Вести

Njegovom Preosveštenstvu Gospodinu Gospodinu IRINEJU, Episkopu australijsko-novozelandskom i administratoru eparhije za Australiju i Novi Zeland Novogračaničke Mitropolije, Sidnej

Protojerej Dragan Saračević; 10.septembar 2007

+++
Vaše Preosveštenstvo,

Po drugi put Vam se obraćam, budući da nisam dobio odgovor na moje pismo od 20. avagusta 2007, a po pitanjima Vašeg akta Ebr. 308/07, koji se odnosi na nepotpuno razjašnjenu i nedokumentovanu odredbu u vezi sa mojom molbom za skidanje zabrane sveštenodejstva posle dokazane nevinosti, kao i u vezi akta Ebr. 325/07, koji se odnosi na razrešenje dužnosti sekretara redakcije Svetosavskog Vesnika a bez obrazloženja.

U vezi sa aktom Ebr. 308/07, smatram da sam, imajući u vidu celokupnu korespodenciju i priložena dokumenta, definitvno dokazao da kod mene u sporonom slučaju NE POSTOJI KANONSKI PREKRŠAJ, po kome ste me kaznili zabranom sveštenodejstva, ili kako ste to obrazložili u Vašem aktu Ebr. 251/07, da je to „privremena mera“…

Po ovom pitanju obratio sam se za savet dugogodišnjim profesorima Bogoslovije i Bogoslovskog Fakulteta koje poznajem, a koji su potvrdili kanonsko pravilo, i moju tvrdnju u odbrani, da je zabrana sveštenodejstva KAZNA, koja se donosi i izriče isključivo po utvrđenoj i dokazanoj krivici, i da kao takva ne postoji i ne može se tretirati kao PRIVREMENA MERA, a još manje ne može da bude doneta u toku postupka, dok se navodno ne „utvrdi krivica“.

Pored toga, posebno je iritirajuća činjenica, da protiv onih sveštenika koje sam ja imenovao u mojoj predstavci, a koji su, za šta posedujem i materijalne dokaze, POČINILI KANONSKE PREKRŠAJE, niste ništa preduzeli, jer kao što vidim nisu stavqeni pod zabranu sveštenodejstva, zbog mogućeg kanonskog prekršaja, koga su zaista POČINILI, dok se njihova krivica eventualno ne utvrdi, kao što ste to uradili u mome slučaju.

Na bratskom (?!) sastanku sveštenstva, 24. avgusta o. g. u Aleksandriji, „odgovorili“ ste ĆUTANJEM na pitanje koje je pokrenuo prota Miroslav Popović, da bi trebalo razmotriti KANONSKE PREKRŠAJE koje čine pojedini sveštenici koji prihvataju da u svetoj tajni krštenja kumovi mogu da budu rimokatolici i protestanti, kao i činjenicu da ima i sveštenika koji pre venčanja daju svetu tajnu evharistije, isto rimokatolicima i protestantima, tamo gde su u pitanju mešoviti brakovi, što je sve više nego jasno:

NEKANONSKI i protivno učenju naše svete istočne pravoslavne Crkve, a što se graniči sa jeretičkim postupkom.

Isto tako ostali ste i bez komentara na tvrđenje prote Dušana Rakića, da ima sveštenika koji se bave VRAČANJEM, što je isto nespojivo sa učenjem naše svete Crkve, a takođe niste komentarisali ni NEPRISTOJNO PONAŠANJE pojedinih sveštenika na javnom mestu, posebno u PIJANOM STANJU… Preko svega ovoga ste jednostavno prešli, i sve je ostalo da izgleda kao da se od toga ništa nije ni događalo niti se pak događa.

