Вести

Dolazili su mi mnogi roditelji čija su deca Jehovini svedoci, očajnički želeći da moje iskustvo izbavljenja postane iskustvo njihove dece.

Marija Miketić

+++

Sada ste pročitali kako je to bio strašan i trnovit put. Da nije bilo milosti Božje i požrtvovanog rukovođenja mog dragog duhovnog roditelja i preporoditelja, u duhovnom dnevniku zvanog Aljoša, ja bih zasigurno i tu zastranila.

Vi treba, prvenstveno, da promenite mišljenje o svojoj deci kao o povodljivoj, labilnoj i razmaženoj. Jer vi ovako razmišljate: da sam bio strožiji, da nisam dopuštao toliku slobodu, da sam pazio sa kim se druži i slično – oni ne bi zastranili. Ali treba da razumete da je blago vama što imate takvu decu. U kom smislu? Kakva su to deca? Ona su deca gladna i žedna Boga! To su bogobojažljive duše, istinski vernici. Drugi roditelji imaju nemilosrdnu, ateistički ili hedonistički nastrojenu decu, i moje je mišljenje da je njihovo zlo veće, mada se niko oko toga ne zabrinjava.

Osuđujući ih, vi u startu grešite. Ja poznajem vašu decu. Ona su možda bila moji prijatelji, oni sa kojima sam šest godina delila dobro i zlo. I znam da su to deca kojima je trebao Bog, trebalo im je spoznanje o Bogu i duhovno sadržajan život. A šta ste im vi ponudili? Solidno vaspitanje, solidno školovanje, da se obuku, da jedu, piju, čist i topao dom. I to je u redu, ali nije sve! Zbrinuli ste telo, a duša je ostala prazna, nečujno cvileći. Na dušu se zaboravilo, a rodili ste i telo i dušu. Glad duše je nezasita, žeđ duše je neugasiva. Ko jednom oseti tu glad i žeđ ne zaustavlja se dok je ne utoli. A vi ste se o to oglušili. Niste imali ništa da iznesete na duhovnu trpezu. Jasno! I sami ste svoje mladalačko gladovanje duše nadomestili crvenim knjižicama ili sportovima, ili folklorom, ili vračanjima, ili ispijanjima kafe, ili televizijskim programima… Zašto? Zato što je vera u Boga bila nepopularna. Ne zabranjena, to su izgovori, jer ima mnogo onih koji su nesmetano verovali i slavili i posećivali crkve, dok su otvoreno gonjenje trpeli sveštenici i ostali klirici kao predstavnici i zagovarači religije, ali vas, običan narod, niko nije ni na šta nagonio niti, pak, branio. Sami ste uvideli deplasiranost vere u ta smutna i žalosna vremena i priklonili se važećem trendu. A sada je došlo vreme da žanjete šta ste sejali. Jeste li sejali u svoju decu dobro seme Pravoslavlja? Niste! Pa, kako onda očekujete da budu Pravoslavna? Velite da niste sejali ni sektaštvo, pa, eto, ipak su sektaši. Hristos je rekao: „Ko nije sa mnom protiv mene je, i ko ne sabira rasipa“. Samim tim što niste sejali dobro seme, čuvali ga i negovali, rastao je korov. Ne popunivši prazno mesto u dušama dečijim živom vodom istinskog bogopoznanja, ostavili ste prostora rovarima duša da čine šta im je volja. Kada je Gospod Isus Hristos isterao demona iz opsednutog čoveka, a ovaj nije požurio da prazninu popuni jevanđeoskom naukom, na mesto prvobitnog demona, u praznu kuću duše, naselilo se sedam gorih demona od prvoga, i šteta je bila daleko veća (Mt. 12,43-45). Uviđate li taj neminovni duhovni zakon?

Dakle, prvi korak jeste promeniti mišljenje o deci i priznati krivicu pred sobom i Gospodom. Primite na sebe greh svoje dece, jer on i jeste u mnogo slučajeva, baš vaš, i ispovedite ga. Pokajte se istinski za taj strašni greh, a Gospod se neće oglušiti o suze pokajnika. Molite, a volju Gospodnju shvatite kao isceljujuću epitimiju. I pri tom verujte, strahovito verujte da „deca tolikih suza neće propasti“.

