Вести

Срећан празник браћо и сестре ….свим Србима и Православцима.

Ненад Стојковић, 27.01.2009
+++

Овде можете да видите атмосферу са одласка у Јужну Митровицу и службе у храму Свети Сава који је спаљен и остављен на милост и немилост арнаутима и свим осталим злочинцима ма које нације они били.

После службе у храму Свети Димитрије у Северној Митровици који је био пун народа,у 10 ч је кренуо аутобус пут јужног дела. На преласку у јужни део, КПС је задржавао аутобус као да нису знали да ћемо да идемо у храм у јужном делу да присуствујемо служби. Тако да смо чекалида на доделе пратњу. То су наравно све жугани. Ишао је и један џип КФОР-а али није било потребе за то јер су КПС одрадили обезбеђење. Паркирао се бус испред храма који је недалеко од моста, док су КПС полицајци бранили жуганима да пролазе по тротоару поред нас, то јест изоловали су нас. Да нису ко зна шта би било.

Док су људи улазили у порту ја сам стајао на улици и гледао злочинце који су били преко пута у неким радњама, испред њих, у локалима…сви су гледали у нас са таквом мржњом да се мени стомак окренуо.

Неке сам “препознао“ да су сигурно учествовали уразним окршајима против нас,то не може да се избегне,ми животиње се осећамо на километре. Један ми је посебно запао за око. Како смо ишли са свештеницима, нисмо смели да изазивамо никакве инциденте. Жао ми је зобг тога, мада ..биће дана за мегдана, још ћемо се ми ћерати.

Ушли смо у спаљени храм Светог Саве и после неког времена и припреме свештеника почела је служба.Било је лепо.Било је тужно.Било је достојанствено.Слава нашем Светом Сави и да се моли Господу за добробит његове деце,ма где она била на свету,и да Господ подари срећу и Отаџбини његовој земаљској.Амин.

Након службе, беседе (коју имам снимљену и у видео фомрату) где је основа био Свети Сава али са веома јаким освртом на то како не можемо у својој рођеној земљи да слободно и без пратње дођемо на службу Божију, окретања колача, појања, верници су прилазили у реду један по један, целивали иконе, узимали славско жито и колач и одлазили да запале свеће за здравље и за упокојење својих драгих и милих. Након послужења и још неко време останка у храму, упутили смо се назад у северни део Митровице. Са тугом и молитвом на уснама…догодине слободно у наше храмове свуда по свето Србској земљи. Амин,Боже дај.

У аутобусу, моја супруга је почела да плаче, па ме је то потакло на размишљање…зашто наша браћа и сестре, широм целог света немају барем мало осећаја љубави према својим прецима и својој вери као моја жена која је рођена не Србкиња ?!? Даће Бог добри да се и то деси једном.

Ето толико за сада од мене на ову тему а када будем имао нове неке слике и неке нове извештаје ја ћу да их поставим, овде да са вама мојом крвљу, мојим племеном поделим бар делиће неких специјалних момената у мом животу. Свако добро од Господа

Ненад Стојковић, 27.01.2009, 20:00