KADA se suočiš sa smrću, oči u oči, u tom trenutku pomisliš da i nikad nisi živeo. I, baš tad strašno želiš da živiš. Proleti, u tih nekoliko sekundi, sve što si želeo, a nisi uradio. Svojom, ili tuđom krivicom, svejedno je.
+++
Beležimo ove reči Dejana Stanojevića (32), pre dve noći na hirurgiji bolnice u Gračanici, gde se ovaj mladi čovek bori sa povredama od albanskog noža. Kaže nam:
– Strašno patim, kovitlaju mi se misli, pitam se: zašto?
Dodaje da je „danas zemljoradnik, sa radničkim minimalcem iz nekadašnje fabrike“. Da strašno voli svoju, kosmetsku zemlju.
– Imamo oko hektar i po njiva i oranica, domaćinstvo kakvo se samo poželeti može.
Napad na Dejana Stanojevića dogodio se početkom februara, u selu Bitina Donja, opština Štrpce. Ovde Srbi, deceniju već, uz neverovatne napore opstaju na svojim vekovnim ognjištima. Treba li reći: u potpunom albanskom okruženju, između Prizrena, s one strane, i Uroševca, s ove.
U selu Bitina, nadomak Štrpca, žive i Srbi i Albanci. Ali, odavno ne žive – zajedno. Već, jedni pored drugih.
– Trpimo se – govore i jedni i drugi.
Albanci su ipak zadovoljni što su konačno dobili državu. Srbi se na sve načine snalaze da u takvoj državi, koju ne priznaju, sačuvaju domove i grobove. Albanci ovde imaju svoje radnje, tu pazare i Srbi. Pred jednom od tih radnji i dogodio se napad na Stanojevića.
– Krenuo sam da pazarim u Bitini, kao što svakog dana pazarimo. Bilo je oko pola četiri, po podne – priča Dejan. – Pred albanskom radnjom, blokada. Albanci stali, zakrčili put. Nijednog ne poznajem. Šta radite tu, bre, pita moj rođak i izlazi iz automobila. Počinje guranje. Izlazim i ja da ih razdvojim. Nož nisam video. Samo sam osetio taj udarac. Posle sam osetio bol i video krv. Pao sam. Tad mi se i sunce učinilo naopako. Vrtelo se nebo i kovitlale misli: zašto baš meni to da se dogodi. Pa, nikada nisam imao gorke reči sa komšijama, Albancima. Ni ja, ni moji Stanojevići.
Prva pomoć Dejanu je ukazana u ambulanti u Štrpcu. Odatle su ga urgentno uputili u Gračanicu.
– Majka, moja Koviljka, i otac Tomislav, kad su saznali… Ajde, sad i njih teši. Pa, sestru i braću. Čitam im iz pogleda molitvu za život. Kao da ja ne volim da živim. Lekari u Gračanici se bore. Čujem kad kažu: rana je duboka 16 santimetara, a sreća je što je nož udario ukoso. Da nije… Ne! O tome više ne mislim. Sad mislim samo o tome koliko je život lep.
Kad je ovo izgovorio, Dejan se pridigao iz bolesničke postelje, snažno koraknuo. Želja za takvim životom pokreće, kao turbina.
– Ženiću se ove godine, devojka me čeka – govori ovaj mladi čovek. – Biće sve po našem, srpskom običaju. Mladu, najpre, vodimo na stari izvor da se tu umije i vode napije. Onda ćemo kroz Štrpce sa srpskim barjakom i pesmom. Tako smo vekovima, tako ćemo i danas. A, posle? Moja žena i ja decu da rađamo i podižemo. Našu zemlju da oremo… Jeste li ikad osetili miris srpske brazde na Brezovici?
ZABORAV
JAVILI su mi od kuće da se Albanac, koji me je povredio, sam prijavio. Govorio je policiji da nije kriv. Suočićemo se. Videćemo ko je kriv. A, pitali su me moji mogu li da oprostim? Ne znam. Samo znam da se s tim mora živeti. I ako oprostim, ne mogu da zaboravim. Teško je živeti sa mislima koje razdiru.
M. MARKOVIĆ – I. RADULOVIĆ, 04.02..2009 20:40:26
izvor.novosti.rs
Српски момак далеко ће више да постигне када се подигне из болесничке постеље и дође поново до снаге, да крене до Београда и тамо у једној од американофолских трговина купи најдужу и најдебљу бејзбол батину, улети у једну американофилску „Невладину“ организацију и започне да пребија све што му дође под батину. И то тако дуго док не дође Хитна помоћ са дикторима да српску издајничку гамад закрпи. Шиптару који му нож заби, нека са „опраштањем“ најпре почека док се не утврде околности случаја. Јер Шиптар се ипак сам пријавио и користио се својим правом да се изјасни по питању кривице. Међутим, већ сада је потпуно јасно, који фактори сносе највећу кривицу да се Срби нашли у једној оваквој практично безизлазној ситуацији на властитој српској земљи. Никада тим западним и америчким НАТО злочинцима не би могло поћи за руком да у једној толикој мјери једна српска влада у Београду изгуби потпуну контролу над збивањима у властитој земљи, да српски пиромани и паликуће Народне скупштине нису извршили државни удар 2000. године и на својој пироманској антисрпској застави натопљену крвљу српских жртава у Србији од бомби њихових западних и НАТО савезника и на Косову и Метохији – написали; „Све српске земље сем Београда са владиним и предсједничким здањима – за чланство у Европској унији и у НАТО-у“. А не би се смјела да избјегава ни једна отворена дебата, о кривици бирачког тијела у Србији, посебно оног његовог српског дијела, који строго прозападном режиму из године у годину својим бирачким гласовима омогућују српској издајничкој банди да већ годинама остаје на власти и посланици владајућег блока женског рода фарбају своје власи у „блонд“ и као и њихове мушке „колеге“ не стиде се народ провоцирати са својим од прекомјерног ждерања меснатим фацама и округлим фигурама. Није ни мало случајно да се управо онај заздебљали Дачић округле главетине и његова од сала разваљена партијска другарица, предсједница скупштине, ујединили са оном антисрпском издајицом Борисом Францетић-Тадићијем. Јер је било само питање времена када ће крпа да нађе своју закрпу. А коме то све има да се захвали? Оним „обичним“ Србима који гласали за једне и друге што су на власти. И тако од жртава антисрпског режима у Београду, постали и његови саучесници у антисрпској работи. И ту се круг затвара. И то онај пословични зачарани круг. Јер српска жртва и српки зликовац на власти образују једну по нацију несретну симбиозу. Тај зачарани круг у којем заједнички живе жртве и њихови зликовци, може да се разбије само силом, којом се тај круг и затворио. Само, молим љепо – без паљења Народне скупштине јер она нам потребна између осталог, као највише законодавно тијело које би донело и закон о доживотној робији за српске издајице а странце ишамарало и протјерало из земље.
… [Trackback]
[…] Read More Information here on that Topic: novinar.de/2009/02/08/naopako-i-sunce.html […]
… [Trackback]
[…] Find More Information here to that Topic: novinar.de/2009/02/08/naopako-i-sunce.html […]
… [Trackback]
[…] Find More to that Topic: novinar.de/2009/02/08/naopako-i-sunce.html […]
… [Trackback]
[…] Read More Info here on that Topic: novinar.de/2009/02/08/naopako-i-sunce.html […]