Вести

Ovo telo neće raspravljati o dopisu episkopa zahumsko-hercegovačkog objavljenom u svim medijima, jer – zvanično nije dostavljen

+++
Sednici Svetog arhijerejskog sinoda SPC zakazanoj za 16. decembar prisustvovaće samo njegovi članovi, a pismo episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, koje je uzburkalo javnost, neće biti tema na sednici, tvrdi protojerej-stavrofor Savo Jović, generalni sekretar Sinoda, demantujući izvore koji tvrde da će se o ovome najviše govoriti na zasedanju.

– Pismo vladike Grigorija ne može da bude na dnevnom redu kada ga nismo ni dobili. Sinod će uobičajeno zasedati i neće biti u proširenom sastavu – kaže Jović.

To znači da će sednici prisustvovati samo četiri člana Sinoda – mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji predsedava Sinodu u odsustvu patrijarha Pavla, episkop žički Hrizostom, mileševski Filaret i bihaćko-petrovački Hrizostom.

Nezvanični izvori navodili su da bi, osim spornog pisma vladike Grigorija, jedna od mogućih tema mogla biti i verodostojnost molbe patrijarha Pavla za razrešenje s dužnosti. Naime, „Večernje novosti” objavile su juče da su „pojedini crkveni velikodostojnici spremni da objave ime vladike koji je na jesenjem saboru priznao da je autor molbe koju je, vođen rukom jednog člana Sinoda, Pavle potpisao u septembru”. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, sumnja se da bi autor teksta molbe mogao biti episkop bački Irinej. Ovaj podatak nismo juče uspeli da proverimo kod episkopa bačkog, jer je bio odsutan iz eparhije. Protojerej-stavrofor Savo Jović oštro odbacuje sve sumnje u autentičnost molbe.

– To su sve izmišljotine, ja sam svedok da je molbu potpisao patrijarh Pavle lično – ističe Jović.

Mitropolit Amfilohije stigao je juče iz Rusije, gde je s delegacijom Srpske pravoslavne crkve i predstavnicima državnog vrha prisustvovao sahrani patrijarha moskovskog i cele Rusije Aleksija Drugog. Njegovi saradnici kažu da se mitropolit „najverovatnije” neće oglašavati povodom pisma vladike Grigorija, u kojem, između ostalog, napada i njega, već da će se „ići na zvanični stav crkve”. Nikakve izjave za javnosti nije želeo da daje ni episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije, koji je rekao da je pismo interna stvar crkve koju ne želi da komentariše za novine.

Navode medija demantovala je i Slavica Đukić-Dejanović, koja je pomenuta kao svedok „zatvorenih vrata” dok su u Vojnomedicinskoj akademiji mitropolit Amfilohije i vladika bihaćko-petrovački Hrizostom, mileševski Filaret i žički Hrizostom „razgovarali” o povlačenju patrijarha Pavla. Navodno, ona je pošla u privatnu posetu patrijarhu, ali je stigla samo do pred vrata njegove sobe, jer je unutra bila pomenuta delegacija

– Sve je netačno, nikakav svedok takvog nečega nisam bila. Bila sam u poseti patrijarhu, a šta se njegovoj svetosti tog dana još događalo, stvarno ne znam. Ja sam se raspitivala kod lekara o njegovom zdravlju, kada je sestra došla da mi kaže da bi patrijarh želeo da me blagoslovi. To je za mene bilo nešto izuzetno lepo i baš mi je jako žao što neko, čak i kad je ta tema u pitanju, daje mašti na volju – izjavila je za „Politiku” Slavica Đukić-Dejanović.

Autentičnost molbe patrijarha Pavla da bude razrešen s dužnosti dovođena je u pitanje čim se dokument pojavio u javnosti početkom oktobra. U verodostojnost su sumnjali episkop šabački Lavrentije, koji je govorio da je „zdravstveno stanje patrijarha takvo da on ne može ni da govori ni da piše”, episkop Jefrem, koji je – prema navodima iz pisma vladike Grigorija – sačinio pisanu predstavku o tome, ali i drugi arhijereji i poznavaoci crkvenih prilika. Krajem oktobra mitropolit Amfilohije izjavio je da „nema nikakvih sumnji da je molba za razrešenje patrijarha srpskog Pavla autentična”, kao i da je „potpisana 8. oktobra pri patrijarhovoj punoj svesti i pred svim članovima Sinoda”.

Ministar vera Bogoljub Šijaković juče nije bio dostupan za komentar o navodima vladike Grigorija da je on pred Sabor razgovarao s pojedinim arhijerejima i da je predložio da „taj koji će da bude prvi ima vitalnost i energiju, da bude mlađi čovjek koji će imati snage da se sa pomenutim nosi i mnogi su mu to uzeli za zlo”.

J. B.-V. M. D.-M. Č.

——————————————————

Grdio Amfilohija iz ljubavi

Na pismo koje je poslao na 40 adresa, a koje je napisao zato što posle zasedanja jesenjeg sabora „nije mogao da spava”, episkop zahumsko-hercegovački Grigorije dobio je 14 odgovora, potvrdio je sinoć za RTS. Episkop kaže da je dobio samo dva negativna odgovora, ali da nije vreme da kaže ko je poslao pozitivne, a ko negativne odgovore.

