Вести

Дучић је написао „Обични људи не живе међу собом на бази пријатељства него на основи компромиса. Свако тражи већма да нађе ортака у својој судбини, него пријатеља.

З.Д. 17.12.2008

+++Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више можда него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису блиски ни по идејама ни по осећањима“.

Господине Григорије, корачате по напаћеној, храброј Херцеговини. Свакодневно Вас поздравља храбар и одлучан херцеговачки народ. Којег год да је узраста Херцеговац са којим се сретнете, на лицу му видите морал старине. Боравите у манастиру, поносу Херцеговине. Већ неколико година међу вама је и гроб Јована Дучића.

Мало ли је све ово што се налази у Вашем окружењу? Шта треба још да Вас окружује па да очи Ваше добију сјај човека? Шта треба још да Вас додирне па да црнац из Ада из Вас побегне?

Неколико година је моја душа гледала и слушала тај храбри херцеговачки народ. Учила се душа како они у немаштини не виде немање, већ благодарност Богу на самом дану. Морал је баланс херцеговачког корака и то запази свако ко закорачи у Херцеговину. Ту се зна ко је старији, а ко млађи. Ту се зна шта човек прича пред женом, жена пред човеком, а заједно пред децом.

У Херцеговини ни мајка деци о разлици између љубави и блуда неће причати на начин како сте Ви причали чачанској деци, а поготово то себи неће дозволити отац.

Херцеговина је земља дувана, али отац сину неће рећи „пуши Турчине“. Неће Херцеговац сина са Турчином поредити.

У Херцеговини нећете наћи зрелог мушкарца да на јавној трибини кокетира, шеретски подиже обрве, заводнички покреће усне, а све то сте Ви радили на јавној трибини у Дому културе у Чачку.

Међу Херцеговцима нема атеиста, ако се не моле Богу, моле се Алаху. Па како сте онда Ви, у кориту те две обале изабрали Европу?

Међу херцеговцима има мало људи којима Дучићеве речи неће бити мудрост како живети и како живот препознати. Па како онда Ви нисте пронашли своју судбину у Дучићевим речима.

Таленат Вашег писања и умеће Вашег говора показало је да припадате обичним људима. У тој обичности налазите себе међу обичним. Не тражите пријатељство већ ортака у својој судбини.

Ортаци Ваше судбине нису се огласили и тим оглашавањем дали подршку Вашем писању и Вашем теолошком муцању. А Ви сте у својој писаној набацаности, на њихова имена набацали некакву славу њихових врлина.

Ви сте дошли у Чачак, дали подршку господину Хризостому у уношењу зле крви у здрав крвоток верујућег народа, а господин Хризостом се није огласио и тим оглашавањем захвалио Вама на трансфузији коју сте донели.

Видевши знак (666) на кесици трансфузије коју сте у Дом културе унели народ се огласио. Препознавши латинску плазму у оном што са собом носите, народ се одлучио да ће пре умрети у својој крви него полудети са капљицама које сте му донели.

Локална ТВ станица је емитовала снимак Вашег наступа у Дому културе. Хвала им што су емитовали тај снимак и тиме показали да су свесни одговорности коју носе према оном ко их је одликовао орденом Светог Саве. Тако у овом граду сви показују да знају коме шта дугују. Једино што и даље не знамо зашто сте Ви мислили да имате чиме да изађете пред публику у Дому културе? Иако је тема носила леп наслов, Ви сте знали да се својим врлинама не можете носити са насловом теме.

Истина је да се сала пунила громогласним смехом после сваког Вашег одоговора, али морате признати да се тако громогласно публика смеје и пајацу када успе да их засмеје. А Ваши одговори су заиста били сличнији враголијама пајаца него што су било шта имали са одговорима духовног оца. Ако сте поносни на смех који сте за своје одговоре добили, онда ја дубоко жалим Ваш понос.

И то је истина да сте испраћени са великим аплаузом. Тај аплауз је показао да сте успели да анимирате младалачки несташлук, оно што је Вама и био циљ. Омладину најпре освојимо када користимо жаргон младости. Играјући се са младалачким жаргоном, користећи поверење неискусне младости, довело је до тога да је омладину повукла дрога, шармирала улица без сјаја и морала.

Све смо то у Вашем наступу видели, само нисмо видели да се господин Хризостом побунио и рекао Вам да се омладина тако не васпитава. Да је то богохуљење. То је морао да Вам каже господин Хризостом, ако жели да га народ схвати као озбиљног борца за очување поретка. Не могу да кажем ког поретка јер не знам ком поретку господин Хризостом припада.

Дизањем милиције као степен безбедности, дизањем декрета о премештају без потребе за тим премештањем, отварањем судских процеса кроз тужбе где сагрешења нема, брањење духовницима да се кроз светиње слободно крећу, поступање са актом Одлуке Сабора као да је дувански папир, поштовање према верујућем народу као да је дувански дим, све ми указује да господин Хризостом не припада светосавској саборности…остаје ми само да закључим да припада самозваној сили права над православним светињама исто као што га има и станодавац над становима кoје издаје…једино што не знам колика је кирија коју господин Хризостом прима за сву имовину коју сматра својом.

Али се надам да ће господин Хризостом, заједно са вама господине Григорије направити разлику у квалитету писма које сте Ви написали и то написано случајно пред јавношћу испустили, и писама које је написало УГ Законоправило под називом „Долази час и већ је настао!“.

