logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Друштво    Аутор: новинарство    549 пута прочитано    Датум: 15.12.2008    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Vladika Grigorije u Čačku, 13.12.2''8„Tek danas sam saznao ko je darodavac mog pisma „Večernjim novostima”, ali neka je živ i zdrav”, izjavio je preksinoć vladika Grigorije za „Politiku” – „Neko je hteo Čačak da predstavi gradom pravoslavnih vehabija”

POLITIKA, 15.12.2008

+++
Čačak – Srbija i srpski narod imaju budućnost, a mi moramo da počnemo da mislimo na našu decu. Ne na sebe, na svoju čast i slast, već na potomke, da ih učimo kako da vole i da se raduju, jer ne možemo da živimo bez ljubavi. Crkva je prva i najvažnija tačka gde se to uči, rekao je vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić) za naš list.

Episkop je preksinoć u čačanskom Domu kulture, u prepunoj dvorani, pred 700 srednjoškolaca, duhovnika i verujućeg sveta održao čas veronauke „Božić, dan radosti”, a zatim odgovarao na pitanja školaraca. Nešto kasnije, u ovdašnjem restoranu „Brvnara”, nakratko je prekinuo večeru da bi dao izjavu za „Politiku”.

– Večeras sam od čačanskih prota dobio neočekivanu vest. Rekli su mi da svi zajedno moramo ići dalje, u dijalog. Crkva je prostor i mesto slobode i zbog toga joj je dijalog neophodan. Videlo se to i na ovom času, po divnim mladim ljudima u publici.

– Ima li odgovora na vašu nedavnu poslanicu arhijerejima Srpske pravoslavne crkve?

– Od mnogih sveštenika dobio sam pisma i mejlove u kojima poručuju da su stekli jednu novu nadu, veruju da Srbija ima tu novu nadu. A i oni što zameraju uglavnom kažu da bi bilo bolje da pismo nije izašlo u javnost. Ali to, naravno, nije u mojoj vlasti.

– Kako se ono pojavilo u štampi?

– Nažalost, tek danas saznao sam ko je darodavac mog pisma „Večernjim novostima”, ali neka je živ i zdrav. Možda je imao drugu nameru. Neko bi mogao da shvati da je ono i bilo namenjeno javnosti, a ja sam zbilja želeo da se obratim samo arhijerejima, onda oni da razgovaraju sa svojim sveštenicima, a ovi sa narodom o pitanjima koja su tu pokrenuta.

– Da li ste iz Trebinja doputovali samo radi ovog časa?

– Da, noćas se vraćam. Presrećan sam, prezadovoljan dočekom ovde, najpre u Gimnaziji, zatim na predavanju. Neko je hteo Čačak da predstavi gradom pravoslavnih vehabija, ali večeras nikog od tih ljudi nije bilo. Ili nisu imali šta da kažu, a dala im se prilika. Samo mi je jedan čovek stidljivo doturio neku ceduljicu. Ali, i oni su uvideli da je ljubav jača od svakog ritualizma i obrednosti. Hrišćanstvo se i inače ne može svesti na puku religioznost, ono je život, život kojem se ne može suprotstaviti onaj ko u sebi nosi zlobu ili mržnju.

– Posećujete li patrijarha Pavla?

– Trebalo je juče da budem kod njega, ali je iskrslo nešto, desila se velika nesreća. Poginula je devojka od 28 godina kojoj sam ja bio učitelj i sveštenik i kasnije episkop, bila je profesor fakulteta na Palama. To je veliki udarac za mene, i kad se takve stvari dogode onda vidite šta je život. Jedino što ostaje jesu dela ljubavi, sve drugo nestaje, sve drugo prestaje. Zbog toga je važno da pokažemo ljubav, a ona nije sentimentalizam, nije psihološki pristup već direktan odnos sa onima koje volimo. I sa kojima se ponekad svađamo, ali samo radi toga da naša ljubav ne bi trpela, patila i postala anemična – rekao je vladika Grigorije.

On je podsetio na Dučićevu poruku da ovaj narod ima velike duhovne rezerve, dodavši kako je potrebno „te rezerve otvoriti a ne stavljati katance na njih”.

G. Otašević; POLITIKA
[objavljeno: 15/12/2008]

+++

REDAKCIJSKI KOMENTAR

Na času veronauke „Božić, dan radosti” u Čačku na kome je bio vladika Grigorije postavljana su pitanja mladom episkopu. Evo nekih pitanja i “stručnih” odgovora vladike Grigorija.

