logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: Срђан Марјановић    774 пута прочитано    Датум: 20.12.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Detalj sa Svete Liturgije Episkop timočki Justin, Episkop Artemije i vikarni Episkop lipljanski TeodosijeU manastiru Gračanici svečano proslavljen praznik Sv. Nikolaja. Sveti Nikolaj je krsna slava Episkopa raško-prizrenskog Artemija.

+++Tim povodom naši gosti su bili Njihova Preosveštenstva Episkopi timočki Justin i vikarni lipljanski Teodosije. Sveta Arhijerejska Liturgija je služena u manastirskom hramu koji je ovom prilikom bio prepun vernog naroda. Uz tri pomenuta episkopa sasluživali su sveštenici i sveštenomonasi naše i timočke eparhije.

Na kraju liturgije vernom narodu obratio se episkop Justin koji je čestitajući slavu episkopu Artemiju i vernicima, rekao da se trpljenjem i verom u Boga može sačuvati Kosovo. “Za nas je velika sreća svakvo okupljanje i dolazak na Kosovo. Kao što su Nemanjići sačuvali Kosovo, verujem da ćemo i mi sačuvati srpsko Kosovo”, rekao je vladika Justin.

Oko podneva počele su da se okupljaju zvanice: predstavnici srpskih institucija u Gračanici, diplomatski predstavnici zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije i predstavnici snaga KFOR-a koje obezbeđuju naše manastire. Svi oni su prisustvovali obredu rezanja slavskog kolača koji su izvršili Episkopi Justin i Teodosije. Obraćajući se prisutnima vladika Teodosije je čestitao krsnu slavu vladiki Artemiju poželevši mu da je još dugo godina slavi.. Posle toga je za sve prisutne pripremljena trpeza ljubavi.

Drugog dana slave, već po tradiciji Episkop Artemije dočekuje svoje sveštenstvo i monaštvo. Okupili su se sveštenici iz svih naših namesništava i monaštvo iz skoro svih manastira naše eparhije a došla su i duhovna čeda Episkopa Artemija iz drugih eparhija.

Ne želeći da svoja duhovna čeda ostavi bez duhovne hrane vladika Artemije nas je pozdravio besedom podsetivši na milosrđe Svetog Nikolaja koje je on pokazivao i za vreme svog boravka na zemlji i iz Carstva Nebeskog. Tumačeći ovaj skup kao dar Svetog Nikolaja a darove koje je primio kao darove Svetog Nikolaja donešene našim rukama vladika Artemije je svima poželeo da nam Sveti Nikolaj bude brzi pomoćnik u nevoljama na našem žitejskom moru.

U ime sveštenstva i monaštva vladiki Artemiju slavu je čestitao protosinđel Simeon, nastojatelj manastira Banjske, podsetivši nas na revnost za čistotu vere Svetog Nikolaja i poželevši da mu Sveti Nikolaj bude pomoćnik, ukrepitelj voditelj i putevoditelj u ovom životu na mnogaja ljeta. Mnogaja ljeta Vladiko – Is pola eti despota.

Pres odeljenje Eparhije raško-prizrensk, 20.12.2008

+++


Nikoljdan u Goraždevcu

U najvećem srpskom selu prepolovljen broj onih koji slave Svetog Nikolu. – Običaji ostali isti, ali je pripremanje slave postalo teže, jer su odsečeni od sveta

Goraždevac – U domu Vukadina Bukumirića okupili su se juče gosti, komšije i prijatelji da bi zajedno sa domaćinom proslavili Nikoljdan. „Običaji su ostali isti, ali se vreme mnogo promenilo, jer više nema slobode. Pripremanje slave postalo je znatno teže nego ranije, jer smo odsečeni od sveta”, kaže Bukumirić.

U najvećem srpskom selu u Metohiji Goraždevcu Sveti Nikola je najveća i najbrojnija krsna slava. Ali od bombardovanja NATO-a broj vernika koji slave ovu slavu smanjio se, zato što je i broj Srba u okolini Goraždevca manji, kaže paroh goraždevački otac Jugoslav Marjanović. Ove godine za Nikoljdan otac Jugoslav prerezao je 26 slavskih kolača od toga su četiri iz Belog Polja, povratničkog sela kod Peći.

Goraždevački običaji su takvi da se slava slavi tri dana. Svake godine priprema se bogata posna trpeza što se u ovom starom metohijskom selu poštuje vekovima. Večera uoči slave je najvažniji ritual. Domaćin na stolu iznosi sveću, vino, slavski kolač i tamjan. Prijatelji, komšije i zvanice dolaze na večeru, ali pre toga se okadi slavska sveća i kolač, a potom i svi prisutni. Po starom srpskom običaju, još iz vremena Osmanlija, u Metohiji se rakija pije velikom čašom unakrsno. Legenda kaže da Srbi u vreme vladavine Turaka nisu smeli da se krste, pa bi se zdravicama unakrst na taj način prekrstili.

Na izgled sve podseća na dobra stara vremena, ali ipak poslednjih osam godina života u izolaciji, bez osnovnih ljudskih prava, ostavljaju trag i na obeležavanje praznika. U Crkvi presvete Bogorodice broj slavskih kolača koji se osveštava je prepolovljen.

Otac Jugoslav Marjanović kaže da su u ovoj crkvi nekada svoj slavski kolač rezali i vernici iz okolnih sela Pištane, Babiće, Vragovac… koja su samo nekoliko kilometara daleko od Goraždevca, a pripadaju ovoj parohiji. Danas oni žive u centralnoj Srbiji i kao i svi oni iz okoline Goraždevca slave Svetog Nikolu.

Pored Goraždevca, koji se bori da sačuva svoje običaje, Sveti Nikola se slavi i u povratničkom selu Belo Polje kod Peći. Četiri povratničke porodice, osim svojih kuća, obnovili su i svoju krsnu slavu.

D. Dimitrijević
[objavljeno: 20/12/2008]





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo