Вести

Однос између митрополита Амфилохија и господина Григорија личи на разведену заједницу супружника. Али не личи на балкански развод супружника, где

З.Д. 23.12.2008

+++

обе стране, (у просеку) једна о оној другој пуних уста саопштава прљавштину због које је дошло до развода.

У односу између митрополита Амфилохија и господина Григорија, види се да митрополит достојанствено гура проблем под тепих, да народ не види, а господин Григорије, зелен прутић чемерне шуме, грува директно у проблем као и Максим по дивизији. Само што је Максим лупао по тој дивизији, а господин Григорије изабрао је Максима, али не и дивизију. Његов избор је православно хришћанство, теолошко васпитање и предавање у склопу тог васпитања.

Ово што господин Григорије нуди, и сви слични њему, није васпитање. Код Срба се то зове неваспитање.

Није господин Григорије неваспитан према православном народу, он је неваспитан према Богу, Јеванђељу, Св.Сави и свим светим који су у трпљењу своје душе сачували православље. Одрицањем и одсецањем самовоље од себе, предани Богу и верујућем народу носили су и право васпитача.

И пре „случајно“ испуштеног писма од стране г.Григорија пред јавност, народ је знао како изгледају његови епископи. Исцрпно је некада знао сва њихова кретања, како у епархији, тако и ван епархије. Тако је знао и њихова чињења.

Није народу требало писмо г. Григорија да би докучио истину о животу српских православних епископа.

Не улази народ у полемику око приватних поступака својих епископа. Прободе љута стрела народну душу када чује нешто недолично из живота епископа, али се на то већ сутра дан не осврће. Зна народ да се нечастиви сад најближе примакао сваком живом човеку. Плеше својим змијским телом око људске јединке. Увија се, додворава се, трансформише се. Тепа, шапуће, режи, користи сва лукавства да својом лепљивом душом прилепи људску душу уз себе.

Зна народ да нечастиви сад више вуцка за одежду епископе, него што се дотиче народне дроњице. Лукава пихтија прати слузаву стазу и зна да ако пороби вође поробила је и народ.

Будно је сила мрака пратила живот на земљи. Живот оних који носе мантију и живот оних који носе голи живот. Они у мантијама посрнуше пред имањем, они у дроњицама прионуше молитви и Богу. У имању човек Бога заборави, сети Га се кад се звона огласе. Дроња живота кад падне на човека онда је ту и невоља. Искуство српског човека зна да без невоље нема ни богомоље. Зна то и тамни познавалац човека.

Тако да г. Григорије није ништа ново рекао народу. Његово писмо је само запањило народ. Али не садржај написаног, већ онај ко је написано у јавносt послао.

Запањио се народ издајом. Закључио је народ ако један од браће изда браћу зашто би штедео народ. Ако изда и браћу и народ зашто би штедео Цркву. Ако изда браћу, народ, Цркву, зашто би чувао светитеље. Ако изда све то зашто би чувао Оца светосавља, зашто би чувао братство ризе која се у завету преноси са уснулих на рођене.

Господин Григорије није стао када је спустио тачку на писмо и тиме завршио продају своје браће. Као што ни Јуда није стао када је погодио продају Господа. После погодбе Јуда је имао обавезу да купце доведе до свог брата, тако да и г. Григорије својим гостовањима отвара пут купцима своје браће. Без стида, покајања, купцима православља показује где је оболело ткиво православне Србије.

Код продаје православља је народ устао. Ако епископи греше према себи, својој души, свом образу, народ ће ту ћутати и ћутке носити њихова сагрешења, али ако се епископи, монаси, свештеници одлуче да греше према Богу, Цркви и црквеном поретку, тад народ више не може да ћути.

Ако ћути онда саучествује са вероубицама. Саучествује са вероиздајницима. Само пред рођеном децом и оном која право на рађање чекају, није саучесник већ гњида убица.

Епископи не стварају пород. Пород ствара народ. Тај пород сутра неће питати епископе за слободу, за Цркву, за светосавље и Источно рађање, већ ће питати оца и мајку зашто их у западним јаслама рађају.