Drugi korak je: upoznajte veru u kojoj ste rođeni. Ističem Pravoslavlje kao ono koje je sačuvalo izvorno učenje i tome ima bezbroj dokaza. Ne zadržavajte se samo na rečima: slavim slavu, a u stvari se samo piruje, psuje i vređa Svetitelj u čiju čast ste se okupili. Ne recite: smejaće mi se ili nemam vremena da idem u crkvu. Naučite se i u tome od svoje dece koja ne mare za podsmehe, ruganja i imaju svo svoje vreme za interese sekte. A vi treba da znate da ste vi ti koji služite Bogu na ispravan način, a oni su zalutali. Kada vaša deca, budući zalutala, toliko revnuju za ono što nije pravo, koliko li tek vi treba da revnujete znajući da ste na dobrom putu i da ćete tako izbaviti sopstvenu decu.

Prvi korak ka Pravoslavlju jeste jednom zauvek srušiti barijere između sebe i svog sveštenika. „On mrsi na petak, on se kocka, napio se, bludniči…“ – tako vi mislite svi do jednoga i, ne znajući, govorite isto što i sektaši, i to im je sav argument protiv Pravoslavlja. Pa šta ako je takav? Možda to sve čini iz slabosti, a ne iz zlobe, a Bog vidi i zna njegovo srce i pomilovaće ga, a ti ćeš stradati zbog osuđivanja bližnjega. Ne, vi odmah znate da nije iz slabosti, nego baš iz zlobe. Opet, velim, pa šta? Njemu je, kao i svima, data sloboda da bira između svoje propasti i svoga podignuća, ali će dati odgovor pred licem Pravde, a ti ćeš stradati zbog osude. Uprkos načinu života, svešteniku je data vlast da razreši ili veže naše grehe na zemlji (Jn. 20,22-23). On je postavljen za tu službu dejstvom Duha Svetoga i njegovo delo je sveto (Dap 20,28). Kroz ovakvo uverenje gledajte na sveštenika kao na samog anđela poslatog da služi, a verujte, i više od anđela. Osim toga, čuvajmo se od generalizacije, od trpanja kompletnog sveštenstva u isti koš licemerja i srebroljublja. Mogu posvedočiti da među njima ima i onih koji su već sveti.

Zašto vam je važan sveštenik? Zato da bi vas naučio veri Pravoslavnoj, liturgijsko-evharistijskoj, zato da biste imali molitvenika pred Gospodom, zato da biste imali koga da uputi vaše zalutalo dete, premda ćete vi to najbolje i najpre postići sopstvenim primerom. Slušajte svaku reč svoga duhovnika kao onog koji će dati Bogu odgovor za vaše duše (Jevr. 13,17), i ne obilazite mnogo okolo tražeći odgovore po meri svoje ogrehovljenosti, jer ima i onih koji će umnogome snishoditi vašim slabostima. Slušajte jednoga, makar i ne govorio uvek sve ispravno, jer ćete vi biti pomilovani zbog poslušnosti, a on će odgovarati za pogrešno pastirstvovanje. Svaka vaša neposlušnost i svojevoljnost stavlja sekiru uz lepo drvo hrišćanske ljubavi.

Živite životom istinskog hrišćanina! Ali, oprez! Neka vam motiv i osnovna pokretačka snaga ne bude samo izbavljenje vašeg deteta, jer će onda sve biti uzalud. Osnovna želja srca neka bude ljubiti Gospoda svim bićem svojim i bližnjega svoga kao sebe samoga. To je sav zakon iz kog proističu svih deset zapovesti, jer ljubeći Gospoda nećeš biti idolopoklonik, a ljubeći bližnjega nećeš ga pokrasti ili ubiti. A izbavljenje dece doći će kao nagrada, ako tako ushtedne Milost Njegova.

Hrišćanstvo na delu će vas naučiti da ne pretite deci, da ih ne isterujete iz domova, da ih ne kinjite grdnjama i psovkama (negde čak i batinama, slušala sam o tome), jer tako od njih samo pravite progonjene žrtve, a od sebe tirane gore i od samog đavola. To je vaše dete, i u dobru i u zlu, i u usponu i u padu. Blago ih ukoravajte ne snishodeći potrebama sekte: ne dajte novac, budite određeni o vremenu provedenom van kuće, dodelite im zaduženja u domaćim poslovima. U ovome ih ne štedite, ali ih i ne razdražujte (Kol. 3,21; Ef. 6,4). Osećaj progonjenosti je strašan motiv da se istraje u zabludi. Oni bi išli i do same smrti, ako ustreba, verujte mi na reč, okusila sam i znam. Pa, njima se na drugoj lekciji biblijskog studija doslovce ovako kaže: „Možda će ti tvoji roditelji ili bliski prijatelji reći da im se ne sviđa što proučavaš Bibliju… rođaci mogu iskreno da te u tome obeshrabre zato što ne poznaju divne istine i bla, bla, bla…“ (Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji, str. 23, pasus 23.). Dakle, pripremljeni su od samog početka na vaša progonstva. Ne ispunjavajte predviđanja Jehovinih svedoka, oni na tu kartu i igraju. To je đavolji posao: dođu, unesu razdor, posvađaju vas i povuku se dok se vi trvete i gložete.

