nastavi bezakonje svoje.

Da je pop Milić pobožan i da se razume u ono što radi, on bi znao da u Svetom pismu stoji: „Teško vama licemeri…“ To saznanje bi u njemu raspalilo strah Božji i on bi ponovo imao šansu da iz bezumlja prebegne ka početku mudrosti.

Licemerje nad licemerjem pop Milića je njegovo buncanje o Golom otoku, o Gulagu. I tobožnjem nasilju od strane njegovih neistomišljenika: redakcije sajtova koje blati i vernika koje mrzi. To kaže on, bez straha od Boga i bez stida od ljudi, pred činjenicom da je njegov koautor napred pomenute knjige, Dmitar Luković u bogoslužbenim odeždama udarao klečeći verni narod koji je sa kolena vapio da se poštuju odluke Sabora. I to mu, krvniku, nije bilo dosta, nego je od organa državne represije tražio da vernici budu procesuirani. Da su nekim slučajem na svetovnoj vlasti popovi Milić i Dmitar, sasvim je izvesno, oni bi izvršili reformu Golog otoka i transformisali ga u inkviziciju.

Pop Milić bunca o tajnom potpisivanju sporazuma o pristupanju silama osovine. A mi smo očekivali od jednog popa da će nam nešto reći o sporazumu u Raveni koji su potpisali njegovi idoli, koji su opet, od svog idola primili zlatno znamenje.

Neka ne tuguje pop Milić što srpski narod neće primiti papu u zagrljaj – ako se papa ne pokaje.

A što se određivanja datuma „zapucavanja“ Srbina na Srbina tiče: on je već određen i upisan u istoriju SPC i srpskog naroda. Samo što ovaj put hitac nije ispalio Žikica na žandara u Beloj Crkvi, nego pop Milić na popa Vidoja u užičkoj crkvi najurivši ga u bestragiju (selo: Mokra Gora), u infarkt, uništivši mu porodicu. Možda Žikica (čitaj: pop Milić) ne zna da je njegov maršal papa, a vojskovođe ofanziva koje on pominje papini poslušnici. Taj pop Milićev pucanj je bio pucanj Srbina na Srbina. Srpskog popa na srpskog popa. Od njega je krenulo ostrašćeno odstreljivanje: o. Miroljub, o. Nebojša, o. Dragan, o. Tomislav, o. Goran, arhimandrit Venjamin, arhimandrit Georgije, adrhimandrit Sava studenički, arhimandrit Sava račanski, monahinje Tekla i Tekla, Fevronija, pa onda veroučitelji, dobrotvori… A onda je pop Milićev koautor zasukao svešteničke odore i počeo da bije narod usred crkve Božje!

Jedno su prevideli huškači i kreatori haosa i bezakonja: zna ovaj narod da je prokletstvo ići za bezakonikom. I neće za njima!

I drugo su prevideli huškači i kreatori haosa i bezumlja: ko se sa narodom sudio, parnicu je sagubio – kako im poodavno reče u jednom svom pismu grešni Miloje.

Na kraju ove tužne i ružne priče: zračak nade! Pop Milić zna Simvol vere. Pomolimo se da u njega i poveruje. Na spasenije njegovo i na radovanje naše.

I najzad evo odgovora na pitanje pop Milića: a šta ako se mi za koje su prorokovali… nikad ne pokatoličimo?
Odgovor glasi: ne bojte se! Nećete se pokatoličiti!!! Neće to dati Bog! A neće vam to dozvoliti ni verni narod! Kad utihne vaša sila, vaša osionost i vaše bezakonje, kad se vratite Ustavu SPC i počnete revnovati odluke Sabora (naučićete vi Ustav SPC, a ne samo Brozov) – znaćete vi ponovo kako se Bogu služba služi. I ne samo to: pop Milić će sa svojim koautorom Dmitrom Lukovićem na belim konjima (baš kao u vreme ono Krcun i Peko) ući u Užice i Požegu i s ponosom reći:

Nas dvojica smo prvoborci za očuvanje svetootačkog predanja! Evo vam crno na belo: mi smo još krajem prošlog veka (čitaj: 1998. godine) priredili knjižicu i rekli svima kako se služi sveta liturđija. Ako bi tada bila ponovo naivna „sirotinja raja“ opet bi previdela da je proklet onaj koji se uzda u čoveka… Ali, Bogu hvala svi su izgledi da su samovolja pop Milića i pop Dmitra i njima podobnih crkvorušitelja otvorili oči „sirotinji raji“ pa ona sada raspoznaje vukove u jagnjećoj koži. Ne zna pop Milić da je uslišena molitva svetog vladike Nikolaja da se Srbi obože, te sada on ne može da vršlja, ko u Brozovo vreme, kad je bio neprikosnoven autoritet pred nekoliko pobožnih bakica koje su dolazile u crkvu. Obožio se narod srpski, pope Miliću Dragoviću! A tvoj mentalni sklop je ostao isti kao u vreme ono. I tu nastaje problem. Moraš menjati sebe, kad se narod već ne da promeniti.

