Вести

Na žalost čitavog pravoslavlja danas je RPC-a izabrala za svog novog poglavara miropolita Kirila Gundjajeva.

+++

RPC-a na svom Pomesnom saboru (crkveno-narodnom saboru), na kome je učestvovalo 702 delegata, iz svake eparhije po 3 (jedan episkop, jedan delegat iz redova monaštva ili sveštenstva i jedan iz redova mirjana). Na samom početku zasedanja mitropolit Beloruski Filaret (deklarisani ekumenista) je odustao od svoje kandidature u korist mitropolita Kirila. On je ovim činim onemogućio sabor da glasa prvi krug, tako da se odmah prešlo na drugi krug (u kome se bira prostom većinom između dva preostala kandidata). Zatim je ustao mitropolit Polocki Teodosije i predložio da se Patrijarh izabere žrebom, ali volja većine delagata je suprostavila tome predlogu i pristupilo se glasanju. „Ništa ne prepuštamo volji Božijoj“, poručiše delegati i posle brojanja glasova, 508 delegata je glasao za miropolita Kirila, a 169 za miropolita Klimenta, uz nevažeća 23 glasa.

Ako pažljivo pratimo protekli sled događaja jasno će nam biti da modernisti drže sve konce u svojim rukama. Prvo moramo reći, da Sveti Sinod RPC-e čine osam članova od kojih su većina jevreji i pristalice ekumenizma i modernizma. Oni su između sebe izabrali Kirila za „mestobljustitelja“, čuvara trona patrijarha, a kasnije je Sveti Arhijerejski Sabor RPC-e, koga čine 202 episkopa, izabrao sa 97 glasova mitropolita Kirila, 32 glasa je dobio mitropolit Kliment a 16 miropolit Filaret. Bilo ko od ove trojice da je izabran politika RPC-e, koju je poslednjih 20 godina vodio mitropolit Kiril, bila bi nastavljena. Ali smo bar bili svedoci da vladari sveta danas mogu da ostvare što su zamislili. Može se reći da bi im na lobiranju pozavideli i tajkuni. Profil delegata, koji je izabran, nije mogao da ne izglasa drugog osim mitropolita Kirila. Putevi su različiti a cilj je jedan – VLAST. Imao sam priliku da se na licu mesta uverim u kampanju koju je sprovodio mitropolit Kiril. To je ličilo na pravu političku kampanju u kojoj su učestvovali svi mediji (državni i crkveni). Niko drugi nije imao ni najmanje šanse. Otprilike kao što su u Srbiji sprovođeni poslednjei predsednički izbori. Pobednik se unapred znao. U toku kampanje, našao sam se dva puta na mestima koje je posećivao mitropolit Kiril. Naroda je bilo toliko da se mogao izbrojati na prste, ali obezbenja je bilo tri puta više. Mogu samo reći da novi ruski Patrijarh nema NIKAKVU podršku naroda. Običan vernik je u čudu i pita se kuda sve ovo vodi Crkvu i čitavu Rusiju.

Ovo je prvi Pomesni sabor posle pada komunizma u Rusiji. U 20-om veku, pre dolaska komunista na vlast, u RPC-i se Patrijarh birao na Pomesnom saboru između tri kandidata žrebom – na apostolski način. Kada su došli komunisti, da bi mogli da kontrolišu izbor, oni su to ukinuli, tako da smo i danas imali priliku da se uverimo da je žreb odbijen kao mogućnost. Sve to govori o jednom orkestriranom i unapred utvrđenom putu, a sam Sabor je bio farsa. Naravno da je vladajući režim stao iza Kirila Gunđajeva zbog uzajamne upletenosti u globalističke proekte.

