Вести

Članovi srpske pravoslavne crkvenoškolske opštine Sv. Sava iz Hajgejta, zapadne Australije su se protekle nedelje

Jelena Nedeljković, 13.12.2008

+++

dobrim namerama odazvali zasedanju godišnje skupštine koju je sazvao 29-o godišnji sveštenik Saša Stojanović nakon prisilnog penzionisanja protojereja stavrofora oca Petra Radoša od strane vladike Irineja.

Ova se skupština u odnosu na prethodne, u mnogome razlikovala. Prisustvovalo je oko 50 nefinansijskih članova od kojih velika vecina nikada nije bila viđjena u blizini a kamoli u crkvi. Po statuskim pravilima i zakonima njihovo prisustvo je trebalo osporiti. Predsedavajući Saša Stojanović potpuno ne upućen u crkvene i državno legalne procedure, nije našao za shodno da to učini, uzimajući u obzir da se pedesetoro prisutnih odazvalo njegovom pozivu da prisustvuju na zasedanju skupštine što je bilo više nego očigledno, kao njegovi suporteri.

Sa osvetničkom radošću na licu, odsustvo osnovnog pravila pristojnog ponašanja Stojanović je pokazivao u svom obraćanju proti Petru Radošu, takođje neštedeći ni ostale članove pri svakom pokušaju da dođju do reči, ili da mu na bilo koji način ukažu na neispravan stav i bahato ponašanje.

Gordost je izbijala iz svake pore njegove kože, dok je neumorno i nepoštedno podsećao prisutne da je on starešina hrama, a ne “privremeni”. Do njega nije dopirao ni jedan glas, osim njegovog sobstvenog. Čuo je samo sebe. Štićen pokrovom bogorodice, verom i ljubavlju naroda koji veruje u krajnju pobedu dobra i pravde, uz protu Radoša čvrsto su stajali I mladi intelektualci i advokati na koje se sručio pljusak psovki i pretnji fizičkim obračunima od strane Stojanovićevih suportera.

Blago pognute glave, Prota Petar Radoš je mirno i dostojanstveno trpeo i ovo poniženje i zlu sudbinu što su pred njim bespravno zaključana vrata crkve i izmenjene brave. Crkva koju su znojem truda svoga izgradili prota i njegovi požrtvovani, čestiti i pošteni parohijani zasukanih rukava razbijali kamen i gasili kreč za njega je postala nedostupna. Sredstva za ulaganje i izgradnju crkve odvajao je od svog petnaestogodišnjeg rada i skromne bolničke plate.

Sa podrugljivim osmehom na licu i ključevima u ruci, predsednik Čedomir Novković se nosiocu ordena Svetog Save koji mu je dodelio sveti arhijerejski sinod srpske pravoslavne crkve i nosiocu ordena Australije kao zaslužnom i počasnom članu zajednice obratio sa: “Izvol’te u crkvu nedeljom, k’o svi ostali!” U očima punim ljubavi i bola, zablistala je suza koja se skotrljala niz lice ove čestite starine.

Stvaralačka dela ovog neumornog srpskog radoljuba prepoznala je i sama kraljica Elizabeta, koja ga je 1977 godine nagradila jubilarnom srebrnom medaljom. Svetlost, veličina i svetost Prote Petra Radoša je neosenjiva.

Skupštinu je “obogatila” i unela upečatljiv doprinos i Stojanovićeva supruga Biljana. Ova krajnje moderna popadija, nekrije neodoljivu želju i povod za poslednjim krikom mode. U svojoj dizajner odeći na kojoj kako se narodnim jezikom kaže, pucaju šavovi, otkrila je svoju grotesknu masku kada je grubim trzajem ruku podigla svoju trogodišnju ćerku iz krila u vis i kao peharom pobede okretala na sve strane da je prisutni vide, uz histerično obraćanje narodu sa: “Evo vidite, nju Prota hoće da izbaci iz crkve!”

Lice joj je blistalo od samouverenja da je tim svojim postupkom zablještala kao pobednica. Psihološkom igrom koristeći svoje nedužno, zbunjeno i preplašeno dete, uspela je delimično da zaslepi samo svoje suportere. Zajednički nastup Stojanovića ličio je na uvežbanu predstavu na koju je pala zavesa njegovim napuštanjem sednice uz sobstvenu “vrisku”, naprasitim mlataranjem ruku kao neobuzdano “derište” što je bio odraz njegove nezrelost.

Svojim stavom i ponašenjem “palio” je masu svojih suportera koji su preko usta prevaljivali psovke, pretnje i time sledstveno i neminovno privukli na sebe pažnju državne policije. Pažljivo posmatrajući Stojanovića sa strane, on kao da je uživao u haotičnim scenama koje su izbijale.

Ovaj pre ambicijozan “starešina crkve” može sigurno i veoma lako prepoznati sebe u sabranim delima SLAVNOG VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA koji je reko: “Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali je teško je naučiti onoga koji je ne naučen postao učitelj drugima“

Jelena Nedeljković