Вести

LSV prijateljima stranke Novu Godinu čestitala Kalendarom sa separatističkom porukom. Na kalendaru je i svetlozelena mapa koja severnu srpsku pokrajinu prikazuje u nekadašnjim granicama, koje su dosezale do

+++

Vinkovaca, Osijeka, Baje, Segedina, Arada. Nešto jačom nijansom zelene boje prikazana je Vojvodina u manje-više aktuelnim granicama, ali sa Šapcem u njenom sastavu

Novo iznenađenje iz Novog Sada, ovoga puta u formi kalendara za 2009. godinu, priredio je građanima Srbije Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Na zidnom kalendaru, koji je uz novogodišnju čestitku s faksimilom potpisa Nenada Čanka stiglo u našu redakciju dominira mapa „Vojvodine republike“ sa logom LSV i nazivom ove stranke na pet jezika, kao i grbovi Vojvodine i gradova – Novog Sada, Sremske Mitrovice, Subotice, „Velikog Bečkereka“ (Zrenjanina), „Velike Kikinde“ (Kikinde), Pančeva, Vršca i Sombora. Sa južne „granice“ ove „republike“ nalazi se Beograd, istočno je Temišvar, na severu Segedin, dok su na zapadu Brčko i Osijek.

Klinci se zaneli

Lider „ligaša“ Nenad Čanak kaže da je štampanje pomenutog kalendara s mapom na kojoj je u sastavu Vojvodine i Šabac – najobičnija greška?!

– Klinci se zaneli, šta da vam kažem… Omladina LSV je odgovorna za tu glupost i zato će neki od njih snositi posledice. Jasno kažem, da ne bude zabune: u programu naše stranke jasno piše da se LSV zalaže za autonomiju Vojvodine u sastavu Srbije – rekao je Čanak.

Ova „igra klinaca“ podseća na ono „šta znaju mala deca“, kada je počeo da se budi albanski separatizam na Kosovu i Metohiji. Čanak kategorički odbija da je reč o bilo kakvom separatizmu.

– Nismo separatisti i nismo za odvajanje Vojvodine od Srbije, niti za Vojvodinu republiku, već za njenu autonomiju – kategoričan je Čanak.

Poslanik LSV Aleksandra Jerkov ne vidi ništa sporno u štampanju ove mape.

– Mapa je štampana zbog 160-godišnjice od stvaranja Vojvodine, a taj jubilej je obeležilo celo pokrajinsko Izvršno veće. Ne vidim u tome nikakav separatizam, jer je LSV prestala da upotrebljava izraz „republika“ upravo zato što ne želimo da Vojvodina bude uzrok bilo kakvih tenzija. Mi jesmo 1999. imali program „Vojvodina republika“ jer smo smatrali da je to jedan od načina zaštite vojvođanskih interesa, ali sada verujemo da je Evropa dovoljan garant – kaže Jerkovljeva.
Ona ne brine da će ovako intrigantan materijal samo pospešiti napade na LSV zbog separatizma od koga se stalno brane.
– Nismo separatistička stranka, i naravno da ovo nije nikakvo rušenje ustavnog poretka. Znam da će neke stranke jedva čekati da to tako protumače, ali to su isti oni koji i Statut Vojvodine doživljavaju kao udar na državu – dodaje Jerkovljeva i zaključuje da je svako drugo tumačenje skretanje pažnje sa bitnih stvari.

I dok Čankovi klinci ponovo mešetare i kroje Srbiju po svom nahođenju, nadležni državni organi naše zemlje o tome – sramno ćute! Ovim povodom do sada se nije oglasio niko od onih koji bi to trebalo i morali da urade – pre svega predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić, inače Čankov koalicioni partner, ali i Vlada Srbije, tužilaštvo.

ČANKOVO OBJAŠNJENJEČanak, ponovo prebacujući odgovornost na klince iz svoje stranke, objašnjava da je u pitanju mapa odštampana povodom 160 godina Vojvodstva srpskog i Tamiškog Banata.

– Na toj mapi Šabac jeste u sastavu Vojvodine. Mapa je odštampana u čast 160 godina Vojvodine kao političkog subjektiviteta, želeli smo samo da podsetimo ljude šta je Vojvodina bila. Šta će biti u ovoj godini, videćemo, ali Vojvodina republika nije opcija – zaključuje Čanak.

„STARA FORA“

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije u vojvođanskoj Skupštini Borko Ilić kaže za naš list da je najnoviji kalendar „stara fora“ koji najbolje svedoči da Čanak nije odustao od „Vojvodine republike“.