Ja protojerej Dragan Saračević, koji sam u svešteničkom činu gotovo punih trideset godina, nikada i pak nikada, nisam u svojoj sveštenoslužiteljskoj parohijskoj službi, bilo šta od gore nabrojanog učinio. Isto tako, ja protojerej Dragan Saračević, prema priloženim dokumentima, materijalnim dokazima i svedocima, dokazao sam moju nevinost u spornom slučaju, i dokazao sam da NISAM počinio KANONSKI PREKRŠAJ zbog koga sam navodno kažnjen, i koja kazna mi još uvek traje.

Ovim Vašim postupkom, ja sam kao sveštenik duboko povređen i razočaran, i budite ubeđeni ne samo ja, sagledavajući celokupnu situaciju, kao i Vaš pristup u načinu rešavanja određenih pitanja, posmatran kako globalno u odnosu na svo sveštenstvo, i na mene posebno. Iz gore pomenutog više je nego očigledno da se ovde radi o primeni duplih standarda, što sam istakao u mojoj žalbi, kao i o tome da sam ja taj koji sam jednostavno određen za „odstrel“, bez obzira na to da li imam ili nemam krivicu. U mome slučaju, ono što je najvažnije, to je da je nađen povod koga je trebalo iskoristiti za moje konačno „uklanjanje“, odnosno raščinjenje, jer u našoj Crkvi, kao što vidim, za pojedine sveštenike koji su unapred osuđeni, ne postoji pravo na žalbu, i ne postoji više niko iznad namesnika i episkopa i njihoove „apsolutne“ i neprikosnovene vlasti.

Obraćam Vam se ovog puta sa obrazloženjem, da ja lično, kao i u prethodnom mome slučaju gde nisam želeo da dođe do eskalacije, ne želim da do toga dođe ni ovoga puta. Još jednom podvlačim, kao što sam to učinio i u mome obraćanju Ep. Savetu i Crkvenom sudu, da sam ja u mome slučaju do sada manifestovao izuzetno veliko strpлјenje, a da moj slučaj nije na odgovarajući način još uvek, posle tri ipo godine rešen.

Iz svih gore navedenih razloga, još jednom Vas najučtivije umoljavam da pomenutu zabranu skinete, budući da ste je Vi sami lično doneli.

Ukoliko to ne želite da uradite, s obzirom da je vrlo vidljivo, da u mome slučaju ne postoji pravni lek u vidu obraćanja višoj instanci, jer nisam izveden na Crkveni Sud, i s obzirom da sam puna četiri meseca pod NEKANONSKOM zabranom sveštenodejstva, ja ću biti prinuđen, pre dostavqanja slučaja Administrativnom Tribunalu, (Administrative Discission Tribunal – State of NSNJ) da predmet dostavim Svetom arhijerejskom sinodu i Velikom crkvenom sudu informacije radi, a sa ciлјem da sa sebe skinem odgovornost za eventualnu eskalaciju slučaja.

Takođe želim da Vas podseteim na slučaj NJegovog Preosveštenstva episkopa Filareta, kome je bio zabranjen ulazak u Crnu Goru na osnovu PRETPOSTAVKE, jer je OSUMNJIĆEN naravno bez ikakvih dokaza, da je navodno pomagao haške osuđenike. U mome slučaju, smatram da je učinjeno gotovo isto, jer sam pre dokazane krivice, potpuno nekanonski stavлјen pod zabranu sveštenodejstva zato što sam isto pod PRETPOSTAVKOM, odnosno zato što „postoji mogućnost da sam počinio kanonski prekršaj“ bio OSUMNJIĆEN, i kao takav, unapred kažnjen dok ne dokažem da nisam kriv.

