Вести

Kako se dogodilo da je sprovođenjem radova na Pećkoj patrijaršiji prekršen, kao što ističu stručnjaci, Zakon o kulturnim dobrima

+++

Šta je učinjeno, učinjeno je, i povratka na staro nema, ali je moguće od nestručnosti sada zaštititi rad na živopisu Pećke patrijaršije.

Ovo za „Politiku” kaže arheolog Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta SANU, koji je na jučerašnjem sastanku Komisije za brigu o kulturnim dobrima u Ministarstvu kulture Srbije izabran za predsednika ovog tela. U odnosu na prethodni period, ova komisija radiće u delimično izmenjenom sastavu.

Stručnjaci očekuju da će Republički zavod za zaštitu spomenika kulture predložiti i oformiti verifikovanu ekipu koja bi se posvetila ovom poslu, mada se čuje da će u njegovoj realizaciji učestvovati Konzervatorska akademija SPC.

Predstavnicima Komisije obratio se juče ministar kulture Nebojša Bradić, pre svega u vezi sa gorućim pitanjima vezanim za rekonstrukciju Pećke patrijaršije čije je novo ruho – crveno obojena fasada – zapanjilo javnost.

Pećka patrijaršija je 2006. godine u julu uvrštena na listu Svetske kulturne baštine spomenika u opasnosti, a ovih dana se u domaćim stručnim krugovima šapatom izgovara strepnja da bi svako naše jalovo delanje ili nedelanje moglo da izazove najrigoroznije mere –skidanje spomenika sa liste Uneska. Delikatna je situacija u slučaju Pećke patrijaršije, s obzirom na to da se nalazi na teritoriji Kosova i Metohije.

– U Parizu, sedištu Uneska, dobro se zna da je, otkad su Studenica i Sopoćani uvršteni na listu Svetske baštine, prestalo svako ozbiljno ulaganje države u održavanje ovih manastira i da konzervatori tako ne mogu da rade – kaže Marko Popović.

U svetu je poznato nekoliko slučajeva koji su zbog neodgovarajućeg održavanja izbrisani sa liste Uneska. Kako, i šta dalje u slučaju Pećke patrijaršije, ali i u slučaju ostalih spomenika kulture, posebno onih koji se nalaze na Uneskovoj listi?

Kako se dogodilo da je sprovođenjem radova na Pećkoj patrijaršiji prekršen, kao što ističu stručnjaci, Zakon o kulturnim dobrima?

Ministarstvo kulture je formiralo u dva navrata komisiju koja je trebalo da se bavi problemima rekonstrukcije pećkog spomenika kulture, ali se ispostavilo da su njeno mišljenje i preporuke zanemarivani. Brojni apeli komisije – upućivani tadašnjem ministru kulture Draganu Kojadinoviću i predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici – u kojima se prethodna direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković proziva za „samovolju i zaobilaženje odluka Ministarstva kulture Srbije”, ostali su mrtva slova i radovi na Pećkoj patrijaršiji su nastavljeni!

Promenom u Ministarstvu kulture, Komisija ponovo upućuje pismo, ovog puta ministru Vojislavu Brajoviću (27. 11. 2007) u kojem, između ostalog, ukazuje na „neophodno poštovanje zakonom predviđene procedure kojim je propisan način dobijanja saglasnosti na projekte od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZ) i Ministarstva kulture”. I ovo pismo ostaje bez odgovora.

Suština je u tome da se rekonstrukcija Pećke patrijaršije odvijala mimo odluka Ministarstva kulture (odnosi se na formiranu komisiju) i mimo stavova i mišljenja stručnjaka RZ.

Paradoksalna je činjenica da je radove finansiralo nekoliko ministarstava, među kojima su, pored Ministarstva vera, bili Ministarstvo za rad i socijalnu politiku(?!), Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

U pismu koje je Komisija uputila Vojislavu Brajoviću, između ostalog, piše i to da, s obzirom na nizak budžet Ministarstva kulture, sredstva sa strane jesu dragocena ali to ne podrazumeva i kršenje Zakona o kulturnim dobrima.

Dodatnu pometnju stvorila je i činjenica da su Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao sopstveniku manastira i crkava, neposredno dodeljena novčana sredstva iz pomenutih izvora. „Tako su institucije SPC, kršeći sve zakonom propisane procedure za preuzimanje mera tehničke zaštite kulturnih dobara, pristupile poslovima bez validne dokumentacije, koju u nekim slučajevima nije verifikovalo ni Ministarstvo kulture ni RZ”, ističu stručnjaci Komisije u pismu upućenom ministru Vojislavu Brajoviću.