– Jasno je da je krajnji cilj Nenada Čanka i onih koji ga plaćaju sa zapada da rasparča Srbiju. Sve ono što on radi usmereno je protiv Srbije i srpskog naroda, ali i Vojvodine – ističe Ilić.

NEPRIMEREN POTEZ

Nisu baš svi članovi vladajuće koalicije ostali gluvi na kalendar „Vojvodina republika“.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević ponovio je da Statut Vojvodine, koji će se naći na dnevnom redu Skupštine, ne daje severnoj pokrajini elemente države.

– Smatram da takav potez Nenada Čanka nije primeren, naročito u trenutku odbrane nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, jer ističe novi problem. Mora biti jasno da su i Kosmet i Vojvodina sastavni deo Republike Srbije – naglasio je Milićević.

U kabinetu predsednika Srbije nisu želeli da komentarišu Čankovu novogodišnju čestitku.

– Nismo imali prilike da vidimo taj kalendar, pa zasad ne možemo ni da ga komentarišemo – poručili su nam u Predsedništvu.

Ni u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića ovim povodom juče se nisu oglašavali.

S druge strane, postavlja se pitanje da li ovaj poziv na rušenje države podleže krivičnoj odgovornosti.

Posledice po odnose u koaliciji

Lider SPS-a i ministar policije Ivica Dačić kaže da će, ukoliko Čanak opet krene s politikom „Vojvodina republika“, to ozbiljno narušiti odnose u vladajućoj koaliciji.

– Za SPS je tako nešto politički potpuno neprihvatljivo, da ne govorim o tome da je protivustavno. Ne bih da se izjašnjavam da li ima prostora za krivično gonjenje Čanka i njegove stranke, niti da li je to poziv na rušenje države, iz prostog razloga što je i sam Nenad Čanak na poslednjem Kongresu LSV jasno stavio do znanja da se odustalo od te retrogradne ideje. Nema Vojvodine republike, niti će je ikada biti, i to je jasno i Nenadu Čanku – ističe Dačić.
Sličnog je mišljenja i potpredsednik SNS-a Aleksandar Vučić.

– Da ovakve izjave nisu opasne, jer dolaze iz stranke koja je članica vladajuće koalicije, bile bi smešne. Čanak može da pravi kakve god hoće mape, to su bili i ostaće njegovi pusti snovi. O Vojvodini republici u ovom trenutku razmišlja verovatno jedan odsto stanovništva Srbije, pa možda ni toliko. Srbi, Mađari i ostali u Vojvodini žele da žive dobro, a ne da se zamlaćuju političkim projektima koji su na granici naučne fantastike – kaže Vučić.

Pokušaj pravljenja države u državi

Akademik Kosta Čavoški u izjavi za Glas javnosti podseća da Čanak već odavno nastoji da od Vojvodine napravi državu u državi Srbiji.

– U okviru toga je i Predlog statuta Vojvodine sa četiri-pet obeležja državnosti. Čanak namerava da prvo od Vojvodine stvori državu, a da je zatim odvoji od Srbije i deo pripoji Mađarskoj, a deo Hrvatskoj. Zato on vodi promađarsku i prohrvatsku politiku – kaže Čavoški.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan Todorović smatra da Čanak samo govori u ime Borisa Tadića.
– Da nema Tadićeve podrške, Čanak bi bio samo minorna ekstremna politička opcija kakvih ima svuda u svetu. Problem je u tome što Čanak unapred otkriva puteve kojima će ići DS, a priča o borbi za očuvanje celovitosti zemlje je očigledno samo reklama ili po onoj narodnoj „da se Vlasi ne sete… – rekao je Todorović.

On je dodao da je sada očigledno da je vladajuća koalicija u rukama EU, što je potvrđeno prihvatanjem Euleksa, čiji je učinak bio vidljiv naročito u događajima pred Novu godinu.

I narodni poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević ističe da je zabrinjavajuće što niko od nadležnih ne reaguje na ovakav Čankov potez.

– Želim da verujem da se Čanak vara u svojim predviđanjima, ali me i te kako brine što ga niko ne shvata ozbiljno. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović reagovala je na govor Velimira Ilića u kome je tvrdio da se već štampaju vojvođanski pasoši, ali zato nije opominjala Čanka kada je pominjao ustav Vojvodine, što je protivno i Ustavu i svim zakonima Srbije. I to samo zbog tri – četiri poslanika koji treba da podrže ovu vladu – objasnio je Markićević.
On je takođe za Čankov uticaj „zahvalio“ koaliciji „Za evropsku Srbiju“ i ironično naglasio da je „baš evropski cepati svoju zemlju“.

