Вести

Već nekoliko godina u Srbiji se događaju zločini kakvih doskora nije bilo u arhivama policijskih i pravosudnih organa ove zemlje.

Ratko Dmitrović, VESTI, 28.01.2009

+++

Stručnjaci kažu da je jedan od najređih zločina onaj koji se dogodi između sestre i brata i da se ubistvo te vrste događa svakih 50 godina. Tako je bilo nekada.

Za samo deset proteklih godina Srbija je zabeležila zločine kakvih nije bilo, uključujući zločin kad sestra ubije rođenog brata ili brat sestru. Da ne spominjem ubistva roditelja, pa sopstvene dece, baba i deda, uže i šire rodbine… Ta ubistva, po načinu izvršenja, neodoljivo podsećaju na ono što građani Srbije svakoga dana, u više navrata, mogu da vide na TV-kanalima svoje zemlje, na čelu sa RTS-om, televizijom koju finansiraju iz sopstvenih džepova.

Tvrdim li ja to da srpske televizije podstiču zločine i kriminal? Da. Ne znam da li svesno ili nesvesno, ali ga podstiču. I to će potvrditi svaki student prve godine psihologije, da ne spominjem stručnjake za ovu oblast.

Nikada nisam živeo u Americi, nemam uvid u kojoj meri se na tamošnjim televizijskim kanalima uz domaće puštaju i strani filmovi i TV-serije ali verujem da urednici u Americi nisu isključivi kao u Srbiji i da povremeno propuste neko ostvarenje iz, na primer, francuske ili španske kinematografije. Tek da zametnu tragove. U Srbiji toga nema.

U Srbiji, sudeći po televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a posebno po državnom servisu zvanom Radio televizija Srbije (RTS) izgleda da nikada nisu čuli da i u drugim državama, osim Amerike, snimaju filmove. Direktor RTS-a, Tijanić, i neki tip koji se zove Ivan Karl (urednik filmskog programa RTS) svake večeri na glave svojih gledalaca sruče neki film ili epizodu serije američke produkcije. A kakvi su ti filmovi? Krvavi, puni agresije, zločina, ubistava, leševa sa rasečenim utrobama, monstrumima sa odsečenim glavama u rukama, mrtvacima koji šetaju okolo sa krvavim noževima tražeći koga da prikolju… Da ne spominjem onu drugu vrstu američkih filmova, psihološkog karaktera gde se deluje na podsvest ljudi i gde su posledice dugotrajne, kolektivne i katastrofalne.

Mladi ljudi u Srbiji, dvadesetogodišnjaci, inače sve slabije obrazovani jer se na tome u Srbiji sve manje radi, pojma nemaju da Česi, Mađari, Grci, Šveđani (Ruse da ne spominjem) takođe snimaju filmove. Niko im to nije rekao a RTS, i ostali kanali koji rade sa dopuštenjem srpske vlade, puštaju samo američke filmove i šta dete drugo da zaključi.

Otkuda ovo i kakav je lični, moralni, karakterni i svaki drugi profil vlastodržaca Srbije kad imaju potrebu da nakon svega što se dogodilo, nakon što je Amerika medijski satanizovala Srbe i Srbiju do krajnjih granica a onda bombardovala Srbiju, pa Srbima otela deo teritorija (Kosovo) – svojim građanima sistematski i uporno puštaju skoro samo američke filmove.

Da li je to slučajno? Radi li se ovde o mazohizmu ili vraćanju nekih dugova? Ili o nečem trećem? Šta vi mislite?

Piše: Ratko Dmitrović

izvor: VESTI,28.01.2009