U slučaju Pećke patrijaršije, Marica Šuput, član Komisije, predložila je sadašnjem ministru Nebojši Bradiću da upravo stavovi sadržani u ovom pismu budu i dalje polazna tačka u rešavanju problema vezanih za Pećku patrijaršiju.

„Kod nas postoji kriza institucija. Teško je postići nešto kad vi iza sebe nemate ni muzej, ni zavode, a naročito ne esnafska društva. Da biste se bilo čemu suprotstavili mora da postoji konstantno jasna svest o tome ko je odgovoran za ono što se događa u sferi kojom se bavi, i tako se tek može podstaći aktivnost”, rekla je za naš list Marica Šuput.

U novoformiranoj Komisiji su još i arhitekta Milka Čanak-Medić, arheolog Miloje Vasić, istoričar umetnosti profesor Miroslav Timotijević, arhitekta konzervator Gordana Simić, istoričarka profesorka Smilja Marjanović-Dušanić i etnolog Mirjana Đekić.

——————————————————–

Nebojša Bradić: Partnerski dijalog

Kada je reč o spomenicima kulture na Kosovu izuzetno je važno njihovo funkcionisanje, i zato bi trebalo da radimo u partnerskom dijalogu sa predstavnicima SPC u onoj meri u kojoj postoje zajednički interesi. Ako se mi postavimo rigidno, oni će raditi šta hoće. Pogrešno je reći, na primer, „Teodosije je naš, Artemije nije”. To ne može tako. Primetio sam da se neki episkopi ponašaju kao carevi u svojim eparhijama, a to se događa zato što se često zaobilazilo Ministarstvo kulture. Trebalo bi tačno precizirati ko će brinuti o baštini, rekao je prilikom jučerašnjeg susreta sa članovima Komisije za zaštitu kulturnih dobara Nebojša Bradić.

——————————————————–

„Politika” upozoravala još pre dve godine

Radovima na rekonstrukciji Pećke patrijaršije rukovodila je arhitekta Marija Jovin (penzionerka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture) sa svojim timom koji je imenovala tadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković (sada zaposlena u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju).

„Politika” je još pre dve godine u svojim napisima objavljivala reakcije stručnjaka koji su ukazivali da se projekat obnove manastirskog kompleksa ne izvodi po projektu. O tome su za naš list govorili arhitekta Milka Čanak-Medić, Alesandro Bjanki iz italijanske organizacije „Intersos” koji je 2001. godine i rukovodio istraživanjima na Pećkoj patrijaršiji, kao i Miladin Lukić, pomoćnik ministra kulture Dragana Kojadinovića.

Marija Đorđević
[objavljeno: 28/11/2008]

+++

Pećka patrijaršija obojena u crveno, naneta trajna šteta

izvor: BLIC, 25.11.2008

Fasada Pećke patrijaršije omalterisana je i obojena u crveno, uprkos zabrani Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Ministarstva kulture Srbije, prenosi B92.

Brojni stručnjaci koji se bave spomenicima kulture upozoravaju da je naneta trajna šteta. Arhitekta Marija Jovin, jedan od rukovodilaca radova na obnovi Pećke patrijaršije, tvrdi da je obnova fasade bila neophodna kako bi se živopis sačuvao od propadanja.

Ona je u emisiji „Poligraf“ rekla da je poziv za završetak radova 2006. dobila od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija:

“Ja sam dobila i nalog i poziv mitropolita crnogorskog gospodina Amfilohija, koji je predsednik Saveta za očuvanje crkava i baštine, dobila sam poziv da odem da završim posao koji sam započela još 2003-4. godine, kada sam pripremala projekat sa mojim kolegama i kada sam, na kraju 2006, počela te radove“, rekla je Jovinova.

Ona kaže da je za rekonstrukciju korišćen novac iz državnog budžeta.

“Najviši organi i Vlada Srbije su i finansirali ove radove, dakle, nisam ja iz svog džepa izvadila pare. To su sredstva koje je obezbedila Vlada Srbije i ja sam radila ono što sam dobila kao saglasnost po projektu na koji sam dobila saglasnost komisije“, kaže Jovinova.

Unesko nije konsultovan

Pećka patrijaršija se nalazi na listi svetske kulturne baštine, ali su u Unesku za B92 potvrdili da nisu bili konsultovani, niti su učestvovali u obnovi tog spomenika kulture.