Господин Григорије речи одбране Законоправила из Чачка, затире за потиљак исто као што и Србијанац у доколици затире шајкачу на потиљак. Не допире њему до свести да га народ Законоправила није оптужио за упокојавање патријарха Павла, већ да тај народ брани патријарха Павла од његове одлуке да га живог упокоји.

Именовани гопсодин одбације истину да је народ Законоправила свугде где је истинска православна вера. Како са једне стране Дрине, тако и са друге стране Дрине.

Господин Григорије снева сан да је његова снага у познанству са знаменитим људима Срба, да ли са једне стране Дрине или са друге стране напаћене Дрине. Одбацује истину да ти знаменити људи нису по народности знани, већ знаност стекоше по мућењу Дрине.

Снева сан да је његова снага у снази Запада, а заборавља да је тај Запад ту где јесте, ту у чему јесте дотле док је Богу воља за тим. Кад се Бог одлучи западна сила ће бити „како дошао, тако и прошао“.

У силу Бога народ верује, сили Бога се народ предаје. Не предаје се народ хајци ловаца. Не плаши се народ њихових замки.

Човек и са зрном горушичиним, ако га у себи носи, може у стабло да израсте. Колико ли тек стабло може да израсте из окупљених, одлучних православних верника?

Народ не занима шта ће се између себе договорити господин Григорије и митрополит Амфилохије. Народ не занима ни то да ли ће епископи ићи кроз народ у пратњи милиције или у пратњи верујуће браће. Народ не занима ни то да ли ће рукоположени у ризе лични живот водити по завету или по световној палости.

Све што народ занима је то да заветовани Богу, па тако заветовани и народу, не продају и не руше светосавље. Да не излазе пред народ са накарадним служењем.

Митрополит Амфилохије и господин Григорије као да живе на другој планети, па им се фрекфенција са народом губи у галаксији.

Измишљају проблеме. Измишљене проблеме увеличавају у горуће проблеме. Данас су створили једну аферу са некаквим писмом, вредним гужвања а не читања и полемисања. Када истекне време ове афере креираће нову аферу. После те нове афере избаци ће пред народ нову аферу. И тако док им траје период куповине времена. Та куповина времена им треба да народу маскирају очи, затамне ум и обезвредне душу. Паралелно са куповином времена, иза завесе која се налази између њих и верујућег народа приводиће крају режирање новог светског поретка у српској светосавској вери.

Да би народ био што више изазиван, мале глумце обучене у одежде послали су да глуме духовност и служење Литургије у простору народа. Тим малим глумцима, аматерима духовности, дозволили су да крше Одлуку Сабора. Док накарадно служе и проповедају, беседе и верски васпитавају, с једне стране деле верујући народ, а са друге стране лове оне који су се тек прагу вере приближили.

Дипломци теологије, сој српског менталитета, одлучно циљају на највећу рану спрског народа, а то је српска неслога. То је и српско немање стрпљења да се проблем одлучно решава док се не реши. Знајући да се Срби брзо заваде, поделе и разједине, знајући и то да Срби брзо сагоре у борби против зла који га снађе, рачунају и на то да ће се народу згадити борба против њихове изопачености, да ће се народ повући у своје домове и тако њима оставити отворен пут до олтара.

Немогуће да господин Хризостом није видео накарадност верског часа у Дому културе у Чачку од стране његовог брата Григорија. Ако је са привилегијом, без преданог учења теолошке науке, прошао кроз школу, онда је бар у годинама живота у манастиру Хиландару морао на живом примеру преданих монаха научити шта је вера, а шта исмевање вере. Како знамо да је господин Хризостом будно пропратио позоришни комад господина Григорија, питамо се како се није огласио и осудио такво безверје, бар једним промилом осуде од оног комада којим суди свом народу.

