Вести

. Ivo Visković (59) je rođen u Makarskoj. Doktorirao je međunarodne odnose, a najveći deo svog radnog veka proveo je na beogradskom Fakultetu političkih nauka, prošavši hijerarhiju od asistenta do redovnog profesora.

+++

Predavao je spoljnu politiku Jugoslavije i međunarodne odnose, te bio šef Katedre za međunarodne studije. Karijeru je gradio obrazujući diplomate, pa se i danas mnogi njegovi studenti bave tim poslom u predstavništvima Srbije širom sveta.

Posle političkih promena u Srbiji 2000. godine, postao je prvi ambasador SRJ, a kasnije i SCG, u LJubljani. Do tada Visković nikada nije radio u diplomatiji niti u državnim organima. Nije tajna da je Visković u prvom intervjuu slovenačkim medijima izjavio da nije „srpski ambasador“, što je, s obzirom na njegovo hrvatsko poreklo, izazvalo negodovanje Srba u Sloveniji, koji su od njega mnogo očekivali, a pre svega da im pomogne u rešavanju statusnih pitanja.

Kada je završio četvorogodišnji mandat, 2004. godine nasledio ga je crnogorski kadar, a Visković se vratio na fakultet. Takođe, bio je kandidat za ambasadora u Atini, ali je Grčka našoj državi diskretno skrenula pažnju na to da bi volela da vidi nekog drugog kao diplomatskog predstavnika Srbije.

Priča se da Ivo Visković nije mogao da bude naš diplomata u Atini zato što je katolik.

izvor: VESTI, 13.12.2008

+++

SRBIJA ŠALJE NOVI KADAR U PREDSTAVNIŠTVA U EVROPI I KANADI

PROTIĆ PONOVO AMBASADOR

Iako povučen iz Vašingtona zbog „ponašanja koje izlazi iz okvira diplomatije“, član DHSS-a dobio nameštenje u Švajcarskoj

Srbija u neke od zemalja, u kojima decenijama živi puno naših ljudi, šalje nove ambasadore. Već se znaju njihova imena, a čeka se samo da vlada potvrdi da će ovi predstavnici uskoro biti stacionirani u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i Kanadi.

Tako, umesto Ognjena Pribićevića kome ističe mandat, u Berlin dolazi uvaženi predavač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, bivši ambasador u Sloveniji Ivo Visković. NJegovim poslom, kao prvog ambasadora u Sloveniji nakon raspada Jugoslavije, u zemlji su svi uglavnom bili zadovoljni, ali ne i pojedina udruženja Srba, koja su Viskoviću zamerala što se pojavio na proslavi Dana nezavisnosti Hrvatske.

Sada mu pojedini mediji zameraju što ne zna nemački, ali Visković u Beogradu važi za uglednog diplomatu. Upravo zato se mnogo puta do sada spekulisalo da će se ponovo skrasiti u nekoj od ambasadorskih fotelja u zemljama Evropske unije.

Pozitivna praksa

– Prirodna je smena ambasadora po isteku mandata. Ne ulazeći u konkretna rešenja, mislim da je dobro što su to ljudi svežeg duha i puni entuzijazma, od kojih se očekuje da će intenzivno raditi na razvoju naših odnosa i saradnje sa drugim zemljama. To je pozitivna praksa – kaže Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose.

Istoričar Dušan Bataković svakako je upoznat sa životom u Francuskoj, jer je 90-ih magistrirao na Sorboni. Dok se on bude udomljavao u jednoj od najlepših ambasada i rezidencija koje Srbija poseduje u inostranstvu, iz nje će otići Predrag Simić, nekadašnji savetnik Vuka Draškovića i Vojislava Koštunice. Pretpostavlja se da će se Simić, bar za prvo vreme, vratiti na profesorsku dužnost na katedri za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koju će napustiti Visković po preuzimanju ambasadorske dužnosti.

Za razliku od ovog diplomatskog pojačanja, u koje se nije naročito sumnjalo s obzirom na Viskovićevo i Batakovićevo iskustvo, za srpsku javnost su imenovanja bivše urednice „Politike“ LJiljane Smajlović na ambasadorsku funkciju u Kanadi i Milana St. Protića u Švajcarskoj, donekle došla kao iznenađenje. Pojedini stručnjaci već izražavaju sumnju, i to upravo zbog ova dva imena, da se umesto profesionalizacije diplomatskih kapaciteta, opet čine ustupci iz političkih razloga. Sumnju je podgrejala i spekulacija da je lider DHSS-a Vladan Batić morao da napusti poslanički klub LDP-a Čedomira Jovanovića u Skupštini Srbije, kako bi Protić, inače član DHSS-a, mogao da ode na ambasadorsku funkciju. S druge strane, nedeljama se prepričavaju razlozi zbog kojih je Smajlovićeva smenjena sa mesta glavnog urednika „Politike“, koji nisu pominjani u pozitivnom kontekstu. Ipak, Smajlovićeva je dobila kartu „preko bare“ jer je ćutala i nije dizala prašinu nakon njene smene u „Politici“, a ambasadorska fotelja još jednom deluje kao utešna nagrada za „neraspoređene“.

Bukurešt i Varšava

Vlada Srbije bi trebalo da imenuje za ambasadora u Varšavi Radoja Bogojevića, državnog sekretara u Ministarstvu spoljnih poslova, nekadašnjeg ambasador SRJ i kasnije SCG u Egiptu i otpravnika poslova ambasade Jugoslavije u Londonu. Bivši ambasador u Jordanu i Siriji Zoran S. Popović odlazi u Bukurešt, gde će zameniti ambasadora Dušana Crnogorčevića. Stanislav Stakić, bivši jugoslovenski ambasador u Kuvajtu, ide u Rabat na mesto Memeda Bećovića.

Za Protića, predsednika Političkog saveta DHSS-a, koji će u Bernu zameniti funkcionera DSS-a Dragana Maršićanina (u Beogradu čuvenijeg po anegdotama, nego po diplomatskim uspesima), pretpostavljalo se da se neće vraćati u diplomatiju, jer je njegov prethodni (i jedini) mandat u Vašingtonu, neslavno okončan.

Naime, tadašnji ministar spoljnih poslova Goran Svilanović ga je opozvao, a kao razlog naveo je Protićeve javne nastupe, koji, kako je rekao „daleko izlaze iz okvira diplomatskog ponašanja“. Funkcioner DHSS-a je tvrdio da je njegov opoziv došao iz „kuhinje“ Vojislava Koštunice.

Zanimljivo je da Smajlovićeva, pored toga što je u Srbiji poznata po zdušnoj borbi protiv secesije države, a često joj se pripisuje i bliskost sa režimom bivšeg premijera Koštunice, putuje upravo u Kanadu, koja je još u martu priznala nezavisnost Kosova.

Konačno i London

Srbija je rešila da pojača bilateralne odnose sa Velikom Britanijom i konačno pošalje ambasadora u London. Pitanje je vremena kada će na tu dužnost preuzeti bivši rektor Beogradskog univerziteta i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Dejan Popović. Za Srbiju je važno imenovanje diplomata u komšijskim državama, ali vlada još nije rešila problem upražnjene ambasadorske fotelje u Albaniji.

J. L. PETKOVIĆ – I. PETROVIĆ

VESTI,