Želim samo da naglasim da je običan vernik u Rusiji danas veoma tužan i sa nevericom gleda šta se događa. Žao mi je što sam bio dobar prognozer, ali sve se ovo moglo očekivati iz nekoliko razloga. Od vremena kada je Rusija ostala bez Cara i kada ga se već tadašnji crkveni vrh praktično odrekao, Cara kao pomazanika Božijeg, i dozvolio da padne u ruke čekista (naši udbaši), Rusija kao i njena Crkva, nije se oporavila. Obnovljenstvo (isto što i danas rade), koje je u cvetalo u vreme komunizma, iako zvanično odbačeno posle pada komunista, ostalo je da živi duboko u vrhu RPC-e.

Još prilikom izbora počivšeg Patrijarha Alekseja Drugog bilo je jasno da je on izabran da bude pomiritelj između dve struje, obnovljenaca i tradicionalista. I zaista, iako su obnovljenci praktično držali celokupnu vlast u Crkvi, nisu smeli otvoreno da napadaju predanjsko krilo. Bez namere da budemo pesimisti možemo videti da su obnovljenci ispleli odličnu mrežu i danas su trijumfalno kročili na pozornicu.

Postavlja se pitanje kakve će biti posledice ustoličenja novog Patrijaha Kirila.

Na spoljnem planu sigurno dalje jačanje ekumenizma i približavanje ne samo „hrišćanima“, već i svim ostalim religijama sveta. Naime „jahači apokalipse“, pre svega vladari sveta, žele novu konfiguraciju moći i u tom planu Rusija će igrati značajnu ulogu. O tome ćemo pisati uskoro u okviru teme koja se tiče tekuće „ekonomske„ krize. Njima trebaju jaki igrači na svim poljima a novi ruski Patrijarh je svakao igrač takvog kalibra. Na unutrašnjem planu mislim da će slediti obračun sa tvrdom strujom u RPC-i. Svi oni koji su proteklih meseci pratili kakve je odluke donosio Sveti Sinod RPC-e, mogli su da se uvere u mnogobrojne pretnje kako monaštvu, sveštenstvu, tako i mirjanima. Na listi za ostrel su svi koji ne misle kao oni (učesnici raznih pravoslavnih foruma, izdavači časopisa, pojedinci koje se bore protiv ekumenitama i modernizma). Preti se odlučenjem od Crkve, zabranom prodaje časopisa, i mnogim drugim merama. Sudbina episkopa Diomida i episkopa Ipolita najbolje svedoče šta čeka sve one koji drugačije misle. Bogata tradicija iz vremena „neprijatelja socijalizma“, biće preslikana u lov na „neprijatelje naroda i Crkve“. Dok je bio živ Patrijarh Aleksej nisu imali baš sve mehanizme, ali od danas su druge prilike.

Sve će ovo biti veliki podsticaj našim obnovljencima da nastave gde su stali. Sad će imati keca u rukavu (kad mogu braća Rusi kako i mi da ih ne pratimo), a imaju i svog Kirila u našoj Crkvi. Sada će i oni krenuti u ofanzivu, iako su sami sebi dali autogol jesenas kada su pokušali da smene živog Patrijarha Pavla. Svedoci smo da polako osvajaju jednu po jednu crkvu u Beogaradsko-Karlovačkoj Arhieposkopiji. Na žalost kako Njegoš kaže „Malo stado malena i snaga, jedna slamka među vihorove …“, biće ono što biti ne može. Ali Bog nije u broju već u istini, i zato držimo se vere koju su ispovedali naši Sveti Oci, vere onakve kakva nam je ostala od Svetih Apostola.

Neće nas Gospod pitati kako je veru ispovedao neki episkop, već, kako smo mi veru u Hrista ispovedali i da li smo je branili, koliko smo mogli. A znamo iz Svetog Pisma i Svetog predanja da će se sve ovo zbiti. Zato glavu gore, Gospod je uvek po svom velikom promislu davao svojim sledbenicima ono što je za njih najbolje u tom trenutku.

Neka je Gospod na pomoći našoj braći, po krvi i veri, Rusima i molimo se Gospodu neka ih izbavi od svih nevolja.

izvor: pravoslavni forum IHTUS