Predrag Grgić, član Izvršnog veća AP Vojvodine iz redova Demokratske stranke, nije želeo da komentariše činjenicu da LSV deli kalendar na kome je Vojvodina predstavljena kao republika uz kratku opasku da je to čista glupost! Takođe, predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Dušan Elezović, poput svog stranačkog kolege, nije se upuštao u dublju analizu značenja kalendara koji je stigao u našu redakciju.

– Uopšte ne želim i ne mogu da komentarišem stavove drugih stranaka i njihov propagandni materijal, naročito ako ga nisam video – kratko nam je rekao ovaj vojvođanski demokrata.

Zoran Ivošević, bivši sudija Ustavnog suda Srbije, smatra da u ovom slučaju nema elemenata za krivično gonjenje, ali da takvi stavovi zaslužuju osudu.

– Štampanje takvog materijala je još uvek u domenu političkog delovanja, gde postoji izvesna sloboda u odnosu na pravo. Smatram da su takve ideje protivustavne i antidržavne, jer se tu govori o nečemu na šta Vojvodina kao autonomna pokrajina nema nikakva prva, a to je prekrajanje granica. Takvo istupanje zaslužuje kako političku, tako i osudu javnosti. Mislim da bi bilo razumno da se program LSV nađe pred opservacijom Ustavnog suda, kako bi se utvrdilo da li u programu te stranke postoji osnov za ovakvo delovanje. To bi onda bio sasvim drugi slučaj, i tada je moguće zabraniti političku stranku koja u svom programu sadrži protivustavne elemente – smatra Ivošević.

Već viđeno

I na kraju, da se vratimo Čankovim klincima i njihovim provokacijama. „Ligašima“ nije prvi put da pokušajima da Vojvodini daju državnost provociraju građane Srbije. Prisetimo se događaja iz septembra 2007, kada je podmladak LSV štampao vojvođanske pasoše. Čanak je reagovao na sličan način, rekavši da reč o šali podmlatka stranke na čijem je čelu.

Autor:
Ekipa Glasa javnost; 09.01.2009

+++

Vojvodina Republika Put mira, razvoja i stabilnosti

izvor: Internet sajt Liga socijaldemokrata Vojvodine, mart 1999 godine

Pravo na različitost

Na prostoru evropskog kontinenta ne postoji složenija i kompleksnija zajednica od vojvođanske. Teško je pronaći i jedan sličan prostor na kome su se, kroz istoriju, toliko mešali nacionalni, ekonomski i državni interesi kao što je to današnja Vojvodina ograničena rekama i nacionalnim državama.

Migracije na tlu Vojvodine učinile su je i čine sredinom koja nosi sve tradicije Evrope i Balkana, a kvalitet življenja definisan je u jasnim pravnim i civilizacijskim okvirima bez zaostataka rodovskih i plemenskih odnosa. Vojvodina nije samo višenacionalna niti je samo višekonfesionalna sredina.

Ona jeste i to, ali je i višezavičajna sredina. Ta posebnost, da na njenoj teritoriji žive pripadnici iste nacije i vere, ali različitog zavičajnog porekla, kulture i običaja, čini Vojvodinu kompleksnijom, a nacionalne zajednice, unutar njih samih, i raznovrsnijim i bogatijim.

Mislimo da se Vojvodina, zbog toga, ne može posmatrati kao anonimni deo, ove ili one, nacionalne, ili na nacionalnom principu zasnovane države, ali se, takođe, ne može ni izdvajati iz ukupnog nasleđa svih različitih nacionlanih i drugih zajednica ljudi koje na njenom tlu žive.

Ustavno-pravna rešenja položaja Vojvodine moraju uzeti u obzir sve navedene specifičnosti i izraziti njenu kompleksnost. Vojvodina se danas nalazi na prekretnici.

Njena prošlost još nije završena, a njena budućnost još nije počela.