Moze li pušač ući u radost Carstva Nebeskog?

episkop Grigorije:

“…Mislim da to nije nešto problematično, niti je ništa problematično, nego je problematicno ako nas nešto odvaja od Boga, ako nas dekoncentriše, ako nas poučava egoizmu. Ljudi puše… Evo, ja imam mobilni, pa ako ga nemam 2-3 dana gledam dje mi je mobilni. Tako i pušači, stvaraju jednu jedinu opsesiju, jednu brigu,što će se pretvoriti u dim na kraju. Da li su žuta pluća, crna pluća…Umru na kraju i ovi što ne puše kao i ovi što puše, ali je bitno voleti Hrista. Pušili-nepušili, ako ljubavi nemate, ništa vam ne vredi!”

Ovako besedi “mlađana nada” Evropske zajednice u SPC: “Mislim da to (pušenje) nije nešto problematično” a ovako propovedaju Sveti Oci

Sveti Teofan Zatvornik:

Pušenje je nerazumno delo. U duhovnom smislu ono predstavlja pustu pristrasnost i očigledno nanosi štetu. Sami pušači teško da mogu biti svesni poslednje dve crte. I veoma je nedolično… Dobro je da se molite, kako bi se vaša ćerka odvikla od toga. Ali nema potrebe da se to oblači u neku naročitu formu. Na svakom molitvoslovlju zavapite Bogu. I on će udesiti onako kako Njegovoj svetoj volji bude ugodno.

urednik

+++

Grigorijevo pismo nije platforma reforme crkve

Živica Tucić: POLITIKA, 15.12.2008

Dok su se neki oduševili pismom, drugi traže raščinjenje „nesuđenog patrijarha“, ali i onih (onog) koji iza njega navodno stoje

Po treći put za pola godine javnost, posebno mediji, bave se stanjem u SPC. Crkva ima poglavara koji godinu dana ne služi i ne vodi je. Pitanje da li treba, i pored toga, da ostane na njenom čelu, kako neki tumače kanone i proklinju one koji drugačije misle, ili to ometa funkcionisanje i misiju crkve, dobilo je odgovor. Saglasnost na oba sabora, prolećnom i jesenjem, o drugačijem rešenju nije postignuta, ostao je status kvo. Kada se gde jedni osete pobednicima, i to slave, ma na koji način, a drugi deo označe poraženima, nešto nije u redu. U crkvi, po njenoj prirodi, mora da dominira princip sabornosti. U političkim ili drugim društvenim „strukturama“, tome se svakako ne teži.

Ne odskoro, postoje u crkvi razlike po vrlo važnim teološkim temama – liturgija, pričest, ispovest, ekumenizam, ali deobe su i regionalne i generacijske. Svaki episkop je arhijerej, bez obzira na godine, starost ne daje ma kome privilegiju odlučivanja, nametanja, još manje potvrdu mudrosti.

Decembarska tema crkve i srpske javnosti je pismo episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija. Kada se piše na desetine adresa, diskrecija nije zagarantovana, ako je bila željena. Na osam stranica izneto je „iz srca“ kako se vidi sadašnje stanje u crkvi i „pisano svjedočanstvo“ kako je protekao poslednji Arhijerejski sabor. Navode se primeri onoga što je „manje-više rečeno“, pojava koje remete blagostojanje crkve, a ona nije u stanju to da prevaziđe. Dok su se neki oduševili pismom, drugi traže raščinjenje „nesuđenog patrijarha“, ali i onih (onog) koji iza njega navodno stoje.

Pismo se prvenstveno odnosi na (ne)izbor poglavara i posledice toga za funkcionisanje crkve, ophođenje pojedinih episkopa, politikantstvo, (ne)sposobnost i nespremnost za međusobni dijalog, „besporedak“ i prividan mir.

Tekst se ne može označiti dogmatsko-bogoslovskom platformom, njen autor nije reformator crkve, u duhu nekog „srpskog“ Martina Lutera. Tu nema jeresi, otpadanja od vere, dovođenja pravoslavnog učenja ili Ustava SPC u pitanje, javljanja predvodnika novog učenja. Nema neposlušnosti „kanonskom poretku“. Ponuđeno je drugo – podaci, informacije, stavovi i utisci, opis atmosfere sabora, nedoslednosti i neiskrenosti drugih, njihove sumnjičavosti i neshvatanja stvarnosti. I to je svakako značajno, ma koliko bilo lično.

Crkva jeste Hristova, ali nju čine ljudi a predvode je episkopi sa prvim među sobom. Istorija pravoslavlja, ali i drugih crkava, nije samo pravolinijska, bilo je nazadovanja i nerazumevanja vremena, sa samopravdanjem da je to po volji Duha svetoga.

