Вести

Povodom teksta objavljenog u Večernjim Novostima 18.12.2008. pod nazivom „Rade zida naopako“, koji vrvi od neistina, napisanog od strane novinarke Dragane Matović,

Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska, 23.12.2008
+++

advokat Zoran Ristić, opunomoćenik Njegovog Preosveštenstva Episkopa Artemija, uputio je 19.12.2008. odgovornom uredniku Večernjih Novosti Manojlu Vukotiću demanti, sa zahtevom da isti bude objavljen u Novostima bez odlaganja, na istom mestu.

U prilogu donosimo demanti upućen od strane g. Zorana Ristića, koji su V. Novosti prenele u današnjem broju, izostavivši neke podatke.

______________________________________

A D V O K A T
Beograd, Save Kovačevića 36,
Tel: 2459-027
E-mail:adv.r_n@eunet.rs

Odgovorni urednik dnevnih novina
– VEČERNjE NOVOSTI –
Manojlo Manja Vukotić

ODGOVOR NA INFORMACIJU I ISPRAVKA INFORMACIJE

Kao punomoćnik G-dina Artemija, Episkopa Raško-prizrenske Eparhije, dužan sam Vam se obratiti na ovaj način.

Naime, u izdanju Vašeg cenjenog lista, u subotu, dana 18.12.2008. godine, objavljen je tekst, na stranama 10 i 11, a najavljen i na naslovnoj strani, pod naslovom «Rade» zida naopako kojim su prava i interesi Eparhije i njenog Episkopa grubo povređeni. Iako ste u skladu sa članom 3 stav 1 Zakona o javnom informisanju, bili dužni «da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, proverite njeno poreklo, istinitost i potpunost», te kako to niste učinili, a radi se o neistinama, kao što je ona istaknuta kroz bombastični naslov samog teksta, poluistinama i tvrdnjama izvučenim iz konteksta, to Vas molim da u skladu sa napred navedenim Zakonom, a imajući u vidu da su ovim tekstom povređeni pravo i interes Eparhije i Episkopa G-dina Artemija lično, bez odlaganja, na istom mestu u listu, objavite odgovor koji Vam u prilogu šaljem. Iskreno se nadam da ćete postupiti na ovaj, zakonom predviđeni način (članovi 47 i 48. navedenog Zakona), pre svega radi istinitog i objektivnog informisanja Vaših čitalaca, a zatim i da bi izbegli nepotrebne sudske postupke u cilju objavljivanja pravog činjeničnog stanja, što je, pretpostavljam, na kraju krajeva, cilj i razlog Vašeg bavljenja novinarstvom uopšte.

S poštovanjem
Zoran Ristić

___________________________________

 ODGOVOR NA INFORMACIJU I ISPRAVKA INFORMACIJE

U vezi teksta teksta „Rade gradi naopako“, objavljenog u Večernjim Novostima 18.12.2008, str. 10. i 11. a najavljen na naslovnoj stranici

1. Netačan je navod „Sveti Arhijerejski Sabor SPC na poslednjoj sednici još jednom je doneo odluku da se ugasi Eparhijski centar „Rade Neimar“ ;

Sabor nije doneo takvu odluku na poslednjoj sednici, a ni Sveti Sinod, takođe.

2. „Pre dve godine, odlukom Sabora, koju je potpisao lično patrijarh Pavle, traženo je da se zatvori ova radionica, zbog nenamenskog trošenja novca i nekvalitetnih radova na crkvenim spomenicima“ – nije tačno da je povod zahteva za zatvaranje Rade Neimara pre dve godine bio – nenamensko trošenje novca i nekvalitetno izvođenje radova; naprotiv, nakon revizije celokupnog poslovanja, kao i detaljne kontrole nadležnih poreskih organa, u „Eparhijskom centru Rade Neimar“ nisu utvrđene nikakve nepravilnosti u poslovanju.

3. Episkop Artemije „Službi zaštite zabranio je da preuzme na sebe bilo kakvo odlučivanje i arbitriranje, jer u tom domenu često ne poseduje osnovna znanja i osposobljenosti“ – nije tačno da je svojom Uredbom Ep. Artemije zabranio Službi zaštite da preuzme na sebe bilo kakvo odlučivanje i arbitriranje.

Ova rečenica je izvučena iz konteksta originalnog dokumenta (Uredba o načinu rada na objektima i lokacijama Eparhije Raško-prizrenske od 31.12.2006.g) u kome ima sasvim suprotno značenje.