Prošlost Vojvodine opterećuju ostaci nerešenog statusa federalne jedinice i autonomne pokrajine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Ako se samo malo dalje pogleda u istoriju, još su živi tragovi 1918. i Trijanonskog ugovora. Njena današnja pozicija je nepostojanje bilo kakvog subjektiviteta u okvirima nelegalne i nelegitimne Savezne Republike Jugoslavije, države koja, i posle sedam godina formalnog postojanja, suočena s brojnim protivrečnostima i konfliktima, ne samo da ni jedan problem nije rešila, nego nema ni definisane granice. Postkomunistički, nacionalsocijalistički politički koncept stalno izbegava da postavi dugoročne osnove političkog funkcionisanja ovih prostora. Njegovom zaslugom su sedam (od osam) federalnih jedinica bivše Jugoslavije postala poprišta, više ili manje, krvavih sukoba centralistički nastrojenih kvazireprezenata pojedinih nacionalnih grupa. Ti sukobi nisu bili, kako se predstavljalo, nikakva „nacionalna oslobođenja“, „zaštita nacionalnih interesa“, niti bilo šta slično tome, nego isključivo borbe za rekonstituciju odnosa snaga, vlasti i uticaja na resurse. Bosanska katastrofa je proizvod osnovnog cilja – pretvaranje nacionalno i verski šarolike teritorije u tri nacionalne države – što je dovelo do teškog sakaćenja mogućnosti da se u budućniosti Bosna razvija na multinacionalnom i multikulturalnom osnovu.

U Vojvodini, za razliku od svih ostalih federalnih jednica bivše SFRJ, takav način >rešavanja< provociranih nacionalnih konflikata nije moguć. Vojvodina nema čistih nacionalnih enklava. Etnička mešovitost stanovništva nije karakteristika samo gradova, nego i 95% seoskih naselja koja imaju stanovništvo različitih nacionalnosti. Pogrešno je, površno i najčešće zlonamerno, zbog toga, poređenje vojvođanskog pitanja sa bilo kojim, do sada otvaranim, pitanjem na prostoru bivše Jugoslavije. Za Vojvodinu se moraju tražiti nova i drugačija rešenja.

Prvo: Vojvodina mora imati pravni okvir načinjen uz apsolutno uvažavanje, kao vrhovnog, principa prava pojedinca na razlikovanje koje je omeđeno, samo i isključivo, pravom drugog pojednica na različitost.

Svim građanima Vojvodine mora biti garantovana potpuna ravnopravnost, fizička, imovinska i pravna sigurnost, bez obzira na nacionalnu, versku, zavičajnu, rasnu ili polnu pripadnost.

Ni pojedinac, ni kolektiv, ne mogu sticati položaj na osnovu nevoljnih razlika, odnosno onih razlika koje nisu posledica slobodnog izbora.

Građanima Vojvodine mora se garantovati pravo i sloboda povezivanja sa drugima u cilju organizovanja radi promocije i zaštite svojih kolektivnih prava i uživanja kolektivnih sloboda. Prava i slobode kolektiva ograničene su samo pravima i slobodom drugih kolektiva.

Zbog toga Vojvodina treba da ima svoje predstavničko zakonodavno telo, parlament sa dva doma – većem građana i većem naroda. Veće građana bi bilo birano neposrednim, slobodnim i tajnim glasanjem, na periodičnim izborima.

Izabrani poslanici bi reprezentovali volju građana Vojvodine u donošenju svih zakona od značaja za život i funkcionisanje Vojvodine kao celine. Pravo da bira i bude biran ima svaki punoletan građanin Vojvodine.

Veće naroda bi bilo predstavničko telo koje bi činili predstavnici Srba, Mađara, Hrvata, Slovaka, Rumuna, Rusina i ostalih organizovanih nacionalnih, verskih i drugih grupacija. Veće naroda bi odlučivalo o pitanjima kulture, obrazovanja i informisanja neophodnih za čuvanje i negovanje jezičkih, nacionalnih, verskih, zavičajnih i drugih kolektivnih specifičnosti. Odluke bi se donosile jednoglasno.

Rad Vojvođanskog parlamenta bio bi regulisan Ustavom Vojvodine koji bi donela Ustavotvorna skupština Vojvodine. To bi, posle slobodnih izbora, bio njen jedini zadatak u prelaznom periodu. Uz navedene principe ustav bi definisao veze sa državom Srbijom ili sa širom državnom zajednicom u kojoj bi se Vojvodina nalazila, a njime bi bila regulisana i problematika upotrebe vojvođanskih vojnika van Vojvodine. Da mora biti konstitutivni elemenat svake federativne zajednice koju bi činila.

Drugo: Strateške privredne grane Vojvodine su agroindustrija, petrohemijski kompleks i saobraćaj. Vojvođanski parlament bi morao biti najviše telo koje bi odlučivalo o pravcima privrednog razvoja usmerenim na što tešnju saradnju sa svim susedima, ali zasnovanu na tržišnim principima koji bi sprečili odlivanje prirodnih i novonastalih bogatstava sa teritorije Vojvodine kao što je to, tokom celog 20. veka, bio slučaj.