– Dobio sam odgovor iz Nemačke od vladike Konstantina koji je vrlo razložan, a ne slaže se sa mnom. Takođe od vladike Georgija iz Kanade u kome se on samo u ponečemu slaže sa mnom, a u mnogo čemu se ne slaže – rekao je vladika Grigorije.

On je objasnio da su saradnici iz njegovih kancelarija zvali svih 40 vladika, da ih pitaju kako im najviše odgovara da im pošalju pismo, i da pouzdano zna da su arhijereji iz Amerike i Kanade dobili pismo, kao i da jedino vladika Artemije može da kaže da mu ono nije stiglo na vreme.

– U trenutku kada je patrijarh u bolesničkoj postelji slanje pisma može da deluje malo nesrećno zato što on nije tu, jer bi njegova reč u tome bila najsnažnija i najvažnija za mene lično. Ali, dijalog sa braćom arhijerejima je neophodan i ja tako razgovaram sa njima na Saboru – rekao je vladika Grigorije.

On je poručio vernicima da ne treba da se plaše raskola i svađe u Crkvi i da Crkva sve može biti, ali ne sme da laže. Pominjući mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, episkop zahumsko-hercegovački naglasio je da je njega u svom pismu najviše „grdio”, ali da je to učinio iz ljubavi prema njemu.

J. B. – V. M. D. POLITIKA
[objavljeno: 12/12/2008

+++

KOMENTAR

KAD ĆE CRKVA SKINUTI MASKU

Desilo se čudo u vrhu Srpske pravoslavne crkve, ali ne od onih kao u pričama da je neka ikona proplakala, već obično, kao u običnih ljudi – jedan od svetih otaca je progovorio o zbivanjima i odnosima iza srpskih duhovnih kulisa. Pismo vladike Grigorija je uzbudilo duhove, jer takve prozivke neposredne sabraće, takvog otkrivanja duhovnog prljavog veša u istoriji SPC-a valja nikada pre nije bilo.

Da li će ovaj presedan – vladičin poziv da se više ne ćuti o bolnim temama Crkve – uroditi nekim plodom, veliko je pitanje. Najverovatnije je da će sve utihnuti, kao što je bivalo kad bi se u nekadašnjoj komunističkoj hijerarhiji pojavio neki jeretik. Iako su i Crkva i Partija po ideološkoj prirodi jednake, neprikosnovene, što se običnog sveta tiče – vernika u jednoj, članstva u drugoj – postoji mala razlika. U ovom slučaju ne treba očekivati ekskomunikaciju disidenta. U komunista je ona bila neizbežna.

Nikome u crkvenom vrhu ne ide u račun da se priča nastavlja, da se diže prašina, jer svašta još bi moglo da ispliva iz Pandorine kutije koju je vladika Grigorije tek odškrinuo.

Crkva, naime, ima pravilo koje u komunista nije postojalo – u njenom vrhu, svi „imaju apsolutno pravo na slobodu mišljenja“, kako to reče g. Savo Jović, u ulozi glavnog Sinodovog sekretara.

To će reći da je vladika Grigorije rekao, to jest napisao sabraći episkopima, što je imao da kaže, a njihovo je šta će o tome misliti. A prema onome što se da zaključiti iz dosadašnjih reagovanja – više iz prećutkivanja nego jasnog izjašnjavanja – sveti oci, a i drugi bliski Crkvi, ocenjuju da je hercegovački vladika, mlad i po godinana i po episkopskom stažu, progoviro iz povređene sujete. Dakle, zabludela ovca.

Kao, poverovao je da će mu dodeliti patrijarhovo žezlo i sada, prevaren, kivan je na sve i nema mere. Može biti. Neko će se možda setiti da podseti na vladičanski trač koji je kružio među starijim vladikama kad je Grigorije proizveden u episkopa – da „u vladiku nije proizveden samo onaj ko u maniti nije ušao u Patrijaršiju“.

Ali i ako je ovca, vladika je. Mnogo vidi i mnogo zna. Vladičini razlozi i motivi da otvori dušu – i zapreti još mnogim neprijatnim istinama o duši i telu crkvenih velikostojnika, ukoliko oni ne prihvate razgovor o stvarima koje im je predočio – jedna su priča, a sve ono što on kaže – druga. Priča koja intrigira javnost ne sama po sebi, već kao izazov – da Crkva, najzad, prekine sa licemerjem i, ako ćemo pošteno, skine masku.

Crkva odavno, ne samo u ovoj deceniji, više nije samo Crkva, uveliko se u sve meša, ali ne dopušta da se ima uvid u njena dela. I vladika Grigorije je kivan što mu je pismo dostupno javnosti. Jer to obavezuje.

Iako će, možda, i on sam biti zainteresovan da se prašina slegne – oni kojima se obratio to su već pokazali – to će sada biti mnogo teže nego da je pismo ostalo „internog i ličnog karaktera“.

Da Crkva nije licemerna, sve te stvari, pomenute u pismu, i druge koje bi mogle biti pomenute, odavno više ne bi smele da su internog karaktera.

Piše: Branko STOŠIĆ

VESTI; 12.12.2008