Вести

, potvrdila. Šef misije Oebsa tražio je od Rante da u izveštaju „ubedljivije govori“ o navodnim srpskim zločinima.
+++Helena Ranta, finski stomatolog forenzičar i član međunarodne istražne komisije za događaje u selu Račak koji su bili povod NATO-u da bombarduje SR Jugoslaviju 1999, u svojoj biografiji navodi da je izveštaj o tome pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije Oebsa na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.

U knjizi predstavljenoj prošle sedmice u Helsinkiju, Ranta je rekla da je Voker, koji je bio načelnik misije Oebsa u zimu 1999, tražio od nje da u izveštaju ubedljivije govori o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražili „dublje zaključke“ u izveštaju.

U selu Račak, u januaru 1999. godine, ubijeno je 40 ljudi – kao žrtve je Vokerova misija označila albanske civile, a kao počinioce zločina srpske snage.

Svedok na suđenju Miloševiću

Helena Ranta je bila jedan od svedoka na suđenju pred Haškim tribunalom bivšem jugoslovenskom predsednikom Slobodanu Miloševiću 2003. godine.

Ona je u intervjuu za nemački list „Berliner cajtung“ 2004, između ostalog izjavila da je negativno to što se deo optužnice protiv Miloševića koji se odnosi na slučaj Račak zasniva prevashodno na verziju o tom događaju koju je dao Voker.

Kako stoji u knjizi finske forenzičarke, Voker je prelomio drvenu olovku napola i gađao njenim delovima Rantu jer nije bio zadovoljan njenim navodima u kojima ona nije koristila „dovoljno ubedljiv jezik“ kada je reč o srpskim zločinima.
Kada je reč o pritiscima iz finskog Ministarstva spoljnih poslova, Ranta tvrdi da su joj trojica civilnih službenika putem imejlova, koje još čuva, tražili „dublje zaključke“.

Ranta je ranije već nagovestila da će reći istinu o događajima u Račku – prošle godine u dokumentarnom filmu „Kraj – osuđeni na progonstvo“ ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala je da je „Voker bio užasnut rezultatima istrage“.

„Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. Ta tela su pripadala teroristima, srpskim vojnicima i stanovnicima sela. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage“, kazala je Ranta u tom filmu, pokazujući originalni izveštaj pred kamerom.

Međutim, 1999. godine finska forenzičarka izjavila je pred novinarima da je događaj u Račku „zločin protiv čovečnosti“. Ranta je u leto 2000. godine predala izveštaj Tribunalu za ratne zločine u Hagu, a sažetak izveštaja je prosledila državama članicama EU.

U autobiografskoj knjizi ona navodi da je šef u političkom odeljenju MSP-a Finske Perti Torstila, koji je danas državni sekretar, tražio od nje da iz izveštaja izbaci jedan komentar u kojem je kritikovala administraciju Ministarstva spoljnih poslova.

Zvaničnici MSP-a takođe su se nadali da će Ranta povući rezultate istraživanja o broju ispaljenih metaka i podatak koliko je tih metaka zaista bilo smrtonosno.

I finski novinar Ari Rusila, ekspert za Balkan, navodi u autorskom članku povodom Rantine knjige da se ona tokom istrage usredsredila na forenzičko istraživanje ne zauzimajući stav u korist jednih ili drugih i da je pokušala da se ogradi od političkog uticaja, ali da je od početka radila pod pritiskom.

Prema rečima finskog novinara, postoji rašireno mišljenje da je Vokerova uloga u Račku bila da pomogne Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK) u kreiranju masakra koji bi bio pripisan srpskim snagama i da se na taj način pronađe izgovor za vojnu intervenciju. OVK je sakupila svoje poginule posle borbe, obukla ih u civilnu odeću, a zatim pozvala posmatrače, navodi Rusila.

izvor: VESTI, 23.10.2008