Вести

Srbima Australije, a najviše zahvaljujući internetu i Srbima u Otadžbini i svetu je poznata nesreća koja je zadesila srpsku crkvu u Australiji.

Vukašin Vujičić, Melburn, 27.10.2008

+++

Ovde nam je od Sinoda za episkopa poslat Mirko Dobrijević. Posle par godina njegove vladavine oko dvesta srpskih patriota je isterano iz članstva crkve, došlo je do ponovnog crkvenog raskola, za sada jedan manastir, tri crkvenoškolske opštine i nekoliko nacionalnih organizacija su zvanično saopštile da Mirka ne smatraju za svoga episkopa, eparhijska kasa je prazna, u crkvama se sada služi na engleskom jeziku, srpske pravoslavne crkve su sve praznije, a narocito srpska omladina nažalost odlazi u druge, grčke ili ruske pravoslavne hramove da se Bogu mole. Nije sigurno slučajnost da su dve otcepljene crkve poznate kao centri okupljanja srpske nacionalne emigracije i da su pored ovih hramova podignuti spomenici djeneralu Mihailovicu. Naša CŠO “Sveti srpski kralj Stefan Decanski” iz melburnskog predgradja Frenkston nije više mogla da trpi zulum i bogohuljenje Mirka Dobrijevića i uprava CŠO je odlučila da crkvu registruje kao Slobodba srpska pravoslavna crkva (ime koje smo ranije i nosili), da ne priznajemo Mirka za episkopa i da umesto sad vež bivšeg sveštenika Nedeljka u svetom hramu sluzi otac Jovan, arhimadrit ruske zagranicne crkve, visokoobrazovani monah koji je 7 godina proveo u Svetoj zemlji i koji je rodjen u Beogradu. Kada je saznao za naše odluke Mirko je reagovao na svoj uobičajeni način, nadmeno, nasilnički i bezbožnički.

Prvo je svom popu Milanu (o njemu najbolje govori nadimak “crveni pop”) naredio da ne birajući sredstva “sredi” situaciju u Frenkstonu. Milan je mobilisao izbeglice iz Krajine i Bosne i to one iz mesovitih brakova koji nisu u sveti pravoslavni hram nikada ni usli, da na silu preotmu crkvu. To su pokusali za sada u tri navrata, ali su srecom hrabroscu clanova crkvene uprave, a i pomoci koju smo imali od policije spreceni.

Uspeli su da polome ploču ispred hrama i nekoliko stolica, vikali su i pretili, pravili galamu, ali za sada i pored vrlo ozbiljnih pretnji nije bilo povredjenih. Mirko je preko svog internet glasila objavio u isto vreme skandalozno saopštenje da se “izrazito zabranjuje” svim vernicima SPC da se mole sa ocem Jovanom!!?

Valjda je svakom jasno da iza ovakve naredbe mora da stoji čovek ozbiljnih zdravstvenih problema ili što bi narod prostije rekao, bolestan čovek. Prvo on se zanosi da je ne samo administrativni episkop vec i vlasnik nasih dusa i naše volje, pa da ima pravo da nam naredjuje i gde i sa kime da se Bogu molimo. Isti taj Mirko je najvidjeniji član Svetskog saveza crkava, prisustvovao je na četiri poslednja sastanka ove organizacije, a posebno na poslednjem u martu kada su svečano slavili 50 godina postojanja. On je tamo clan i same uprave, slikao se ponosno na zajedničkoj fotografiji i bio sa svima na zajedničkoj službi. Za one koji nisu upoznati da navedem samo par članova Svetskog saveza crkava:

• Afrička suvozemna crkva Sudana,
• Hristova crkva Konga,
• Hristova crkva-Harisova misija,
• Crkva pentakosalne misije,
• Baptisticka konvencija Haitija …

Zaključujem da su Mirku dobri za zajedničku službu predstavnici pomenitih crkava, ali nije ruski monah Jovan.

“Mudzhedini”, kako smo ih nazvali, a koje huška i predvodi pop Milan glasno protestvuju zašto da nam sluzi Rus, jer oni kao hoce samo Srbina. Znaci smeta im Rus, ali im ni malo ne smeta sto je Mirko doveo u srpski manastir Svetog Save tri Amerikanca. Jedan, Nikolaj Šorajic je doduse srpskog porekla, a druga dvojica Isidor i Pantelejmon su “cisti” Amerikanci. Najtiražniji list u Austaliji “The Age” je doneo zanimljiv tekst u kome je obasnjeno da je Nikolaj Sorajic isteran iz Ruske zagranične crkve, pa posle i iz Američke pravoslavne crkve, a u istom tekstu se tvrdi da njegov djakon Isidor u pijanom stanju voli da se predstavlja kao “gospođa Šorajic”.

Milanovim mudžahedinima tako smeta Rus, a ne smetaju „američke gospodje“ koje su se uz gostoprimstvo Mirka, uvalile u sveti srpski manastir.

Nažalost, incidenti koji su se dogodili u nasoj crkvi su izazvali ljutnju nasih članova, a posebno na Srbe “preko Drine”, jer za vreme rata, podrzavajuci pravednu borbu srpskog naroda, nasa ckva je samo u jednoj akciji pomoci poslala 220.000 A$ za napaćeni narod Republike srpske i Krajine, a sada izbeglice iz tih krajeva nam prete i psuju majku četničku. Iskoristio bih priliku samo da poručim svim nasih mnogobrojnim prijateljima koji nam pomazu i koji nas nesebično podrzavaju, da se ne ljute na Srbe sa one strene Drine, jer oni koji nas uz popa Milana i Mirka napadaju i nisu Srbi nego otpadnici od srpskog naroda, a svi mi, od juzne Srbije do Baranje, od Dalmacije do Crne Gore, od Like do Sumadije smo iste krvi i iste duse Svetosavske, a onaj koji prizeljkuje zlu krv i podele medju braćom je najgori izrod svoga naroda.

Dao je Bog da imamo vaš i naš sajt Novinar.de, inače se naš glas ne bi tako daleko i jasno čuo. Od dve ovdašnje novine na srpskom jeziku, „Vesti“ obaveštavaju apsolutno jednostrano, kao da im Milan i Mirko prave reportaže, bez imalo su želje da svome čitalaštvu prikažu istinu, a drugi list „Srpski Glas“ o svemu i ne obaveštava, valjda oni znaju iz kojih razloga.

Dobro zdravlje i pomoć od Boga,

Vukašin Vujičić, Melbur; 27.10.2008