A što se bolesnih želja pop Milića i pop Dmitra tiče tu ih moramo razočarati. Nisu njih dvojica dostojni da neko o njih uprlja ni nokat, a kamoli ruku ili dušu svoju, ne daj Bože! Taj film neće gledati. Neće postradati kao mučenici. A izgleda ne mogu ni kao Juda. Ako ih njihova duhovna deca podsete da su pogazila zakon, neka se ne ljute! Neka se pokaju! A mi smo kao deca Božja dužni da im prinesemo ubrus i da ih pospemo vodom živom da bi sprali prljavštinu svoju. Jer svak može da padne. Nisu pop Milić i pop Dmitar jedini. Pomognimo im da ustanu! Tako im Bog pomogao!!!

Na prenos moštiju Sv. Jovana
Zlatousta, 2009. godine
________

1) Pismo je upućeno redakcijama: „Borba za veru“ „Novinar. de“, „Ihtus“,

2) Pop Dmitar je u Arilju izjavio da će poginuti a da neće izdati onoga što je izdao. A pop Milić u svom tekstu bi da bude mučenik kao Ignjatije Bogonosac (kakva skromnost!). Ne zna on da su i on i imenjak svetog Ignjatija daleko od venca mučeništva. I da takvi snovi imaju svoje ime: prelest!

+++

Sledi 147 potpisa: sveštenika, monaha i vernika, među kojima ima nosioca ordena Sv. Save, dobrotvora, prof. univerziteta….

+++

ORKESTRIRANA HAJKA NA PRAVOVERNE (KLEVETE I LAŽI O. MILIĆA DRAGOVIĆA)

Hristoljubiva i pravoverna braćo i sestre, poštovani posetioci sajta „Borba za veru“,

Svedoci smo da se u poslednje vreme sprovodi orkestrirana hajka protiv svih onih u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, koji se zalažu za čistotu naše svete Vere i poštovanje odluka najvišeg zakonodavnog tela u našoj svetoj Crkvi – Svetog arhijerejskog sabora. Neposlušni Saboru episkopi svojom samovoljom i bahatošću projavljuju svoje raskolničke namere, što za posledicu ima veliki nemir i smutnju u vernom narodu, ali i čvrstu odlučnost vernog naroda da svoju veru, i jedinstvo svoje Crkve, beskompromisno brani.

Napadi na pravoverne u poslednje vreme vrše se korišćenjem najprljavijih mogućih sredstava. Neodoljivo se stiče utisak da bi njihovi inicijatori, organizatori i sprovodioci, kojima je cilj unijaćenje našeg pravovernog naroda, napravili pakt i sa nečastivim samo da bogougodnu borbu za veru, koju verni narod sprovodi uz Božiju pomoć, nekako slomili (što se, slava i hvala Bogu Svemogućem, nikada neće dogoditi!).

Jedan od takvih – prljavih i podmuklih napada, izvršen je preko dnevnog lista „Blic“ na Njegovo Preosveštenstvo episkopa banatskog G.G. Nikanora. Protiv pravoslavnog i čestitog episkopa Nikanora iznete su najprljavije moguće laži i klevete. Posle tog napada učinili smo (mada teška srca) malu korekciju uređivačke koncepcije našeg sajta, što su naši posetioci već sigurno primetili, a koja će postati uočljivija u narednom periodu!

U razmaku od svega 5 dana, naš sajt je napadnut lažima i klevetama dva puta. Prvi napad bio je u „Pravoslavlju“ od 1.2. 2009. god., i učinjen je od strane bivšeg ep. Atanasija, a drugi 5. 2. 2009. na sajtu o Milića Dragovića, od strane samog o. Milića. Tekst o. Milića Dragovića našem sajtu je anonimno poslat 6. 2. 2009.godine. Iz teksta se moglo samo nazreti, ali ne i pouzdano znati, ko je njegov autor. Tekst je u međuvremenu postavljen na sajtu „Vidovdan.org“, koji se poziva na sledeći izvor: http://www.otacmilic.pozega.org.yu/.

Na naš sajt je u prethodna dva dana pristiglo nekoliko reakcija posetilaca na pomenuti tekst o. Milića Dragovića, u kome je on izneo mnoge laži i klevete na račun pravovernih u našoj svetoj Crkvi, među koje je i nas najjnedostojnije uvrstio, čime nam je učinio veliku čast. Na tome mu iz sveg srca zahvaljujemo.

Cilj nam je da u srpskoj Crkvi vladaju mir i ljubav. Smatramo da je za vaspostavljanje narušenog mira najbolji način širenje istine o onome što se u Crkvi događa, te ćemo zato objaviti tekst o. Milića Dragovića, ali i reakcije posetilaca „Borbe za veru“ na taj tekst. I sami ćemo se, ako Bog da, osvrnuti na pomenuti napis.

Uredništvo sajta Borba za Veru, 09.02.2009

izvor: borba za veru

+++