Pismo nije potpuni spisak aktuelne unutarcrkvene problematike. Nema, sem naznaka, osvrta na stanje sveštenstva i monaštva, na suzbijanje praznoverja i sujeverja, tendencije „osamostaljivanja“ eparhija poslednjih godina, samodovoljnost i izolacionizam.

Različito se dopis čita u medijima, političkim ili crkvenim krugovima. Prvi pismo danima razmatraju, politika se ne izjašnjava a poželjna reakcija iz crkve je izostala. Oni koji su pomenuti, ćute. Njihov stav, ako bi ga i izneli, svakako je predvidljiv. Neko bi rekao da se ćutanjem potvrđuju navodi, drugi, da je, posebno pomenutima, pismo irelevantno, mladalačko, da će za nekoliko dana izgubiti na značaju. U prvi momenat je od nekih zahtevan i vanredni sabor, potom je rečeno da se njime neće baviti ni Sinod na prvom zasedanju. Sigurno episkop Grigorije nije sam u episkopatu sa konkretnim nezadovoljstvom stanjem, no niko ga do sada odatle javno nije podržao. Najavljen je tekst jednog episkopa na aktuelne teme crkvenog života o kojima se sa previše strasti govori u samoj crkvi, ali se o njemu ne diskutuje. Sigurno to neće biti sve.

Oba ovogodišnja sabora pokazala su da crkva ima probleme koje ne može još da savlada. Pismo episkopa Grigorija je nastavak poslednjeg sabora. Sledeće sabranje je maja, ako ga ne bude nekim povodom pre. Ma kada bude biran novi poglavar, i ma ko on bio, teško će biti prihvaćen od svih delova episkopata i vernika.

Episkopat ne deli samo pitanje prvojerarha. Čak i kanoni se različito tumače, prenebregava se od nekih praksa celokupnog pravoslavlja. Kao što svetsko pravoslavlje nije konfederacija pomesnih crkava, ni pojedinačna crkva nije unija eparhija. Patrijarh Vartolomej je na to nedavno upozorio, no on predstavlja „jeretika“ ovde samoproglašenim čuvarima pravoverja.

*verski analitičar

Živica Tucić
[objavljeno: 15/12/2008]

+++

O SVEMU POSLE SINODA

izvor: Večernje Novosti, 14.12.2008

MITROPOLIJA crnogorsko-primorska, ni sam mitropolit Amfilohije, nemaju nikakav komentar na izjave vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija o stanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao ni na pismo koje je ovih dana izazvalo veliku pažnju javnosti.

Kako nam je rekao protojerej Radomir Nikčević, šef kabineta mitropolita Amfilohija, sam “visokopreosvećeni vladika striktno je naglasio da nikavih odgovora i reagovanja neće biti sve dok se ne održi sednica Svetog sinoda”.

Zvanično ćutanje Mitropolije crnogorsko-primorske znači i da nije tačno ni pisanje nekih beogradskih medija koji su objavili da u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj kažu da je pismo episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija “inicirano od vlasti u Srbiji”.

Na Cetinju nemaju komentar ni na poslednje istupe u javnosti vladike Grigorija, koji je proteklih dana nekoliko puta ponovio da mu je želja da se sastane sa mitropolitom Amfilohijem, i da zajedno sa njim poseti patrijarha Pavla na VMA.

-Naš razgovor će sigurno biti otvoren, iskren i prožet ljubavlju. Mitropolit je čovek širokih dimenzija i čovek dijaloga. Zato sam ubeđen da neće pogrešno razumeti ono što sam u pismu napisao. Među nama je 30 godina razlike, a i on je moj profesor. Sa njim nikada ne mogu da razgovaram na ravnoj nozi, jer je on moj duhovni otac, kao što nam je zajednički otac patrijarh Pavle – kazao je za “Novosti” vladika Grigorije, odgovarajući na pitanje da li je razgovarao sa mitropolitom sa Cetinja, pošto mu je u svom pismu zamerio na pravljenju pogrešnih kompromisa na poslednjem Saboru.

Prema saznanjima “Novosti”, do susreta episkopa Grigorija i mitropolita Amfilohija, ipak, nije došlo, zbog smrtnog slučaja u porodici vladike zahumsko-hercegovačkog. Zbog toga je morao da se tokom vikenda neplanirano vrati u Trebinje.

Zvaničan stav o aktuelnim zbivanjima u SPC u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj najavljuju za sredinu nedelje. Kako su “Novosti” već pisale, u utorak će u Beogradu biti održana sednica Sinoda. Na dnevnom redu ovog tela, kako saznaje naš list, naći će se i pismo koje je Grigorije uputio vladikama SPC. Kako je članovima Sinoda prethodno najavljeno, “crkvena vlada” trebalo je da raspravlja o javnim istupima pojedinih vladika tokom održavanja Sabora. Pismo koje je prethodnih dana uznemirilo duhove, kako u SPC, tako i među vernicima, nemetnulo se, međutim, kao neodložno i mnogo značajnije pitanje koje će Sinod razmatrati.