Tržišni principi bi podrazumevali povezivanje sa zemljama Evropske unije i favorizovali bi one privredne grane i delatnosti koje bi bile komplementarne evropskim privrednim resursima i potencijalima, u skladu sa najvišim standardima zaštite čovekove prirodne okoline.

Treće: Odnosi sa Republikom Srbijom bi morali biti regulisani na principima ravnopravnosti i uz neophodnu promenu unutrašnjeg ustrojstva Srbije.

Centralistička, kvazinacionalna strategija iz Beograda razbila je Socijalističku Federetivnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa i samu Srbiju – izmeštanjem Kosova iz njenog ustavno-pravnog poretka.

Vojvodini ona nije partner.

Mi vidimo Srbiju kao demokratsku federativnu državu sastavljenu od federalnih jedinica s višim ili nižim stepenom autonomije. Odgovornost za sudbinu države preuzele bi, približno jednake, federalne jedinice sa po oko 2.000.000 stanovnika i definisanim ekonomskim, političkim i istorijskim interesima.

Na taj način bi se, i politički, i ekonomski, i nacionalno Srbija stabilizovala i konstutuisala kao moderna evropska država.

Federalne jedinice, prema našem mišljenju, trebale bi da budu Vojvodina, Šumadija, Jugoistočna Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak (Raška oblast) i Kosovo.

Demokratska federalna Srbija imala bi parlament sa dva veća – većem građana i većem federalnih jedinica.

Državu bi predstavljao predsednički dom. Federalne jedinice bi, u dvodomom parlamenu Srbije, ispoljavale svoje interese kroz veće federalnih jedinica koje bi odlučivalo o strateškim političkim i razvojnim ciljevima Srbije.

Vlada države Srbije bi upravljala pitanjima narodne odbrane, spoljne politike, monetarne politike i predlagala osnovne principe makroekonomskog programa. O tim predlozima bi glasalo veće građana.

Veće građana bi imalo i nadzornu funkciju nad funkcionisanjem državnih organa federalnih jedinica i kontrolu ustavnosti njihovog rada.

Vojvodina u takvoj federativnoj državi mora da ima status republike. Na to upućuju istorijska iskustva i činjenica da se autonomna pokrajina pokazala kao nedovoljno stabilno i rešenje bez adekvatne garancije stabilnosti ustavnog poretka.

To se videlo posle puča 1988. i protivustavnog ukinudanja autonomije u Vojvodini.

U ovako definisanom državnom uređenju Vojvodina bi, u oblasti spoljne politike, imala suvereno pravo da uspostavlja međuregionalne odnose sa ostalim evropskim regijama, a u slučaju ulaska Srbije u šire integracije, odluku o tome bi moralo doneti veće federalnih jedinica konsenzusom s jasno definisanim položajem Vojvodine u novim okolnostima.

Federalizacije Srbije i Republika Vojvodina bile bi krupan korak ka stabilizaciji države Srbije i u korenu bi sasekle sve separatističke težnje na teritoriji Srbije.

Republika Vojvodina bi predstavljala i okvir za ispoljavanje specifičnosti svih nacionalnih i drugih zajednica u Vojvodini i bila bi garant dugoročne demokratije u Srbiji.

Povratak Vojvodine na položaj definisan Ustavom iz 1974. godine ne zadovoljava ove zahteve. Ustav iz 1974. je stvaran u drugim okolnostima – u jednopartijskom sistemu i dok je postojala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavije kao garant njegovog sprovođenja. Republička administracija Vojvodine koštala bi daleko manje nego postojeća „pokrajinska“ administracija. Upotrebila bi se postojeća infrastruka, a umnogome bi podigla ekonomska moć same Vojvodine.

Republika Vojvodine bi, takođe, morala biti decentralizovana spuštanjem odgovornosti za ekonomski razvoj na svaku od tri tradicionalne vojvođanske regije – Srem, Banat i Bačku, zatim na vojvođanske gradove i, potom, do nivoa opština.

Republika Vojvodina bi garantovala pravo na državljanstvo svim svojim građanima bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i zavičajnu pripadnost i dvojno državljanstvo ukoliko bi za tim postojala potreba.

Republika Vojvodina bi imala svoju zastavu, himnu i grb koji bi se javno isticali u skladu sa vojvođanskim zakonima, a uz zastavu, himnu i grb države Srbije.

Liga socijaldemokrata Vojvodine,
mart 1999. godine

http://www.lsvsu.org.yu/dokumenti/vojvodina_republika.htm