Питамо се и то како митрополит Амфилохије није упутио извињење чачанским родитељима чија су деца присуствовала таквом часу веронауке, поготово родитељима оне деце која су постављала оправдану врсту питања вероучитељу Григорију, а за узврат добијала од вероучитеља накарадне одговоре. Не занима јавност да ли телевизија Б92 има радни, патриотски квалитет, па треба митрополит да стави акценат да је то најнецрквенија телевизија на Балкану. Не чува нико од нас образ Цркве, па тако ни митрополит Амфилохије. Црква је једнообразна са Богом, а не са народом. Црква је увек једне богообразности без обзира какве образе носи народ који у њу улази.

Митрополит Амфилохије требао је да се извини родитељском образу чија су деца била у Дому културе на верском часу господина Григорија, и да се извини образу ђака који су на том часу седели. Поверење у предаача се завршило тако да су они добили шамар на то указано поверење.

Митрополит Амфилохије треба да да објашњење народу зашто се са народом манипулише путем самовољног служења Литургије. Да да жичком народу објашњење зашто има епископа само у простору Жичке епархије, а када га види ван тог простора види га у пратњи милиције. Да да објашњење зашто жички епископ одбија да чује глас народа и проблеме које праве они који су под његовом контролом, а то су свештенослужитељи који крше Одлуку Сабора, па те исте самоизазване проблеме трпа као народно стварање проблема.

Ако већ потеже милицију како је њему воља, зашто онда ту милицију не шаље да чува народ од свештенослужитеља који служе Литургију мимо светосавског поретка и служе мимо Одлуке Сабора.

Митрополит Амфилохије треба да изађе пред народ и да народу објасни ко је и зашто почео овакво служење Литургије. Како се то увукло у светосавско правило служења? Да објасни народу ко је дозволио свештенослужитељима да се бахате у олтару и да се бахате пред окупљеним верујућим народом.

Када се дотакне запаљивих проблема, који као ужарена лава чекају да избију из језгра, и образложи народу ко и зашто доводи православну веру као ватрено оружје у руке народа, онда нека се дотакне рада неке од телевизијских кућа које седиштвују на простору Србије. Када осуди рад појединаца за које је сад он одговоран, када објасни народу како сам поступа са одговорности према вери и митри (ово није осуда али ако суди другима нека нам прво каже оно што и он сам о себи има за рећи), када осуди и забрани кршење Одлуке Сабора, тек онда може да суди о раду других цивилних институција.

Како је спречио господина Григорија да наступа у емисији „Полиграф“ на телевизији Б92, са жељом да му сачува образ (што је исправно), тако нека забрани свим осталим григоријанцима да наступају у својим самозваним емисијама служења Литургије и тако сачува и свој и њихов образ.

Забраном григоријанских наступа у олтарима православних светосавских храмова сачуваће веру од невере, сачуваће наслеђено предање од пелцера новотарства.

Као дипломац (митрополит Амфилохије) науке Јеванђеља, нашег (и његовог) Господа Исуса, нека он народ подсећа на речи из тог Јеванђеља, а не народ њега. А те речи нам говоре „Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не остане. Останите у љубави мојој. Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој. Ово вам казах да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни“.

„Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете“…тако митрополите, ни ваши григоријанци не могу род родити ако не остану на чокоту православља, светосавља, а не могу ни народ са ток чокота одвојити.

У миру изађите пред свој народ. Објасните народу ко је рекао да се вера мења невером. Објасните народу од кога је почело и када ће се са тим завршити.

Када ће се српске православне светиње очистити од онога што су григоријански ветрови у њу унели?

Која ће то недељ бити а да се у свим српским светињама служи иста Литургија која се служила од Светог Саве, она која је дочекала народ када се Цркви вратио? Која ће то недеља бити а да верујући народ зна да може у миру и духовности да крене у своје светиње а да не страхује ко ће служити и како ће се служити?

Пустите митрополите телевизију Б92 нека ради свој посао по својој науци, забавите се ви са мешетарима у православној вери, јер сада ви одговарате за мир, саборност и исправност служења у Српској Православној Цркви.

Не гурајте проблеме под тепих, јер их тако не можете сакрити од народа. Па и сами знате да се заклела Земља Рају да се све тајне сазнају.

З.Д. 23.12.2008