Drugo, ne rušite emocionalne mostove preko kojih bi vam se deca vratila ako ikada posumnjaju, jer oni itekako sumnjaju, često sumnjaju, to je čovekovo prirodno svojstvo i oni nisu imuni. Totalno nekritički stav već je stanje ozbiljne obolelosti i krajnji stepen slepila. Sumnjajući oni ovako rezonuju: u svetu nemam nikoga, a ovde se družim sa Perom i Žikom, oni me vole i ja njih, pa iako sve ovo i nije istina, imam bar ta divna prijateljstva. Ali ako na drugoj strani mosta stojite vi, čiste i istinske roditeljske ljubavi, postoji mogućnost da kadgod klackalica prevagne u vašu korist. Ali ako prekinete komunikaciju sa svojom decom, vi ste ih zauvek izgubili.

„Ja odlazim, ja je posećujem, kumim je i molim…“ – tako mi kaže jedna majka za svoju ćerku koja je Jehovin svedok. A znate li šta u stvari radi? Dođe na njeno radno mesto pa je ponižava: „ovde rmbačiš da bi davala priloge sekti, a da si kod kuće uživala bi. Mi smo stari i bolesni, a tebe to ne zanima, učini zbog nas, mani se te sekte, oni te samo iskorištavaju, a ti si mlada…“ I sve tako. A ona kada čuje reč „sekta“ naroguši se i podigne bodljikavu žicu oko sebe, možeš da dubiš na glavi tu pred njom, ona te i ne vidi.

Druga majka je organizovala da se kao slučajno sastanemo sa njenim sinom, pa izokola, izokola da počnemo razgovor o veri. A on, čim je iz najveće daljine nazreo obmanu, pokupio se i otišao prezrevši majku.

Jedan otac je zaključao ćerku u sobu i držao je tako danima ne bi li je odvojio od momka Jehovinog svedoka za koga je želela da se uda. Zatekli su je kako spušta niz prozor čaršave vezane u čvorove i sprema se da pobegne. Platili su da se momak pretuče, a ona je brže bolje otišla i, naravno, udala se pritom se oboje osećajući žrtvama koji podnose stradanja za Jehovu.

Jedna majka je tako zaključala ćerku, a ova pobegla kroz terasu. Sutradan se tajno vratila, ali samo po svoje omiljene cipele. To odlično znam: ja sam je, između ostalih, krila.

Profesor fakulteta čiji je sin u ovoj sekti, oprostio bi mu sektaštva samo ako bi nastavio fakultet, a ovome obrazovanje nije ni na kraj pameti kada čeka kraj sveta u apokaliptičnom strahu.

Vodila sam biblijski studij sa ženom koja je svaki put dolazila plava od masnica zarađenih od muža, ali je sa masnicama dolazila sve više osnaženija da istraje uverena da je na pravom putu.

Mogla bih ovako da nabrajam u nedogled. U svakom slučaju, sve su ovo primeri da sila nikada nije rešenje, da je jedini i pravi put ljubav, smirenje i opraštanje. Držite se neodstupno svoga, veru im propovedajte delima, ne korite ih, sve vezano za sektu neka ostane samo u okviru vaših vapijućih molitava. A decu volite, volite ih beskrajno, žrtveno, sastradalno…

Neka oprosti vaše veliko i bolno roditeljsko srce na predugoj reči i što uzeh za pravo da ja, dete budući, poučavam vas kako da izbavljate svoju decu, kada ni sama nisam izbavila svoje za kojima mi „duša gine“. Nedostojna sam svake vaše pažnje, molim vas oprostite po hiljadu puta! I za kraj samo još jednu molbicu imam: kada budete vapili Gospodu za spas svoje dece, setite se molitveno i moje majke i moje sestre. Ne treba da kažem njihova imena, Gospod već zna.

http://www.veronauka.org.yu/biblioteka_main/index2.php?kategorija=%CF%EE%F0%EE%E4%E8%F6%E0&file=%A3%E5%F5%EE%E2%E5.htm