Вести

Mnogopoštovani i uvaženi visokopreosvešteni mitropoliti i episkopi Srpske pravoslavne crkve

Ostoja Dražić, Novi Sad

+++
Velika je smućenost u narodu nastala i još se veća sprema.

Svakome dobronamernom sada bi trebalo da je potpuno jasna namera tzv. novotaraca i ekumenista kada je u pitanju Srpska Pravoslavna Crkva i Srpski narod, a to je da narod Srpski izgubi blagodat Boga Živoga, a Srpska Pravoslavna Crkva da ne prebiva više u Istini.

Ništa se ne dešava slučajno. Slučaj postoji samo za onoga koji ne zna ili koji ne veruje.

Počelo je još davne 1990. godine neposredno po ustoličenju Irineja (Bulovića) na tron Episkopa bačkog i njegovim promenama služenja Svete Liturgije, kao i njegovim ukupnim ponašanjem koje je bilo u mnogome sablažnjivo za mnoge stare verujuće Novosađane, koji su i u najteža vremena ostajali i ostali verni veri Pravoslavnoj.

Nastavilo se 1993. godine onim čuvenim stavljanjem potpisa Irineja (Bulovića) na dokument u Šanbeziju, o kome se tako malo zna, a koji je već tada ukazivao na ogromne ekumenističke ambicije ne samo toga episkopa.

Nastavilo se, zatim, 2002. godine udžbenicima za veronauku Ignjatija (Midića) Episkopa braničevskog, a sa odobrenjem Svetog Sinoda u kome je glavnu reč za prosvetu imao Irinej (Bulović). Gotovo neverovatno deluje da se, primera radi, u veronaukama za prvi i drugi razred osnovne škole nijednom ne koristi reč PRAVOSLAVLjE. Kako našu decu naučiti šta je Pravoslavlje koje je jedina, prava i istinita Crkva Hristova na zemlji, ako se čak ni reč ne pomene? Nemoguće je, a to je upravo i namera da se učini da Srbima u budućnosti bude svejedno kojoj veri pripadaju.

Nastavilo se dalje i još uvek se nastavlja nastojanjem, sada već priličnog broja episkopa naše Crkve da se život Crkve vrati u vreme pre Vaseljenskih sabora, jer jedino tako mogu ostvariti svoje novotarske, jeretičke i ekumenističke naume.

Nastavilo se i još uvek se nastavlja sa služenjem Svete Liturgije protivno Tipiku i protivno još uvek važećem Služebniku.

Ćutalo se na Svetom Arhijerejskom Saboru svih ovih godina na sve što se dešavalo u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Ćutalo se i ništa nije preduzimano kada je Irinej (Bulović) u Eparhiji bačkoj započeo sa unošenjem novotarija u Svetu Liturgiju; ćutalo se čak i kada je Irinej (Bulović) javno priznao da je od pape primio biskupski krst i prsten (2003.godine), a on nije jedini koji je to primio; ćutalo se i ništa nije preduzimalo na bezakonja mnogih episkopa (a šta je drugo do bezakonje kada se postupa suprotno kanonima i Ustavu Srpske Pravoslavne Crkve). Primera tog bezakonja je zaista mnogo a najistaknutiji primeri su zabrana pričešćivanja na neograničeno vreme m. Mihaili i zabrana služenja Svete Liturgije u manastiru Pravednog Jova u Prekopeči (Eparhija šumadijska), premeštanje sveštenika na drugu parohiju bez njegove saglasnosti i bez ikakvog obrazloženja (Eparhija bačka, žička, šumadijska), rukopoloženje sveštenika bez naznačenja (Eparhija bačka). Zahvaljujući tom ćutanju mi danas imamo to što imamo: jeretička učenja, bujanje ekumenizma, bezakona postupanja, masovno uvođenje novotarija u služenju Svete Liturgije, sablažnjavanje pravoslavnog naroda mnogobrojnim i raznoraznim postupcima već popriličnog broja episkopa, raskol u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Australiji (koji se mogao i morao izbeći) i pretnju raskola u samoj Srbiji.

Uvaženi i mnogopoštovani Mitropoliti i Episkopi Srpske Pravoslavne Crkve više se zaista ne može i ne sme ćutati.

Borba za Istinu i borba za Pravoslavlje je najsvetija borba.

Molim Vas i preklinjem, ne samo u svoje ime, nego i u ime mnogih koji i dalje ne prihvataju njihova jeretička učenja, njihov ekumenizam, njihova bezakonja i njihovo novatorstvo, ne odustajte od te borbe ni sada ni nikada.

Dignite svoj glas i zatražite javno i odlučno da se na Saboru Srpske Pravoslavne Crkve svi koji su se ogrešili o Kanon, Tipik i Ustav Srpske Pravoslavne Crkve, svi koji su prihvatili ekumenizam kao cilj Pravoslavlja, svi koji su primili biskupski krst i prsten od pape, svi koji su ogrezli u bezakonju i novatorstvu, da se svi oni pokaju.

Vi koji ste na strani Istine, na strani Pravde, na strani Pravoslavlja, Vi u koje narod Srpski i pravoslavni ima neograničeno poverenje, nemojte odstupiti u ovoj borbi koja je u suštini postala i borba za spas Srpskog naroda.

U Novom Sadu, 11.11.2008. godine

U Gospodu grešni rab Božiji Ostoja Dražić

izvor: borbazaveru.com, 03.01.2009 (Podebljanja, format teksta i ilustracija -novinar.de)

Objavljeno 04.01.2009