4. „Ova njegova odluka, kojom je većini konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika onemogućeno da vode računa o kulturnom blagu na Kosovu i Metohiji, dovela je do toga da su od 2004. do danas, pod velom obnove i oživljavanja oštećeni mnogi srednjevekovni spomenici“ –

– nije tačno da je većini konzervatora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture onemogućeno da vode računa o kulturnom blagu na KiM; naprotiv, upravo saglasno navedenoj Uredbi Ep. Artemija, konzervatori su pozvani da svoja znanja stave u funkciju obnove i izgradnje objekata Eparhije Raško-prizrenske i da u tom procesu daju svoj kreativni i stvaralački doprinos

– nije tačno da su pod velom obnove i oživljavanja oštećeni mnogi srednjevekovni spomenici; zapravo nije oštećen nijedan srednjevekovni spomenik na čijoj obnovi je bila angažovana Eparhija Raško-prizrenska;
naprotiv, primeri lošeg rada i ugrožavanja kulturnog nasleđa, uz sumnjive finansijske konstrukcije, bili su veoma prisutni u radu pojedinih konzervatora, što se može utvrditi i stručnom ekspertizom, a među njima posebno mogu biti istaknuti službenici Kancelarije u Leposaviću.

5. “Sve se radilo stihijski, uglavnom bez stručnog nadzora eksperata iz te oblasti“ – nije tačno da se radilo stihijski; naprotiv, radilo se planski i veoma promišljeno sa pažljivim analizama i procenama prilikom donošenja odluka;

– nije tačno da se radilo uglavnom bez stručnog nadzora eksperata iz te oblasti, što demantuje gradilišna dokumentacija o vršenju nadzora na spomenicima kulture; naprotiv, radilo se uz prisustvo stručnog nadzora.

– 2003. godine je ustanovljen novi organ, Savet za obnovu crkvenih objekata. U tom visoko stručnom telu (profesori Univerziteta, magistri i doktori nauka) su prisutni stručnjaci sledećih profila: arheolozi, dipl. inž. arhitekture i građevine, konzervatori, istoričari umetnosti i drugi.

6. “Mnogi konzervatori su nasilno udaljavani sa lokaliteta, ili im je uskraćivan vladičin blagoslov“ – nije tačno da su mnogi konzervatori nasilno udaljavani sa lokaliteta, naprotiv, nijedan konzervator nije nasilno udaljen sa lokaliteta.

– blagoslov je, međutim, uskraćen pojedincima, koji su svojim radom učinili štetu srpskim svetinjama (pojedini konzervatori zaposleni u Kancelariji u Leposaviću)

– čak je donet i akt 2004. kojim se Direktoru te kancelarije zabranjuje pristup lokalitetima Eparhije Raško-prizrenske u cilju izvođenja bilo kakvih radova; isti je dostavljen nadležnim institucijama

7. Nije tačan navod: “Eparhijska radionica je organizovala gradnju konaka u sklopu manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, bez saglasnosti Službe zaštite, kao i dva konaka u porti manastira Gračanica“; naprotiv, radovi u Svetim Arhangelima i Gračanici su izvedeni uz saglasnost Službe zaštite.

8. “Uz saglasnost Vladike Artemija, na samo 50 metara od gračaničke porte bespravno je sagrađena benzinska pumpa, čime je bitno ugrožen ovaj spomenik na listi Unesko“ – kod komentara pumpe podignute na 50 m od gračaničke porte prećutano je da je ista potom uklonjena; takođe je prećutano da pumpa nikada nije ni izgrađena kao objekat u funkciji; prećutano je da je u tom trenutku to trebala biti jedina pumpa u srpskoj enklavi;

– netačan je navod da je podizanjem pumpe bitno ugrožen ovaj spomenik na listi Unesko, jer isti u vreme podizanja pumpe nije bio na listi Unesko-a.

9. – netačno je da „članovi ekipa Republičkog zavoda nisu mogli da započnu radove na crkvi Vavedenja u Lipljanu, iako je Unesko bio zainteresovan za to, jer im kućepazitelj crkvenog imanja na Kosmetu nije dao svoj blagoslov“

– naprotiv, u to vreme pokrenuta je procedura usaglašavanja principa Eparhije i Uneska, što je potvrđeno sastankom Uneska i Eparhije 15.10.2008. u Gračanici, koji je upravo bio vezan za obnovu pomenutih objekata

10. – navod da je Episkop „u više navrata državnim organima preporučivao Eparhijski Centar kao pouzdanog saradnika, dajući u prilogu predračun planiranih aktivnosti na izgradnji i obnovi manastira“ – je maliciozan;

predračun radova kao prilog uz zahtev za finansijska sredstva upravo potvrđuje ozbiljnost pristupa u potraživanju sredstava, a pouzdanost ove radionice i transparentnost u njenom radu bila je presudan faktor u proceduri preporučivanja iste državnim organima za izvođenje radova na objektima Eparhije. Zato Eparhija Raško-prizrenska nastavlja da svoje poslove i dalje vodi i obavlja pomoću “Rada Neimara“, jer je to najbolji, najsigurniji i najjeftiniji način.