Imajući ovaj primer episkopa Filareta u vidu, kao i optužbe zasnovane na istom principu -bez dokaza, kao i neprimerene kazne, i ja najozbiljnije razmišljam da pred Vašom rezidencijom u Sidneju započnem štrajk glađu i dokumentovano i u konkretno datom slučaju obelodanim korupciju, vezanu za kadrovsku politiku koja je u našoj eparhiji uzela neviđene razmere, i skrenem pažnju javnosti na krajnje neodgovorno gaženje eparhijskog Ustava, patrijaršijskih odredbi u vezi sa penzionisanjem aktivnih sveštenika, na kršenje državnih zakona, na inaugurisanje duplih standarada u praksi upravljanja eparhijom, na diskriminaciju i tolerisanje protivustavno izabranih upravnih odbora u pojedinim CŠO, na laži, prevare i obmane, koje se isto tolerišu i postaju praksa u životu SPC u Australiji, a koji u mnogim svojim segmentima nema ničega zajedničkog sa Svetim Jevanđeljem i Svetopredanjskom, Jedinom Svetom Istinitom Istočnom Pravoslavnom Crkvom.

U vezi sa aktom Ebr. 325/07, kojim ste me protivustavno – unilateralno „razrešili“ dužnosti sekretara redakcije Svetosavskog Vesnika, takođe nisam dobio odgovor i obrazloženje sa razlogom za takav postupak.
Po našem Ustavu urednik Eparhijskog Vesnika je po položaju član Eparhijskog Plenuma, i njega imenuje i postavqa Crkvenonarodni sabor, (Ustav SSPC Eparhije za Australiju i Novi Zeland, član 10 i 24). Imajući ove ustavne odredbe u vidu, smatram da je jedino CNS merodavan i za odluku ovakve vrste, kada je u pitanju razrešenje. Ja sam za urednika Eparhijskog Vesnika bio imenovan i postavljen na CNS 1993, a razrešen sam na CNS 1998. godine.

U konkretnom – sadašnjem slučaju, ja sam zvanično postavljen u ime naše eparhije za člana uredništva, od strane Ep. Saveta, što bi naredni CNS trebao da potvrdi ili eventualno ospori.

Ovo je učinjeno u periodu između dva CNS, a prema odluci prethodnog, u vezi sa planiranim zajedničkim izdavanjem zvaničnog glasila SPC u Australiji i sa izdavačkom delatnošću, kojom je prethodni CNS dao ovlašćenje i stavio u dužnost Eparhijskom Savetu donošenje ove odluke.

Kasnije je radi boqeg funkcionisanja, unutar uredništva izvršena samo podela funkcija, po kojoj sam ja, kao jedan od urednika Svetosavskog Vesnika koji je postavljen u ime naše eparhije, prihvatio položaj sekretara redakcije.

Imajući u vidu gore navedene odredbe Ustava naše eparhije, a budući da nisam dobio odgovore za koje sam molio, ja Vama osporavam UNILATERALNO pravo na moje razrešenje iz dva razloga;

1. Odluke ove vrste ne spadaju u domen odlučivanja eparhijskog Episkopa-administratora, budući da je moje postavqenje izvršio Eparhijski Savet na predlog bivšeg episkopa i sveštenstva, pa je prema pravnoj proceduri Eparhijski Savet nadležan i za korekciju svih odluka koje je doneo u krugu svoje nadležnosti, odnosno u ovom slučaju, nadležan je Crkvenonarodni Sabor, pošto je odluka donesena u ime istog. Naš Ustav nigde ne predviđa da urednika Eparhijskog Vesnika postavlja i razrešava Eparhijski Savet ili nadležni Episkop, a posebno administrator, čiji delokrug rada određuje aktuelni Ustav SPC iz 1947. godine, član 112.

2. Budući da je glasilo zajedničko, sa pravne tačke gledišta naša eparhija ne može ostati bez svoga predstavnika u uredništvu, posebno imajući u vidu da se u ime naše eparhije u uredništvu nalazi samo jedan član, dok je sestrinska eparhija zastupljena sa četiri svoja predstavnika. Novog urednika prema našem Ustavu, merodavan je da postavi jedino Crkvenonarodni Sabor.

Nadajući se u Vaše pozitivne odgovore, moli za arhijerejski blagoslov i celiva svetu desnicu Vašeg Preosveštenstva, odano duhnovno čado,

Protojerej Dragan Saračević s.r.