VLADIKE BEZ KOMENTARA

NA pismo vladike Grigorija u kome ovaj arhijerej iznosi svoje viđenje razloga usled kojih u Crkvi vlada svojevrsno “vanredno stanje”, većina vladika zvanično – nema komentar. Ono što se u “pola glasa” može čuti je da pojedini episkopi pripremaju odgovor na tvrdnje koje je Grigorije izneo u svom pismu. Sve vladike, međutim, iščekuju sednicu Sinoda zakazanu za utorak, pa će, u zavisnosti od reakcije crkvene vlade, povući dalje poteze.

E. V. N, 14.12.2008 20:37:53;

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI

+++

Portret bez rama: Vladika Grigorije

Pismo bez adrese?

Kada je tinejdžer Mladen Durić upisao srednju Elektrotehničku školu u Varešu, niko nije mogao pretpostaviti niti naslutiti da će on postati sveštenik a kamoli vladika. Po završetku pomenute škole, opet je upisao srednju. Ali ovog puta – Bogoslovsku, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu koji je završio 1994. godine. Naredne dve godine će provesti u Atini na postdiplomskim studijama. Od kada se 1992. godine zamonašio u manastiru Ostrog, gde i dobija monaško ime Grigorije, počelo je njegovo munjevito uspinjanje. Tako je za samo četiri godine postao iguman manastira Tvrdoš kod Trebinja, a u naredne tri godine postavljen je i za episkopa zahumsko-hercegovačkog, kada je nasledio svog duhovnog oca, vladiku Atanasija (Jevtića).

Vladika Grigorije jedan je od prvih sveštenih lica koji je pozvao haške optuženike da se predaju. Prilikom obeležavanja jedne krsne slave Trebinja, vernike je pozvao na slogu, a haške begunce – da se predaju.

Episkop Grigorije dobar je prijatelj Milorada Dodika, premijera Republike Srpske. Možda su baš zbog ovog prijateljstva počele da kruže spekulacije da mu je upravo poznanstvo sa Dodikom omogućilo da se sa samo 41 godinom nađe u trci za naslednika patrijarškog trona. Viđene prijatelje ima i među sportistima. Tako je Dejan Bodiroga u jednom intervjuu hvalio vladikin talenat za fudbal i izrazio želju da ga obuči da bude isto tako i dobar košarkaš.

Zbog borbe sa auto-mafijom koja je preplavila Trebinje episkop Grigorije stekao je i neprijatelje –dobio je preteće pismo sa porukom „Ovo će ti doći glave“. Smatra se da je poruka rezultat vladičinog poziva upućenog policiji da počne da radi svoj posao i uhapsi kradljivce čija su imena poznata i njima samima. Auto-mafija mu je ukrala „pasat“, ali je policija ovog puta bila efikasna pa je automobil pronašla za samo sat vremena.

Episkop zahumsko-hercegovački ne skriva da je veliki ljubitelj filma, književnosti i muzike i smatra da oni imaju veliki uticaj na savremenog čoveka. „Prosto je nevjerovatno koliko jedna ’zvijezda‘ poput Madone, ili glumac poput Breda Pita imaju uticaj na izgled i životni stav savremenog čovjeka. Mi treba zato da obratimo pažnju, i da pokušamo da damo doprinos rađanju hrišćanskih umjetnika, koji će kroz formu umjetnosti savremenom čovjeku otvoriti put ka Hristovoj Istini”, reči su vladike Grigorija.

Na minulom novembarskom Saboru SPC, kada se odlučivalo da li će biti prihvaćena molba patrijarha Pavla da bude razrešen dužnosti, vladika Grigorije je u delu javnosti bio jedan od najviđenijih kandidata za naslednika. Ovih dana je u centru pažnje zbog pisma drugim vladikama koje je, kako tvrdi, bilo „lično” i koje se na volšeban način našlo u medijima. U pismu je ukazao na niz problema sa kojima crkva ne može da se izbori, jer nema aktivnog poglavara. Vladika Grigorije spada u onu struju episkopa koji se zalažu za izbor novog patrijarha, jer smatra da je on „glava“ bez koje je SPC paralisana u ispunjavanju svojih dužnosti.

Višnja Dugalić. POLITIKA
[objavljeno: 14/12/2008]

Ilustracija -EZH





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo