Вести

Povodom izjave Đorđa Balaševića u Hrvatskoj da peva na maternjem – Hrvatskom jeziku. Vojvođanski kantautor prešao je dug put metamorfoze od socijalističkog momka s udarničkom pesmom do bića mešovite vrste, koje nikako ne može da izađe na kraj s geografijom i sopstvenim poreklom.

+++
Pop pevač i Novosađanin (bar zasad) Đorđe Balašević od kantautora konačno se izrodio u posebnu vrstu balkanskog kentaura. Tokom godina Đole je prešao čitavu paletu političkih stanja, od socijalističkog momka s udarničkom pesmom do hibridne nacionalne vrste: pola Srbin, četvrt Hrvat, četvrt Mađar, i ta Đoletova genetska ispovest nikoga ne bi interesovala, da on malo-malo špartajući Balkanom nema nezajažljivu potrebu da svojoj koncertnoj publici objasni da je on, u stvari, Srbin, to jest Hrvat, to jest Slovenac, to jest kentaur…

Na koncertu u Hrvatskoj, u Domaševcu, nedavno je Balašević javno rekao kako peva na svom maternjem – hrvatskom jeziku, a ni to mu nije bilo dosta, pa je nastavio da se „šali“:

– Postoji jedan problem mali u svemu tome. Ja govorim jednu iskvarenu verziju hrvatskog, takozvani srpski – dodao je šeret Đole.

Balašević Đole, koji je inače, studirao geografiju, „zemljopisne“ probleme stekao je devedesetih godina prošlog veka. Čim su ratovi u bivšoj Jugoslaviji počeli da jenjavaju, a stvorila se njena posmrčad – nove državice, Đole je čvrsto rešio da se svima umili zarad što mnogobrojnije publike, iako osim njegovih pesama nikog nisu interesovali Đoletovi genetski pejzaži!
Đole koji je stalno brkao muziku i politiku, još osamdesetih je poručivao Slovencima u pesmi „Laku noć, braćo Janezi“ da su mu se smučili (Shvatam vas, sve su to geni/mame vas habsburški kavezi/neko je rođen da seni). Zbog ovakve muzičko-političke brzopletosti brzo se pokajao jer je već od 1994. počeo seriju koncerata u Sloveniji, a jedno vreme je i živeo na relaciji Maribor – Novi Sad zbog bolesne ćerke. Slovenci su tako ubrzo izrasli u fin, ljubazan i predusretljiv narod.

U Sarajevu se izvinio jer je grad najviše patio od Srba (?!) kao da je on bio nekakva vojna divizija. Najduže je čekao na pomirenje sa Hrvatima, čak 12 godina jer ga „mediji nisu voleli“, ali narod vaistinu jeste. Dok su ga Hrvati krpili po novinama, a naročito rok kritičar Danko Glavan govoreći: „Balašević s ovom pločom treba da ide po radnim akcijama jer on je svojim pesmama utr’o put srpskim tenkovima“, Đole je pripremao teren za osvajanje Hrvatske.

Tek 2002. Balašević je održao koncert u Zagrebu pod nazivom „Sto dukata donosim“. Nekoliko hrvatskih javnih radnika je organizovalo protest pred koncert, a glumac Željko Vukmirić je komentarisao: „Ma kakve to on dukate donosi? Povijesno je dokazano da to donošenje dukata nije istina, tu se radi o trojanskim dukatima. Zašto čovjek ne prestane s prodavanjem ideologije i skrivanjem iza nekakvih viših interesa? Neka jasno i glasno kaže kako je došao po kune.“

Balašević se na koncertu izjasnio: „I kako god da okreneš ja ovde i jesam stranac.“ Ali, za šest godina je zavidno napredovao – progovorio je na maternjem hrvatskom.
I tako se panonski mornar nasukao.

Sanja M. TOMIĆ; VESTI; 22.12.2008

+++

ŠTA JE BALAŠEVIĆ REKAO

O Arsenu (1996)

– Pazi Arsen. Stari dobri Arsen, svaki čas me nešto pljucka po novinama. I on sad ima jubilej. Slavi 20 godina otkad je napisao dobru pesmu. Arsen je sad stvarno Dedić. Sad ima 60 i neku. Te priče „Ja sam Srbin u Zagrebu“, probaj Arsene da jedan dan budeš Srbin u Beogradu, da vidiš šta je pravi seks.

O Novom Sadu (1996)

– Novi Sad je veoma zao grad i priča o dobroćudnom Lali je najveća prevara koja postoji. Jer, Novi Sad je zavidan grad. Oni koji te vole to ne znaju da pokažu, a oni koji te ne vole to ne znaju da sakriju. A daleko je veći broj onih koji te ne vole. Deset godina nisam hteo da napravim koncert u Novom Sadu. Onda sam napravio u pozorištu i bilo je divno i zato sam uvrstio i Novi Sad u spisak gradova gde držim koncerte, napravivši dva na Spensu. Međutim, više neću.

Poreklo porodice (1999)

Đorđe je prvi Balašević. NJegovi su se do rata 1941. prezivali Balašev, a Balašević o tome kaže:
– Sigurno je da tada u porodici nije bilo Mađara, no moj se deda Đoka, koji je iz nekih razloga bio veliki pravoslavac, stalno bojao da će ga Mađari pomađariti, te je 1941. otišao matičaru i pazario ovo – ić. No, kako nam se sudbina zna narugati, moj se ćale Jovan zagledao u moju majku Veroniku Elviru Matildu Dolenec, napola Mađaricu, napola Hrvaticu, kako je moj deda izračunao.

VESTI; 22.12.2008

+++

PONOVO MRAČNE USTAŠKE PAROLE NA TOMPSONOVOM KONCERTU

PAZINOM SE ORILO „UBIJ SRBINA“

„Ubij Srbina“, „Za dom spremni“, „Ubij Kajina“, „Jure i Boban“ samo su neke od parola koje je uzvikivala masa od oko 2.000 ljudi pre početka koncerta kontroverznog i nacionalno ostrašćenog hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u Pazinu.
Preksinoćnji, prvi od tri predviđena koncerta koje će ovaj pevač održati u Pazinu, počeo je pesmom „Početak“ koja je bila propraćena zabodenim mačem na pozornici, rekvizitom koji Tompson redovno koristi na svojim nastupima.

Obraćajući se publici, Tompson je rekao da mu je veoma drago što je u Istri i „da bi mnogi želeli da ona nije dio lijepe njihove“, nakon čega je počelo skandiranje „Ovo je Hrvatska“.

Ulaz na koncert nije bio dozvoljen ekipama „Jutarnjeg lista“, „Slobodne Dalmacije“, Hrvatske televizije i Nove TV, uz obrazloženje da su „neobjektivno i neistinito izveštavali o dosadašnjim Tompsonovim koncertima“, javljaju hrvatski mediji.

VESTI: 22.12.2008