Вести

Istraživanje: Glas Javnosti u saradnji sa Agencijom IPRES pokušao je da istraži kakvi su stavovi građana Srbije prema trenutnoj situaciji u SPC.

+++

Pravno posmatrano, glavni problem u SPC predstavlja izbor patrijarha pored živućeg, jer se svuda u hrišćanskom svetu crkveni poglavari biraju doživotno, pa bi ovaj način izbora mogao postati praksa, što ipak nije u skladu sa tradicijom SPC.

Ovih se dana, kada je reč o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u javnosti „razbuktala“ samo jedna dilema. Hoće li se na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC 11. novembra izabrati naslednik patrijarha Pavla?

Naravno da će ova dilema biti razrešena na samom zasedanju, ali da bi se došlo do razumnog rešenja treba suprotstaviti nekoliko činjenica. Prvo se mora priznati da u SPC, kao i u društvu već nekoliko godina vladaju problemi i dileme koji u dobroj meri remete stabilnost delovanja i Crkve i države. Pravno posmatrano, glavni problem u SPC predstavlja izbor patrijarha pored živućeg, jer se svuda u hrišćanskom svetu crkveni poglavari biraju doživotno, pa bi ovaj način izbora mogao postati praksa, što ipak nije u skladu sa tradicijom SPC.

Takođe, treba pomenuti da prema izvorima iz same SPC, koje su preneli neki mediji, u pozadini sukoba u SPC i borbe za patrijaršijski tron stoji Vatikan, koji je i projektovao trenutne podele i sukobe. Prema tim neproverenim saznanjima 2013. u Nišu treba da se održi veliki ekumenski sabor svih hrišćanskih crkava, a SPC bi do tada trebalo da bude očišćena od svih koji se ne slažu sa ujedinjenjem rimokatolika i pravoslavaca.

Opterećenja

Prema onome što se događa, smena patrijarha Pavla trebalo bi da ubrza pripreme za ovaj istorijski skup u rodnom gradu imperatora Konstantina, koji je 313. Milanskim ediktom priznao hrišćanstvo za zvaničnu religiju Rimskog carstva.

UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 27. do 31. oktobra 2008. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 864 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.

Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 51 odsto muškaraca i 49 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,6 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 28,8 odsto. U anketi je učestvovalo 16,3 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 20,4 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 18,4 odsto građana koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 14,5 odsto starijih od 60 godina.

Pored ekumenizma (pokret za zbližavanje svih hrišćanskih crkava) SPC opterećuje i odnos prema Kosmetu, odnos države Srbije prema Evropskoj uniji, kao i pitanje služenja svete arhijerejske liturgije.

Imajući sve ovo u vidu pitali smo građane Srbije kakav je njihov odnos prema SPC i trenutnim problemima koji je opterećuju. Kada je ekumenizam u pitanju 56,8 odsto građana Srbije je trenutno protiv ujedinjenja hrišćanskih crkava: katoličke i pravoslavne. Za ujedinjenje se izjasnilo 29,3 odsto građana.

Odgovarajući na pitanje da li treba birati novog srpskog patrijarha dok je patrijarh Pavle na lečenju, većina građana Srbije (51,5 odsto) je za to da se ispuni želja aktuelnog patrijarha, naravno ako je ima, da mu se izabere zamena. Trećina građana Srbije (32,5 odsto), imajući na umu da se crkveni poglavari biraju doživotno, smatra da bi trenutno izbor novog patrijarha bio protivan Ustavu SPC. Za 11,5 odsto građana izlišna je svaka žurba oko izbora patrijarha.

Pitanje nad pitanjima

Tokom poslednjih godinu dana intenziviralo se posebno pitanje nad pitanjima u SPC – reforma liturgije. Vladike „novotarci“, sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem na čelu, naišli su na otpor „starinaca“, konzervativaca oličenih u vladici raško-prizrenskom Artemiju i bosanskim episkopima.

Sredinom oktobra (2008.) u selu Jasenak kod Smedereva, izbio je incident gde je morala da interveniše policija kako bi sveštenika „novotarca“ odbranila od vernika koji su ga silom sprečili da uđe u crkvu. Grupa meštana je tamošnjem svešteniku Vojislavu Lukiću otkazala gostoprimstvo, pa je liturgija održana uz pomoć policije o čemu su pisali mediji. Reforme u liturgiji bile su razlog pobune u Eparhiji žičkoj, gde je nekoliko puta došlo i do fizičkih obračuna.

Kada je reč o odnosu vernika prema svetoj arhijerejskoj liturgiji više od trećine građana Srbije, njih 26,8 koji ne znaju o čemu se radi i 9,1 koji su uskratili bilo kakav odgovor, nije upućeno u ovaj problem SPC. Mora se priznati da i među onih 35,8 odsto građana koji samo priznaju liturgiju koja se obavlja na tradicionalni način ima onih koji ne razumeju problem, ali su odgovarali po inerciji tradicionalnog odnosa u SPC koji je potenciran u modalitetu pitanja.

Optužbe

Osim konkretnih pitanja, koja su pokrenula spor oko liturgije, kao što je to da li carske dveri na oltaru treba da budu otvorene i da li sveštenik jevanđelje treba da čita okrenut istoku ili zapadu, spor ima mnogo ozbiljnije dimenzije, jer konzervativna struja optužuje „novotarce“ ili „ekumeniste“ da SPC vode u „zagrljaj Vatikana i pape“.Ove optužbe posebno su aktuelizovane posle prošlogodišnjeg sporazuma u Raveni koji su potpisali Ignjatije i Irinej Bulović, kojim se priznaje primat pape i hrišćanstva u odnosima među hrišćanskim crkvama.

Pošto je svima jasno da se pitanje Kosmeta posebno tiče i SPC i da od rešavanja ovog problema

umnogome i zavisi stabilnost srpske crkve, a da je ovo pitanje tesno vezano i sa približavanjem Srbije i EU, rezultati mini-ankete su pokazali da je većina građana Srbije, njih 43,8 odsto, za to da se ulazak u EU mora usloviti celovitošću srpske teritorije koja podrazumeva i Kosovo i Metohiju. Više od trećine građana Srbije (38,4 odsto) smatra da se ne treba žuriti u EU jer nas Unija ni ne očekuje tako brzo u njenim redovima.

Ukupno posmatrano od rešavanja krize u SPC i tešnje saradnje vlasti Srbije sa srpskom crkvom na utvrđivanju nacionalnih interesa i zajedničke borbe za njihovu realizaciju zavisi i budućnost Srbije i njenih građana. Zato se pomolimo Bogu da Svetosavlje i politika pronađu put prosvetljenja kako bi nam svima danas i u budućnosti bilo bolje!

Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti

03.11.2008