11. “Problematično je i to što je Eparhija često poslovala sa ovim “neimarom“ po principu “keš na ruke“ – aludiranje na princip „keš na ruke“ je nekorektno i netačno, kada su u pitanju manastiri na KiM, imajući pritom u vidu i uslove u kojima je vršena obnova, uz napomenu da nijedna finansijska transakcija vezana za poslovanje „Eparhijskog centra Rade Neimar“ nije opterećena bilo kakvim nepravilnostima;

12. – netačan je navod da je „Rade Neimar“ gradio stambeni objekat u Bistričkoj ulici u Beogradu za potrebe episkopa Artemija i njegovih saradnika, u nameri da se višak ponudi na tržištu – postoji samo garaža sa neuslovnim smeštajem od oko 20 m2, koja je građena čitavu deceniju pre osnivanja preduzeća „Rade Neimar“;

navod „u nameri da se višak ponudi na tržištu“ predstavlja neistinu i zloupotrebu vođenih razgovora o mogućnosti proširenja navedenog prostora na istoj lokaciji

13. “Takođe, u izveštaju, koji je urađen na zahtev Sinoda SPC, spominje se da vladika Artemije ima kuću u Sremčici, koja se vodi na njegovo ime, za razliku od kuće u Bistričkoj i kuće u Banji Koviljači, koje se vode na ime eparhije“ – navod vezan za izveštaj „koji je urađen na zahtev sinoda SPC“ tiče se korespondencije između Episkopa i Sinoda, razjašnjen je na tom nivou, i ne može biti raspravljan na neprimerenom nivou.

14. – navodi o osnivanju „Eparhijskog centra Rade Neimar“ nisu tačni; osnivački proces je tekao u svemu prema važećoj proceduri. Takođe, angažovanjem „Eparhijskog centra Rade Neimar“ uveden je red u građevinsku delatnost Eparhije.
– navod o osnivačkom kapitalu je zlonameran, time Eparhija nije narušila nijedno zakonsko pravilo.

15. – citiranje „izveštaja o radu ovog preduzeća, koji je urađen na zahtev Sinoda SPC“ je neprihvatljivo, kao izvučeno iz konteksta komunikacije episkopa i Sinoda; naime, citiranje navedenog izveštaja podrazumevalo bi i citiranje sveukupne prepiske episkopa i Sinoda o spornim pitanjima i oduzelo suviše prostora.

16. – tvrdnja o srodstvu vlasnika Eparhijskog Centra i igumana manastira Banjska je, pre svega, apsolutno netačno. Takođe, smatramo da, navedeno u ovakvom kontekstu, predstavlja grubo vređanje, pre svega, porodica kojima ove ličnosti, koje nisu ni u kakvom srodstvu, pripadaju.

Ovaj navod je svakako i ilustracija manipulacije činjenicama i služenje klevetama i lažima, što je, nažalost, prisutno u čitavom tekstu, a što ne može služiti na čast listu javnog informisanja koji drži do svog ugleda.

Beograd, 19.12.08. Advokat Zoran Ristić

izvor: Eparhija raško-prizrenska i kosovsko-metohijska

+++

Podebljanja, format teksta i ilustracija -novinar.de
——————————————————–
Redakcijski KOMENTAR

Kako su ovaj dopis advokata Zorana Ristića prenele VEČERNJE NOVOSTI pročitajte ovde:

– >VEČERNJE NOVOSTI; 22.12.2008, Članak: Povređeni Interesi eparhije

———————————————————

Povređeni interesi eparhije

22.12.2008 21:00:00

POVODOM teksta „Rade zida naopako“, koji je objavljen 18.decembra u „Večernjim novostima“, reagovao je Zoran P. Ristić, advokat vladike raško-prizrenskog Artemija.

U 16 tačaka, on demantuje pisanje našeg lista i objašnjava da su ovom rubrikom „prava i interesi eparhije i njenog episkopa grubo povređeni“.

Ristić, između ostalog, tvrdi da nije tačno da je Sveti arhijerejski sabor SPC na poslednjoj sednici doneo odluku da se ugasi Eparhijski centar „Rade Neimar“, kao i da povod zahteva za zatvaranjem ove radionice, ni pre dve godine nije bio nenamensko trošenje novca, nekvalitetno izvođenje radova, kao i da posle revizije celokupnog poslovanja nisu utvrđene nikakve nepravilnosti.

Citiranje delova „izveštaja o radu ovog preduzeća, koji je urađen na zahtev Sinoda SPC“, Ristić je ocenio kao neprihvatljivo, izvučeno iz konteksta komunikacije episkopa i Sinoda. Advokat, takođe, tvrdi da nije tačno navedeno da je vladika Artemije „Uredbom o načinu rada na objektima i lokacijama Eparhije raško-prizrenske“ zabranio službi zaštite da preuzme na sebe bilo kakvo odlučivanje i arbitriranje, jer „u tom domenu ne poseduje osnovna znanja i osposobljenosti“. Prema njegovim rečima, upravo tom uredbom konzervatori su pozvani da vode računa o spomeničkom nasleđu na Kosovu i Metohiji i da u tom procesu daju svoj stvaralački i kreativni doprinos.

Ristić kaže da nije tačno da je „pod velom obnove i oživljavanja“ oštećen bilo koji srednjovekovni spomenik na čijoj obnovi je bila angažovana radionica „Rade Neimar“, a da to potvrđuje i „gradilišna dokumentacija o vršenju nadzora“. Prema njegovim rečima, „primeri lošeg rada i ugrožavanja kulturnog nasleđa, uz sumnjive finansijske konstrukcije bili su veoma prisutni u radu pojedinih konzervatora, što se, može utvrditi i stručnom ekspertizom“. U tom smislu, posebno izdvaja službenike Pokrajnske kancelarije za zaštitu spomenika u Leposaviću. U pismu se ističe da nije tačno da su mnogi konzervatori nasilno udaljavani sa lokaliteta, ali je blagoslov vladike Artemija uskraćen onima „koji su svojim radom učinili štetu srpskim svetinjama (pojedini konzervatori zaposleni u Kancelariji u Leposaviću)“. Ristić dodaje da je, čak, 2004. donet akt kojim se direktoru te kancelarije zabranjuje pristup lokalitetima Eparhije raško-prizrenske i da je isti dostavljen nadležnim institucijama.

Opunomoćenik vladike Artemija tvrdi da je prećutano da benzinska pumpa podignuta na samo 50 metara od gračaničke porte, nikad nije ni izgrađena kao objekat u funkciji, kao i da bi, da jeste, u tom trenutku to bila jedina pumpa u srpskoj enklavi. On podseća da u vreme izgradnje pumpe (koja je u međuvremenu uklonjena) Gračanica nije bila na listi svetske baštine. Ristić tvrdi da je za sve radove u Svetim arhangelima i Gračanici dobijena saglasnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, a da članovi zavodske ekipe nisu mogli da započnu radove na crkvi Vavedenja u Lipljanu, jer je u to vreme pokrenuta procedura usaglašavanja principa Eparhije i Uneska, što je potvrđeno na sastanku u oktobru ove godine, koji je upravo bio organizovan zbog obnove pomenutih objekata. Navod da je vladika u više navrata državnim organima preporučivao EC „Rade Neimar“ kao pouzdanog saradnika, dajući u prilog predračun planiranih aktivnosti na izgradnji i obnovi manastira, Ristić je ocenio kao maliciozan, jer predračun radova upravo potvrđuje ozbiljnost pristupa u potraživanju novca. Upravo je pouzdanost ove radionice i transparentnost u njenom radu bila presudan faktor u preporučivanju, tvrdi Ristić. Zato će Eparhija nastaviti da svoje poslove i dalje vodi pomoću „Rada Neimara“, jer je to, navodi Ristić, najbolji, najsigurniji i najjeftiniji način.

Aludiranje da je Eparhija povremeno poslovala sa EC „Rade Neimar“ po principu „keš na ruke“ je, prema oceni advokata, nekorektno i netačno. „Kada su u pitanju manastiri na Kosovu i Metohiji, imajući u vidu uslove u kojima je vršena obnova, nijedna finansijska transakcija nije opterećena bilo kakvim nepravilnostima.“ „Rade Neimar“ nije gradio zgradu u Bistričkoj ulici u Beogradu za potrebe vladike Artemija i njegovih saradnika u nameri da višak ponudi na tržištu, kaže Ristić i dodaje da tamo postoji samo garaža sa neuslovnim smeštajem od oko 20 metara kvadratnih, koja je sagrađena čitavu deceniju pre osnivanja preduzeća.

Citat iz računovodstvene dokumentacije „da se višak ponudi na tržištu“, po rečima advokata, „predstavlja neistinu i zloupotrebu vođenih razgovora o mogućnosti proširenja prostora na istoj lokaciji“.

Navodi u objavljenom tekstu „da vladika Artemije ima kuću u Sremčici koja se vodi na njegovo ime, za razliku od kuća u Bistričkoj i Banji Koviljači, koje se vode na ime Eparhije“ su deo prepiske između episkopa i Sinoda, ističe Ristić i dodaje da se o njima „ne može raspravljati na neprimerenom nivou“.

Ristić, takođe, tvrdi da je prilikom osnivanja eparhijske radionice ispoštovana zakonska procedura, kao i da je angažovanjem „Rada Neimara“ uveden red u građevinsku delatnost Eparhije. Odgovor redakcije u narednom broju

izvor: Večernje Novosti, 22.12.2008