Вести

KRAJEM DEVETNAESTOG VEKA Evropa je bila potpuno zavisna od američke nafte i naizgled nije bilo načina da se prekine monopol Rokfelerovog „Standard ojla”

+++

koji je, savremenim rečnikom, „ugrožavao energetsku bezbednost” vodećih evropskih sila.
Onda su na scenu stupila braća Nobel, koja su uz pomoć novca porodice Rotšild i uz dozvolu carske vlade u Sankt Peterburgu, osmislila i napravila železničku prugu, naftovod i čak i prvi tanker na svetu („Zoroaster”) kojima je do zapadne Evrope transportovana nafta iz kaspijskog basena. Rokfeler je izgubio monopol.

Posle raspada Sovjetskog Saveza, Amerikanci su imali nameru da ovu staru naftnu rutu koja ih je jednom koštala novca i uticaja iskoriste da ojačaju svoju ulogu u osetljivom području Kavkaza i centralne Azije i da smanje svoju zavisnost od bliskoistočne nafte, ali do danas to nisu uspeli da urade onako kako su hteli, pre svega zbog jačanja Rusije zasnovanog na sopstvenim i tuđim rezervama nafte i gasa.

„Vladimir Putin je dugo razmišljao koja bi to sredstva mogla Rusiju da učine velikom, a u postsovjetskom svetu morao je da dođe do zaključka da samo vojna sila nije dovoljna”, objašnjava Lilija Ševcova iz Karnegijevog centra u Moskvi, a „Njujork tajms” zaključuje da se u ovoj borbi za prevlast, koja podseća na devetnaestovekovnu „Veliku igru” evropskih sila u centralnoj Aziji, sadašnji ruski premijer pokazao kao „majstor strategije”.

NE SAMO DA JE dogovorom sa Turkmenijom preuzeo najveće rezerve gasa u tom delu sveta, nego je i projektom „Južni tok” obezbedio da Evropa još dugo bude zavisna od gasa iz Rusije i njenih saveznika. EU i Sjedinjene Države u svojoj borbi za energetsku nezavisnost još nisu našle ni nove Nobele ni Rotšilde a imaju tek deo kaspijskih izvorišta.

Na samitu posvećenom gasovodu „Nabuko”, koji je u utorak održan u Budimpešti, Rajnhard Miček, predsednik konzorcijuma koji planira izgradnju ove rute čiji je cilj da se Evropa bar delimično oslobodi ruskog monopola, rekao je da još ove godine počinju prvi radovi na izgradnji i da očekuje „najveću moguću političku podršku” od Evropske unije. Završetkom „Nabuka” zapadna i centralna Evropa dobijale bi godišnje 31 milijardu kubnih metara gasa – desetinu trenutnih potreba ili petnaestinu budućih potreba – što nije dovoljno da se ugrozi ruski položaj (povećanjem kapaciteta „Južnog toka” sa 31 na 47 milijardi kubika Moskva planira da do polovine naredne decenije u EU ubacuje sto milijardi kubnih metara gasa) ali je dovoljno da se obezbede rezerve u slučaju novog političkog spora na istočnim granicama.

Međutim, „Nabuko” za sada nema ni dovoljno novca ni dovoljno gasa, a ni političke podrške. Uz to, tri člana konzorcijuma – OMV, MOL i Bulgargas – potpisali su učešće u „Južnom toku” što navodi na sukob interesa i pojačava sumnju u njihovu posvećenost „Nabuku”. Češki premijer Mirek Topolanek koji trenutno predsedava Evropskoj uniji u Budimpešti izjavio je da „Južni tok” ugrožava „Nabuko” i da EU što pre treba da obezbedi sredstva za izgradnju gasovoda koji bi zaobišao Rusiju. „’Severni tok’ i ’Južni tok’ cementiraju visok nivo zavisnosti EU od Rusije… Oni su direktna pretnja Nabuku”, rekao je Čeh, na šta je oštro odgovorila nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u pismu Topolaneku i predsedniku Evropske komisije Žozeu Manuelu Barozu zatražila da EU podrži sva tri gasovoda koja su trenutno u planu – i „Severni tok” i „Južni tok” i „Nabuko”. Za Nemačku je ključno da bude izgrađen gasovod preko Baltičkog mora koji trenutno „zbog ekoloških problema” blokiraju Švedska i bivše baltičke republike SSSR-a.

GLAVNI POLITIČKI PROBLEM za EU u vezi sa „Nabukom” biće Turska. Bez dozvole Ankare tog gasovoda neće biti, a cena koju se vlada Redžepa Erdogana sprema da postavi za ovu uslugu može biti takva da je Unija ne može prihvatiti – članstvo u Evropskoj uniji.

Treba zato očekivati pojačanu ulogu Sjedinjenih Država u pregovorima sa Turskom, što je u nastupu pred Senatom u Vašingtonu najavila i državna sekretarka Hilari Klinton. „Za uspešnu strategiju promovisanja ’Nabuka’ i drugih gasovoda na južnom koridoru ka evropskim tržištima biće neophodno stalno, jako angažovanje Sjedinjenih Država”, izjavila je na pitanje senatora pre nego što je potvrđeno njeno imenovanje na novu funkciju.

A pomenula je i Srbiju. „Naročito u vezi sa Rusijom i njenim odnosima sa Ukrajinom, Gruzijom i drugim evropskim zemljama, uključujući i nedavnu kupovinu naftne kompanije u Srbiji, nadam se da možemo naše prijatelje u NATO-u i Evropskoj uniji ubediti da shvate da nam je potreban širi okvir u kojem možemo razgovarati o pitanjima energetske bezbednosti. Možemo se pozvati na član 5, a i ne moramo, ali to je bitan energetski izazov koji zanemarujemo dovodeći sebe u opasnost”, objasnila je Klintonova.

Član 5. o kojem je govorila deo je Severnoatlantske povelje, osnivačkog akta NATO-a – u njemu se navodi da je napad na jednu članicu napad na sve članice koje onda imaju obavezu da je brane. U Vašingtonu ima dosta političara koji smatraju da je „manipulacija snabdevanjem energentima” oružje i da u tom slučaju treba aktivirati član 5. Sada su neki od tih političara u administraciji Baraka Obame.

Vladimir Radomirović;POLITIKA
[objavljeno: 31/01/2009]