Autor: Blic online | Foto:FoNet | 25.11.2008. – 15:14

+++

Redakcijski komentar

Postaje sve očiglednije da se neko baš okomio na našeg Visokopreosvećenog -Pjervojerarha mitropolita koji izgleda da nije sebi, samo dodelio tituli arhiepiskopa cetinjskog i egzarha pećkog trona (?) već je sebi dozvolio da izdaje naredbe da se menja evropska baština (sic?) ovaj crnogorska (sic’), ne, ne, oprostite,  -baština SrBskog naroda, koji je ipak deo EVROPE.

Ko je i kako učestvovao u uništavanju fasade Pećke Patrijaršije (i šire) pročitajte ovde (sajt Patrijaršije SPC) a ovo je pasus iz tog članka:

„Његово Преосвештенство Владика Теодосије је у последње три године савесно обављао од Сабора му поверену дужност и редовно је обавештавао о току радова Св. Архијерејски Синод и Сабор. Све одлуке о тендерима, извођачима и другим пословима у Комисији за обнову су редовно слани на потврду Св. Арх. Синоду, а процес обнове је редовно подржаван на свим Архијерејским Саборима СПЦ од маја 2005 до маја 2008. године“

Valjda je došlo vreme da se famozni Memorandum iz 2005 godine po kome se obnavljaju (navodno su obnovljene) svetinje na Kosovu i Metohiji  a koji se reklamira na prvoj stranici sajta Sinoda SPC ponovo valjano analizira i odbaci -kao štetan i poguban po srbsko nasleđe.

Da podsetimo još jednom, nekadašnji izgled Pećke patrijaršije

i izgled Pećke Patrijaršija sada.

ZVEZDE na Pećkoj Patrijaršiji?!!

Urednik

+++

О обнови порушених светиња на Косову и Метохији 17. марта 2004. године

15. август 2008 – 16:56

С обзиром на све учесталију појаву контрадикторних ставова, као и критика усмерених против појединих црквених личности, у погледу обнове српских православних светиња на Косову и Метохији, која се спроводи према Меморандуму из 2005. године, обавештавамо јавност о званичном ставу Српске Православне Цркве, по том питању, на основу следећих непобитних чињеница:

1. Обнова српских православних светиња на Косову и Метохији спроводи се у складу са одлуком Св. Арх. Синода и Св. Арх. Сабора који је потврдио закључење Меморандума о разумевању у мају 2005. године, потписаног од стране Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла. Тада је Викарни Епископ Теодосије, као члан Св. Арх. Сабора СПЦ, задужен да у Комисији за обнову представља Српску Православну Цркву.

3. Процес обнове по Меморандуму од самог почетка активно подржава Министарство културе Србије и Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, који активно учествује у раду Комисије за обнову. Српски експерти имају водећу улогу у припреми пројеката и у надзору радова уз пуну координацију са Њ.П. Еп. Теодосијем као представником СПЦ.

4. За три године обнова је спровођена на већини објеката уништених у марту 2004. године. Процес обнове се врши етапно, а не појединачно и потпуно је у складу са највишим међународним стандардима заштите споменика културне и духовне баштине. У процесу рада идентитет објеката и имовинска права СПЦ су у потпуности заштићени. Сви недостаци и пропусти, одлуком Сабора, било је неопходно да се поправе, као што је и рађено, и као шти треба да се и даље ради док год трају радови. Свети Архијерејски Сабор и приликом последњег заседања у мају 2008. подржао је даљи процес обнове, под истим условима.

5. У процесу обнове након незаконитог проглашења самозване државе Косово, Комисија за обнову наставља рад тако што некадашње привремене косовске институције представља УНМИК. Овим механизмом је у процесу обнове у потпуности заштићена Резолуција СБ УН 1244 која гарантује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије.

6. На овогодишњем мајском заседању Св. Арх. Сабора Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије је умољен да „што се тиче даљег спровођења обнове српских православних светиња у овој јужној српској Покрајини прихвати реалност ове обнове, те убудуће сарађује са представницима Мисије УН на Косову у складу са Резолуцијом 1244″

7. У складу са одлуком Св. Архијерејског Сабора од 20. маја 2008. године Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије се умољава да својим повратком у обновљену епископску резиденцију у Призрену охрабри српски православни народ на опстанак и повратак на њихова вековна огњишта у подручној му Епахији и да настоји да се обновљени црквени објекти прихвате и освештају, и да се у њих уселе свештеници или верници, како би се исти ставили у функцију и сачували“.

У прилогу саопштења, стављамо јавности на увид аутентичне архивске факсимиле саборских одлука, годишње извештаје чланова комисије о обнови, поткрепљене фотографијама које сведоче о току обнове.

Информативна служба Светог архијерејског синода  Српске Православне Цркве

+++

+++

Preporučujemo: Memorandum za obnovu crkava -potiranje srpskog nasleđa na KiM