Наши борци, окупљени око одлучности да се светосавље чува као што се чува и зеница ока, као што се чува и плод у утроби мајке, као што се чува бол разапетог тела, храбро су својој саборности дали име УГ Законоправило. Иронијом своје маленкости прекрстили сте их у вехабије и нисте их том иронијом омели да се Вама обрате писменим, духовним и културним речима. А нисте имали чиме ни да их увредите. Бити вехабија значи бити неко ко има неки циљ. Бити шармер позорнице, огрнут монашким плаштом значи бити марионета у циљу рушења ризе чије је једино ткање побожност, морал и посвећеност.

Зашто Вам све ово пишем?
Управо из разлога кристализације оног што сте написали Ви, оног што сте причали и драмили у Дому културе и оног што је о Вашем таленту рекао народ, рекли и они које Ви називате вехабијама.

Да се искристалисала јасна слика говори ми коментар оних који припадају некој трећој страни, они који на вас првосвештенике у новотарској тематици и нас вехабије у тој вашој тематици, гледају као што гледају и две латино-америчке серије.

Ти људи, који без много озбиљности гледају на Вас и на нас, дали су данас свој коментар после прочитаног писма УГ Законоправила „Долази час и већ је настао!“.

Цитираћу Вам у потпуности њихов коментар: „У пм (српска псовка коју не могу да напишем у оригиналу изговореног), ови из Законоправила убише текстом Григорија. Њих сад и разумемо, шта хоће и што се боре. Ми мислили да су менталци данас сви у Цркви. Ми мислили попови-лопови, а оно човече ови из Законоправила открили да ‘оће Цркву да нам узму к’о и Косово што су нам узели. ‘Оће опет да нас з…(опет српско изражавање које није за цитат у оригиналну). Ти богомољац (обраћају се мени) како се постаје члан Законоправила?“

Видите, господине Григорије, када се окорело или пасивно срце покрене то значи да га је дотакао импулс истине. Колико ће се тек за истину борити срца која у истини живе?

Када човек живи у истини онда су му речи у говору мирне, онда су му речи у писању културне и изражајне. Када човек иде за истином онда се он не свађа ни са собом ни са оним ко му руши пут истине. У одлучности борбе на путу по којем корача, он од себе неће терати људе, већ ће их себи привлачити. Магнет који ће људе привлачити биће речи вредне да се изговоре.

Господине Григорије, тек после таквих речи када добијете аплауз можете рећи да се са правом зовете човек, да се са правом као хришћанин крстите са три прста.

Ја не припадам УГ Законоправило, припадам само Богу и саборности свих оних који Га поштују, који по речи Његовој живе. Припадам и онима који Га не познају, али им припадам само кроз поштовање према њиховом не знању. Не припадам само онима који Га хуле и који желе да се истина Његова потлачи и изруга.

Тако да не обманете себе мислима да Вам ово пишем по дужности добијеној из редова УГ Законоправило.
Да и моја душа није осетила топлину према речима из писма „Долази час и већ је настао!“, ја Вам се писањем не бих поново обратила. Поред метереолошких главобоља луксуз ми је и Ваша главобоља. Не би сте за мене ни били лик вредан осврта да нисте дирнули у болну тачку моје душе, а то је удар на омладину, удар на српски народ. Немам ја потребу да пишем и тим писањем браним Бога од Вас, јер ја себе не гледам као божанство. Тај манир Ваше дрскости је мени, хвала Богу, стран. Ја пишем из страха да се не укорените као господар српске деце. Да се не дотакнете њихових неискусних душа. Пишем из страха да изманипулисан српски народ не буде и Вашом манипулацијом отргнут од Бога, као што су га други манипулатори отргли од права на достојанствен и миран живот.

Ово данас пишем и деци која треба да стасавају са знањем истине и која треба у свом стасавању да знају ко је за паре а ко је за Јагње.

Ви сте у свом театралном чину прича из хришћанства, када сте добили моје признање да Вам глума савршено као дар пристаје, споменули и речи вл.Николаја Велимировића „ВЕРА, НАДА И ЉУБАВ“.
Својим писмом, својим наступима Ви нисте могли да оправдане ни једну од те три речи.

Текст УГ Законоправила нам говори све оно што као вредност у себи носе те три речи појединачно и те три речи не раздвојиво.

То су чак разумели и они који су у нама гледали глумце латино-америчке серије. А Вама господине Григорије, значење речи „вера, нада и љубав“ нека објасни један од владика које сте у свом писму описали као непријатеље Цркве.

Ако сте икад чули једну од беседа еп.Василија Качавенде, увидели би сте да све оно по чему му Ви судите губи тежину пред тежином Вашег верског незнања. Беседе еп. Василија Качавенде буде мисао ка Богу, ка српству, а никада мисао да ли је беседник у сагрешењу или не.

Ако сте икада могли да разумете беседе еп. Никанора банатског могли сте да видите да је боље прст гурнути у кошару са змијама, него њему дирнути у народ, у светосавље у монаштво. Он се никада није служио уличним жаргонима, није беседио тако да веру изврће у неверу, грех у врлину. Пленио је срца и душе и оних који живе кроз Бога и оних који се са Богом још сусрели нису.

Прошло је време од када је еп.Никанор отишао из жичке епархије, али то време није избрисало у народу мисли о њему. Прошло је време, али на помен имена еп. Никанор, народ се одмах сети како сузе квасе његово лице док чита Јеванђеље, док у ризу облачи устрептало искушеничко биће.

Прошло је само три дана од Вашег одласка из Чачка. За Вама је остао громогласан смех, аплауз као знак захвалности за пружену бесплатну представу. Не смеју се они који у Вашој глуми нису видели хумор, већ палост. Знајући да Господње речи нису изговорене и забележене да би засмејавале народ, они који Вам се не смеју остали су у миру да Ваш наступ пропрате речима „Боже опрости му. Да је знао где ће пасти он би сео“…

З.Д. 17.12.2008