Вести

Hvala beogradskim „Novostima“ koje su objavile i obznanile ovaj potresni dogadjaj, koji sa zahvalnošću prenosi naš zajednički portal NOVINAR.DE, sa

B.D.D.
+++

Dejanovom fotografijom i podvlačenjima važnih rečenica u pomenutom intervjuu sa Dejanom u bolnici u Gračanici na Kosovu.

Uistinu, posle čitanja ovog potresnog intervjua, retko ko može ostati ravnodušan. Takvi nemili dogadjaji se na Kosovu i Metohiji skoro svakodnevno dešavaju. Da na Kosovu i Metohiji nije nadležnog srpskog Vladike Dr.ARTEMIJA (Radosavljevica), o svim tim svakodnevnim dogadjajima ne bi znali skoro ništa. Sve mračne sile ovoga sveta i veka ustremile su se protiv prisustva Srpske crkve na Kosovu, njenog sveštenstva, monaštva i naroda, koji tamo danonoćno živi u getu, dakle u Savremenim logorima. Primer novomučenika srpskog DEJANA Stanojevica je samo jedan od najnovijih i za sada poslednji.

Dejana s pravom nazivamo novomucenikom srpskim, koji je hvala Bogu, preziveo ubod od siptarskog noza dubok 15 santimetara. Svim svojim bićem Dejan želi da ostane na svojoj dedovini, da se ozeni, da zasnuje porodicu, da podize decu, da obradjuje svoju plodnu zemlju, ali avaj nikoga (sem Gospoda Boga) nema ko ce mu sve to garantovati i ko ce mu pomoci da ostane na svom voljenom Kosovu, ni drzava, ni crkva niti bilo ko drugi. Nemoćna je i medjunarodna zajednica, Ujedinjene nacije, Savet bezbednosti, Evropska unija, kao i svi postojeći ostali faktori. Na žalost, točak istorije se okreće, odn. Ponavlja, te je NEVIDJENO ZLO I TIRANIJA zadesilo i naš još preostali Srpski narod na Sv. Kosovu I Metohiji.

Poznat je prilican broj stampanih knjiga i dokumenata kpoji govore o tome, takoreci iz prve ruke, tj. od samih očevidaca, sta su sve Srbi pretrpeli u proslosti na Kosovu i Metohiji, kako u bližoj tako i daljoj proslosti.

U vezi sa svim rečenim, podsetimo se samo jedne takve knjige, ciji je rukopis ležao u arhivi Srpske Akademije Nauka u Beogradu (možda i njegov prepis u Prištini?!), skoro 100 nepunih godina, a koja je ugledala svetlo dana pre 20-ak godina, zahvaljujuci beogradskim KNJIZEVNIM NOVINAMA.

Rec je o potresnoj knjizi: ŽIVOT SRBA NA KOSOVU 1812-1912, biblioteka IZVORNICI, izdavač NIRO “Knjizevne Novine”, Beograd 1987. Tiraz prvog izdanja je u 5000 primeraka. Knjiga ima oko 400 stranica, cita se u jednom dahu, ilustrovana je sa dosta fotografija, a na kraju je prilozen “Rečnik manje poznatih reči”.

Stalno prisutna misao Srpskog naroda na Kosovu i Metohiji bila je: STRADATI ILI SE ODSELITI !? Ona muči srpskog novomucenika Dejana, koji strada od šiptarskog noža i zuluma, ali koji je voljan da zauvek ostane na svome Kosovu i Metohiji, medjutim,…pitanje je – DOKLE ?! Možda, ne daj Boze, do novog ranjavanja i napadanja od strane siptara ?!

Danas je manastir Gracanica prinudno sediste i srpskog vladike Artemija, dok nekadasnje čisto srpsko selo GRACANICA danas ima skole, bolnicu, prodavnice, dakle postalo je Glavni grad za tamosnje preostale Srbe, Srbkinje i njihovu decu. Upravo, s toga razloga je jos vaznije da se upoznamo sa pomenutom knjigom, koju su napisali dicni Srbi iz Gracanice, otac i sin, Nikola i Janicije Popovic, seoski kmet i srpski ucitelj, pod naslovom: Uspomene Nikole Popovica I Zivot Srba na Kosovu od 1812 do 1912.g.

Objavljivanjem oba rukopisa, Janicija Popovica, koji inace predstavljaju celinu, daje se citaocu jedno autenticno pripovedanje ocevidaca mnogih dogadjaja u toku poslednjeg veka turske vladavine na Kosovu. To je uglavnom verna slika zivota Srba u tome teskom vremenu u Gracanici, selu formiranom oko cuvene zaduzbine sv.kralja Milutina iz 14.veka – Manastira GRACANICE, kojoj je pesnikinja Desanka Maksimovic posvetila i jednu svoju dirljivu pesmu. U drugim, vise zabacenim srpskim selima na Kosovu, zivot je bio svakako jos tezi i nesnosljiviji, gde se mnogo ostrije postavljalo pitanje granice moguceg trpljenja i pitanje izbora: STRADATI ILI SE ODSELITI ?!

I tako, knjizevno delo srpskog ucitelja Janicija Nikole Popovica je vrlo obimno, bogato i raznovrsno i ono ima svoj neprolazni znacaj za knjizevnost Srba na Kosovu i za srpsku kulturu uopste.

“Behu to zla vremena i teski dani, ali je bilo i puno elana i muske borbe: DA SE ZLU ODOLI, DA SE GOLI ZIVOT SACUVA, DA SE VERA NE UGASI, NI IME SRBIN IZGUBI. I ODOLESMO ! PA I SLOBODU (1912.g.) DOČEKASMO. NEKA JE ZATO HVALA GOSPODU BOGU I MAJCI SRBIJI! – tako kazu u svom predgovoru na pocetku pomenutih kniga Nikola i Janicije Popovic.

No, gde je danas MAJKA SRBIJA ?! Sta je danas ostalo od te Majke-Srbije ?! Za cije strane interese ona danas radi ?! Kako moze i sme, priznavanjem belosvetskog KFORA i EULEKSA, da prodaje, izdaje i otudjuje NAJSVETIJI I NAJZNACAJNIJI DEO SVOJE KOLEVKE, SVOJE VEKOVNE ZEMLJE, ZASEJANE SVETIM HRAMOVIMA I SVETIM ZADUZBINAMA ?!

Stoga, veliki srpski DUHOVNI GOROSTAS – Prepodobni Ava JUSTIN POPOVIC, cuveni svepravoslavno priznati dogmaticar, duhovnik I cudotvorac, kroz suze ovako je propovedao vascelom Srpskom narodu, buduci decenijama zatocen u Sv.Celijskom Manastiru blizu Valjeva, dakle kroz manastirski tamnicki prozor:

“Srbi napustaju jedinoga Istinitoga Boga. Gle, sve im je prece, sve… a gde ti je dusa, bedni Srbine ?! Sta ce biti sa tvojom dusom kad jednoga dana napusti ovaj svet I bane u onaj Nebeski svet?! Mi ne mislimo na to ?! Ali, odgovaracemo svi (pred Sudom Bozjim)…”

Zasigurno, odgovaracemo svi, jer ne sacuvasmo nase Sv.Kosovo I Metohiju, Srpski Jerusalim,najsvetiju Srpsku Zemlju, vekovima natapanu srpskom krvlju…sve do Dejana Stanojevica, najnovijeg srpskog novomucenika.

Ne padamo u očajanje, malodušnost i beznadje, jer Bog i dan-danas čini velika i divna Svoja dela i cuda i, po molitvama svih svetih srpskih svetitelja, mucenika, stradalnika za Veru Pravoslavnu i novomucenika, znanih i neznanih, moze nam opet povratiti nase Kosovo, zasejano sa svetim hramovima i svetim zaduzbinama nasih svetih i slavnih nam predaka. Amin, Boze, daj da tako jednog dana i bude!

B.D.D.08.02.2009